Omladina
Стрта 2
ОМЛАДИНА
800] 17
ТОН СНУПШТИНЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОБЕЊА СРБИЈЕ
9. м. по подне је отворено заседање сличке скупштине народног 0" слобођења Србије Маршал Југославије Јосип Броз-Тито од-звдо се одушевљеном позиву претставника Србије и озржао говор. Скупштину је отворио прегседник Главног изродно-ослободилачког одбора Србије, др. Благоје Нешковић , је почасно претеднаштво скупштине, После избора поч-сног прет“ седништва, почели су поздравнии говори. У име Антифашистичког Већа Народног ослобођења _ Југославије, говорио _ је др. Иван Рибар, у ниг Врховног Штаба, Начелник генерад-лајтн-ит Арсо Јовано“ вић, з у име Централног Комитета Кому“ кистичке — партије Југославије генерал. дајтнант Мидован Ђилас. У име словене делегације говорио је потпретседник ацнонсаног комитета, друг Едвард Кар ДЕЉ, у име хрватске делегоције потпретседник ЗАВНОХ-а, друг Андрија ХеБов у име Црке Гаре пуковник Митор акић, а у име Макелолие радаретселкик АВНОЈ-а, друг Димитри Базхов, Друг Јован Веселинов говорио је у име војвођанске делегације, аруг Родољуб Чодаковић, секретар АВНОЈ-а, у име бо санско-херцеговачке делегације. др. Раде Прибићевић у име Срба у Хрваккој и друг Драги Стаменковић у име Ујелињеног Савеза Антифашистичке омлалине. Спбије. Говорио је командснт НОВ п ПО Србије, генерал-лајтилит Коча Поло: вић, а иза њега претставници појединих округа Србије. Са скутштине послати су поздравни телеграми маршаљу Титу, марталу Стељину. претседнику Рузвелту и премијеру _ Черчилу, Антифешистичком већу народвог ослобођења _ Југославије, Нацлоналном комитету ослобођења Југославије, _ Земаљском антифашистичком вијећу народног ослобоћења Хрвлжске, Словенском народногосвободилном свету, Антифашистичком собрању на напрдното освободување на Македонија, Антифагистичкој скупштини Црне Гаре и Боке н Земаљском ачтифошистичком већу нзроднор ослобоћења Босне и, Херпегаћине. После завршетка стечаног дела Пазориште наролиог ослобођења дало је краћу прирелбу,
У“петах, 10 ф: м. одржана је прва радна седница Скупштине. Др. Нешковић ју је отворћо и предложио дневни ред. Затим је примљен пословник скупштине и изабран верификациони одбор, који је дво свој извештај у којем је утволио да учествује на скупштини 883 од 989 олукомоћених посланика Изабпано је рално претседништво. Др. Благоје Нешковић Део је извештај о паду Гловног народњоослободњљачког одбора Србије и о раду претставника Србије на ПО заседању АВНОЉа. У дискусији је после прочита ног рефепата учествовлао преко 20 говорника. Члан Врховног штаба, генерал лајтнавт Алексанлар Ранковић дао је пеферат о политичком положају у Србији и о залатцима Валике антифашистичке.
у
Први пут слободно · СТУДЕНТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
шаљу поздрав свету
Поводом Међународног студентскор дана, 17 новембра, Централни одбор Уједињеног савеза гнтифаши. стичке омладине Југославије, посаао је у име студената Југославије свим студентима света поздрав. уручивши га Међународној студентској скувштиви у Њу-Јорку.
Поздрав се завршава следећим речима: „Студенти Југославије не могу ла Вас поздраве ланас са својих универзитета. Опн славе Мећународни студентски дан на бојини пољима, чврсто решени ла натрегну све своје снаге да би се што пре докрајчно овај рат пуном побелом демократских снага и да би се из градио дуготрајни мир и пријатеље ство међу народима, Студенти ће претстављати солидан камен У тој зграљи мира па се више никад не попови Лилише, зогор у Лублину“ пли Јасенопаш у Југославији. Студенти Југославије се боре зато да никада више не булу присиљени ла напуштају своје лабораторије и библнотеке, него за на темељу пријатељства н љубави међу Бародима, у слободној и независној Југославији развијају стваралачке снаге за добро науке и културе, за лобро човечанства".
скупштине њародног У исте Њу ка з затим је друг 1 седницу,
Трећег дана пре њодне инжењер Михајло Ђуровић отварајући седлицу ставио је у име Преткедництва предлог скупштини ла она предложи АВНОЈ-у да се маршалу Југославије ође Брозу Титу да назив Наролног хероја.
Најавио |е дискусију по изпештајима Др. Благоја Нешковића и генерал-лајтнатнанта Александра Ранховића.
У дискусији која се водила, после Мо-
зе Пијаде, успед радног заседања дошла 14 бугарска КЕ: Добри Терпешев, мимистао 6023 портфеља, генерал-мајор Благој Иванов, главнокомандујући бугарске народно-ослободилачке војске, Петар Тедоров, бугарски изасланик код машег Нацненаднор комитета а џретстављик бу“ гарске штамаг Стојан Крапев.
Донсшене су:
1) одлука а канститунсању Антифашисљичке скупштине народнор ослобоћења Собије кар врховног законодавног и из вршног оргаза државне власти демократ“ ске Србије;
2)'деказрација о олобрењу пада на: гадних птете иха „Србије на Другом заседању АВНОЈ-а; 3) одлука о олобрсњу рада Главног нзрална-оглобедиљачкор одбора Србије;
4) оллука е устамављењу суда за суће ње злочина и преступа против српске из пизналне части.
Нофле подне. скупштину је отворио Лутав Петравић. радних на Крагујевца. Из: њеттена су два Ррафрата:
ћ Извештај о натраањи у заланима. наоплногостобељњи леже. влгсти У Сабин — Петар Стамболић, осекрстав Главног олбова Србије; "
2) Мзвешта! о положају “о 3232 птивреде у Србији — Сретен Жујовић Цови, тенерал лајтнант,
ба
Одлуна националног номитета о васповели
жита додељеног Југосла_ вији од владе СССР
Мако су велики делови совјетске земље Ратом опустошенм, мако наролу тих нрајева треба велмка помоћ, Сратски Совјетски Савез је свесрдно прмскочио у помоћ на. шмм намученим народима. ФОдајући пуно признање нашој херојској борби м неогранмчемој истинској љубавм, коју наши народм гаје према братском Совјетском Савезу, влада Совјетског Савеза доделмла је нашем народу помоћ од педосет хиљада тона жита.
У везм с тим, у циљу расподеле те помоћи оним ослобођеним областима којима помоћ најпотребнија, _ Нацмонални ко: ослобођења _ Југославије доноси следећу одлуку:
1] Одреднти за град Београд 14.000 тена, како би се тиме станотимштву Београда осмгурао хлеб за 4 месец», по 400 грама хлеба дневно ма једно лице,
7) Одредмти за Источну Србију 5000 тона жита прм чему треба сместити ту коли“ чину на подручју града Видина и одатле
војску Југославије 6000 тона жита. Предати ту количину Економском отсеку Врховног штаба НОВЈ.
4; Фстатак жита резервисати за остале покрајмне Југославије, које су најемше настрадале од рата (Лика, Босна м Херцегооина, Црна Гора, Дапмација мтд.) када оне буду ослобођене односно када ће им то жито бити могуће доставити, м за једини“ це НОВЈ, које се боре у тим покрајмнама. Ту количину сместити на најлогоднијим местима, да 6м се могло што пре пребацити у крајеве који су потребним помоћи,
5) Поверемику нскране ставља се у дуж, ност, да ову одлуку што пре приведе у депо.
Београд, 7 новембра 1944.
Србије. говорни ешковић затворно.
Со. Велос. Борбе
| .
НА ФРОНТОВИМА
ИЗ РАТНОГ ИЗВЕШТАЈА ВРХОВНОГ ШТАБА НОВ Н ПОЈ
ЗА 1 НОВЕМБАР 1944 ГОДИНЕ ,
У долини Струмице наше једннице диквидирале су опкољени непријатеље сци тарнизош у Струмици и ослободиле ово место. У долини Брегалнице наше
ч бугарске јединице 5. о по ЕН Арна Ја
наше јединице надиру уз
са опнољеним немачким гарнизоном у Штипу.
Вардар ка Скопљу.
На сектору Скопља постигнути су значајни успеси. После двадесетодневних упдрних и жилавих борди, наше и бугарске јединице заузеле су Куманово, Прешево и Бујановце, ослободивши морску железничку пругу све до Скопља. Гонећи шепријатеља ка западу наше јединице избиле су на Гњилане и на Скопску Црау гору, угрозивши и Скопље и Качанички теснац, који је још једини отвор
за извлачење крупних немачких снага нагомиданих у Скопској котлини,
те-
снац вепргкидно напгдају наше јединице, и са Скопске Црне Горе и Шар њиме, 4 наша авијација у самом Теснацу наноси непријатељу тешње губитке м
успор:ва саобраћај,
На сектору Приштине наше и бугарске једннине овладале су новим поло жајима. Заробљено је 27) Немаца ни Арнаута.
На комуникеџијама Чачак—Ужице—Вишеград и Рашпка—Пријепоље—Више град наше јединице врше непрекидне нападе, ометајући непријатељско повлачење
из области западне Мор
аве н Косова. У току последња два дана на овим кому-
никацијама уништено је 7 тенкова, 165 камиона, 4 топа м убијено преко 650 Не-
мода, четника по нелиђевтца. |
При једном нсталу усташа из Бихаћа ка западу, у правцу ослобођене тервтарије, нанети су им губици од 135 мртвих. У Загогју ликвидирано је ЊЕ упориште Лоња Зилица и том приликом убијено је 70 усташа, од којијх три офи
мито. Кетечио од Зотреба код Дугог Села, о 30 непријзтељских војника, Пруге
молоза мн ублјена 50, а зард
бијена је једна не :о-усташка разбијена је једи Ма чоа 4
Разажлли. Загреб—К'рловаи м Загреб—Сисак—Новска прекинуте на сто пе десет места м том прзликом убијено 230 Немаца в усташа, избачено из колосека три воза н погутено 13 техничких објеката.
У Слотемијм нттиз јединице потпуно су разбиле непријатељску офанзиву, уперену на Похогје. У тоху вителнисвих борби непријатељу су нанети осетин губици, а нг'ле јелитице запдениле су 3 топљ 7 бацача, 30 зутоматских оружја, пета 100868 моттил и много аруге ратне спреме,
Уз Пршжорском постављају се и даље борбе ва Трновској Планете
55 м тутђетске темпа напредују кроз бзелму м Меџлаеку _ 7 пСсттт ПРАПЕСТТМАСОРНЕ БОРБЕ ЈЕДиЛИЦЕ ОСПОБОДИЛЕ СУ У изпештају Врховмог штаба НОВ и. ПОЈ од 10 мозембра измођу осталог јевља се: У Македонији ниче јединице, мастевљајући обмливу уз Вардар, ослобрачле су за Велес трејале су 20 чаво-
ве, посла чега је опкољени | у
пуно уништем. Заплењена су 4 топа и ммого друге рахне спреме.
Наше и бугарска јединице воде бообу ен са свих
зе град Штип, који је отс страна.
извештају се даље коже да су маше м совјетске трупе фоосиргле Дунав на сектору Апоти—"Мохач—Баја м малредују кроз Барању и Маџарску ка Пећују.
ТОВА СОВЈЕТСКА ОФАНЗИВА У МАЂАРСКОЈ
Ирвена армија опет је почела да папрвдује брзожс нстока према Будимпешти. У совјетском извештају јавља се да је Првена армија опет напредовала У ширини од М0 километара, од реке Тисе до тачке 40 километгра од Буднипеште. Неколико важних раскрсница пало је у руке Црвене армије. Међу њима је један део желелничке пруге која води од Будимпеште за Машколи. Немин п Мађари повлаче се на овом сектору према Дунаву. Неколико мађарских групација предало се Црвеноармејпима из бојазни да се не нађу захваћене између новог офанзивног клина и совјетских трупа које надиру са југа
УСПЕСИ АМЕРИКАНАЦА НА ЗАПАДУ
Савезничке снаге наставиле“ су напредовање на сектору Мец—Ианси.
Из источне Француске јавља се да су Американци постигли нове успехе. Американци се сада налазе на четири километра од немачке границе. Мецу прети опасност опкољавања. Према југу Амсриканци су заузели Делме. Југонсточна одатле америчке трупе постигле су нове успехе у близини места Худген.
ФРАНЦУСКИ ЛИСТОВИ О ДОГАЂАЈИМА У ШНАНИЈИ
Француски листови „Попилер“ н „Ком“ ба“ посвећују велику пажњу догађајима у Шпанијн. „Полилер“ доносв информацију свога дописника са францускотианске границе који између осталог пише;
„Генерал Франко је концентрнозо на пиринејској граници близу 20 дивизија. Шпански партизански покрет који броји близу 20.000 људи еваког дана постаје све јачи. Стотине хиљада патрнота чека. ју трењутак да ступе у акцију. Центар је покрета Каталонија. Легионарски корпус из Марока пребацује се ва границу Каталоније“, 5 ДЕ ја :
У БОРБАМА Зов ЊЕ
ЂЕЛИЈЕ, ВАЛАНДОВА,
ШТЕНО ЈЕ 1100 НЕПР.
СЕКТОРУ _ ВИШЕГР.
СЈЕНИЦЕ, РАШКЕ. УНИШТЕНО
НЕМАЦА. ОСЛОБОЂЕНО ЈЕ НЕПР
ЈАТЕЉСКО УПОРИШ нАЗИН К БРАНИ ПРИЛ БИХАЋУ
Нава | пута ховног и к из « новем јата
су наше јединаће, оњастевљајући офинане ву у Македонији, увиштиле опкољену нег мачку групацију на Доњем Вардару М ослободиле Ђерђедију, Валандово н Удог во, Некријатељ> је имао 1100 мртвим а у руке наших једињица пао је богат ратни плен. Наставља се потискивање непријатеља ка северу у правцу Криве“ лака в Градског Сада наше јединице У“ грожавају Штип •а југа и југозанада.
У истом извештају даље се каже да се на комуникацијама Чачак—Ужице—Вишеград и Рашка—Сјевица—ПријепољеВишеграл воде непрекидне жестоке борбе. У овим борбгма истребљено је 759 непријатељских војника, уништено 5 тенкова и 25 камнона.
Цаље је објављено да су у Срему, по“ сде жестоког непријатељског напада на“ пје јединице у противнападу разбиле неприлатеља м ослободиле насељена места Стади Дивос, Чалму. Мартиним ни Бизгулу. Борбе се настављају на линији Илок —Ерлевик—Кузмин,
У Далмацији на сектору Книн и даље бесна жестоке борбе. Цео масна Проми не заузеј је после огорчених борби. Рдеостале четничкзе банде, опкољене 2 Немцима око Книна, леморалисане., беже н предају се. Заплењено је 25 комада аутоматској оружја, 4 тешка бапача и не. колико матоцива хране и друге спреме.
У Крајини после једнодневних уличних борби, нише јединице ослободиле су Цазин. важно непријатељско упориште, ко“ је је са севера бранило ппилазе Вихаћу ћ комуникацијама у долини Уне. Непри; утељск таринаон у јачини од 460 војника из 373 дивизије уништен је. Плен се пребројгва.
НАТПА_ АРИЈАТИЈА ЛА ЈЕ 45 НЕПРИЈАТЕЉСКИХ АМИОНА. ЗА 5 ДАРА БОРБИ НА СЕКТОРУ ЧАЧАККРАЉЕВО НЕМПИ СУ ИМАЛИ ПРЕКО 3000 МРТВИХ
Према извештајима рд 8 новембра јавља се ла је наша звитејџија у Кенавичкчом Теснапу уништила 43 нелријатељских камиона. Немци улажу велике
ступоре да ослободе комуникеције у овом,
теснашу, пали ловлачења својих снага ив скопске области У Косово н Метохију. Наље е каже ла су на сектору Краљево—Мечак Немпи изрздили моћне одбрапбене положаје, у којима се огорчено бране. На овом сектопу за последњих пет дана жестоких борби Немпи су нмб« ди преко 3000 мртвих и умиштена је ве | жика непријатељска техника, ~ -—-—--=