Omer i Merima : tragedija u pet činova

ПРВИ ЧИН.

Соба сердарева.

Лијево напријед врата, до њих решеткаст прозор. У дну на сриједи отворена врата на балкон, Десно врата. Чам се почне завјеса дизати, заори се у ину, лијево иза позорнице, пјесма:

Најдражи си, најљепши си ми ти (Од свију дана дане данашњи; Најдражи са, најдражој водиш ме.

Пјесма се чује с почетка близу, а онда све даље, док се сасвим не изгуби. Фатима немирно вири на прозор. Хатаџа улази с десна, опази Фатиму на прозору, па застане.

ПРВА ПОЈАВА.

Фатима и Хатиџа. Х (клима главом, за се). Уклонити је морам Шта ће ту То пјевање зар нашој мазунки Да мирну душу узнемирује И мути јој ведрину зорице 2 Не ваља ова младеж с улице Та улица ти све поуличи! (Гласно) Фатима! Гугутко! (Узлахне, пуна сјете и чежње) Еј, младости | Та пјесма сада сав је живот њој, А пролазници ови свијет сав, Па свакога по којим уздахом, Избраницама срећним завидећ', Сад испрати. (Прислушкује, затим се, као сама себе застиђена, смркне) То њој ве приличи. (Одазвати је морам. (Приђе ближе, гласно) Фатима!