Omer i Merima : tragedija u pet činova

С А С. А, С. А

0 · Хо

о

А 0

:

(тихо, Алији). иди по њега. _ (тихо, Селаму _ Та сам би треб'о доћи. Треб'о, да.

И доћи ће. Е Ал кадг — Доведи га.

(уђе у десну собу, и кад види како је Омер клонуо, уплаши се). Шта радних" (Узме Омера за руку и повуче га)

Амо! Не срамоти нас! Сви на те чекају. Та хајде већ, Пољуб' у руку Хоџу. Чека те.

Па остале по реду љубићеш.

(Уведе Омера у лијеву собу. Међу сватовима се чују тихи повици Стидљивац. Маза! Стидљивац!)

(сломљен, иде за Алијом и пољуби у руку Хоџу) (метне руку на главу Омеру).

УЖив и здрав био мајци честитој, И мајци срећа уз вас пјевала. (Сједне и пише) (пољуби у руку Селима).

Жив и здрав био! (Гурне тихо Омера)

Разабери се!

(води Омера Али-бегу, тихо). Сад Али-бега, али — одважно.

(пољуби, Али-бега).

Али-б6. Жив и здрав био, сиви соколе!

Берићет, срећу свему дому твом Нек милостиво даде вишњи Бог! (пружи руку Омеру, храбрећи га мигом, гласно). Сад ују! (пољуби Алију). Тако, мазо мамина! Да Бог да срећу и берићет сам! Сад Ибрахама, што ти већили, Пољуби га и на доброти му Захвали. (нетренимице се, пријекорно, загледа у Ибрахима). Рог | (Тихо, повјерљиво) Што МИСЛИШ сад > И то 2!