Omer i Merima : tragedija u pet činova

|--4

~ ехехе

ехех е

е хех

(погледа на прозор). А кога мислиш 2 Десно погледај! Е — добар избор! Добар, гугутко. Замакоше, а ти га не видје. Та видјела сам. Познаш ли гаг Говори, ко јео | Омер Љубовић, А онај други Шериф Омарић. Два побратима то су млађана, Од куће скупа, скупа кући ће И никад викуд један без другог. Ах, Омер — да ми — | (весело, зачуђено). Гле ти сада ње! Зар Омер твоје очи однесе Не очи, драга, него мене сву! | Сад знам што меви ноћас носи ноћ — _ Та варалица Варалица 7! - Да. По чему да је варалица ноћо Што само слатким санком вара ке. Ах, да је јава! Ил' да буде бар! И да нијесам што сам, била би. Не збори тако. Зашто 2 Не питај. Знаш обичај. Ох, ал је несносан! Да могу преко обичаја бар Па мало прозор, врата одшкринем, Провирим за њим, он се обазре, Обасја дивним двама сунцима, Што тако грију, што оживљују

_Кад оде док ми опет не дође, —