Omer i Merima : tragedija u pet činova

64

в=е

ф И,

(нећка се, отеже). АЛ тако ми је тешко Тешко ти Да речеш право својој Илвији 2 ! (Драгајући Фатиму) Што стеже ово срцег Кажи ми! Говори. Нема виша чекања. (мазво). Што Омер није мене дочек: 2 (пљесне рукама), Хахахаха! Ах, лудо млада, чуј! На руке што не није примио, Ко од њега што тражи стари ред И обичај Ах, лудо млада, чу!! (Загрли Фатиму) Ти једва моја млада луда са, А Омер друга. Шта ћеш од њега 2 Од Омера ти тражиш да ти он 00 старац какав реда држи се И обичаја старог2 — Махни то, По њему да се влада данас он"! Од старца каквог, драга тражи то, По обичају све ће знати тај — |. Ал Омер млади то да теби зва, И данас по том да се влада он2 Колико муке око њега ба, Док стидљивац им опреми се тај А ти од њега тражеш прописе И обичаје ко од старкеље! (Увире се у очи Фатими) Па Илвији сад реци искрено, ви л Омерово срце, невјешто У владању по обичајима И реду старом, дала сада ти За срце каквог старца, који зна Све обичаје, ред и владање По њима 2 (раздрагано, али као застиђено). Илвија !

Да — Илвија!