Omer i Merima : tragedija u pet činova

74

Али-6 (прихвати Фатиму). Шта је2 Погледај. (Показује) Хат (цикве и скочи као бијесна, Фатими). Ах, несрећнице! ти га умори! И ти му испи душу, вјештице! Ф (у највећем болу и пријегору). Не, несуђена мајко, ја, већ ти, Што недраго на силу испроси, А Мериму је млађан волио

Ко она њега. (Приђе долапу, извади лист и пружа га Хатуши Ево, читај лист. Хат (узме лист, прегледа га). Да, то сам знала. (У највећем болу) Али озбиљно На узех никад. (Бије се у прси) Куку! (Падне крај Омера)

Али-б (Хатуши), Не кукај, Јер тим ти гријех већи. (фатими. држећи је за руке) Мир и ти,

Јер тебе не ће с тог осудити.

(Завјеса пада)