Omladina

Број 17

Политичне белешне

ЧЕТВРТА ПОБЕДА РУЗВЕЛТА НА ИЗБОРИМА У АМЕРИЦИ

7Т новембра одржани су избори за претседника Сједињених Америчких Држава м конгрес. Народ Сједињених Др-

' жава Америке по четврти пут изабрао је

Рузвелта. Четврти пут избор истог претседника јединствен је случај у историји Сједцњених Држава.

Републиканци познати по својој изолашионој политици, пропали су са својим полнтичким програмом, који је донесен приликом Ђунове кандидатуре, Ни покутшајн нзолационих маневара нису их могли да спасу. Републиканци су покушади да пажњу јавног мнења управе на унуутрашња питања, изјашњавајући се ла спољну политику не треба мешати у из борну борбу.

Разумљиво је да у садашњој ситуацији, када је створена најбројнија војска У исорији Сједињених Држава и сва индустрија земље стављена на расположење ратним циљевима, питање спољне политике ц међумародне сарадње јесте центар пажње.

Пораз изолациониста потврђује реше кост народа Сједињених Држава да наставе рат са својим савезницима ло пуне победе. То потврђује и Рузвелтова изјава коју је дао после избора за претсел~. ичка, у којој је на крају рекао: „Ми смо доказалн свету да је демократија жива и да је свест, а не стла, израз власти у народној заједнипи. У тој вери ујелинимо се да лобијемо рет и да постигнемо трајан мир"

СССР ЈЕ ОДБИО ПРЕДЛОГ ШВАЈЦАРСКЕ ВЛАДЕ О УСПОСТАВИ ДИПЛОМАТСКИХ ОДНОСА

| 20 ктобра швајцарски посланик у ЛонЖожу Пол Ритер предао је совјетском вибасалору у Великој Британији предлог штвајпарске влале влади СССР-а о по вовпом „успостављању дипломатских односа између Швајцарске и СССР-а.

Гусев, амбасадор СССР-а у Лопдому, предао је швајпарском послапику одговор на предлог Швајцарске. У одловору се подвлачи да се у поменутом предлогу швајпарска влада позива ма старе демократске традиције и на спремност Швајцарског Федералног Савеза да реши пе крено све старе проблеме, а ћутке се прелази преко питања о политичкој ливији, које се у последње време придржавала швајцарска влада у односу пре ма СССР-у, док је Сорјетски Савез, као пстински демократска држава водио борбу против Хлтлерове Немачке у илтересу сви хмирољубтвих тарода. Совјетска влада је одбила успоставу дипломатских и других односа, све дотле док се швајпарска влада не олректе стоје пређашње _ вепријатељске спољштике — према СССР-у.

Швајцарски млнистар спољних послова Пиле Голаз лао је оставку. Ова одлука изгледа да је у вези с одбијањем швајцарског предлога о успостављању дипломатских односа. >

СПОР ОКО РАСПУШТАЊА МИЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Генерал де Гол донео је одлуку о респуштању народне милиције која је обрезовзна пре ослобођења Француске.

Чланови народне милиције углавном су

фебрички радници им намештеници, који су спречавали дела саботаже, која су пре-

узимали Немци миљи њиховим френцуски Бем Ова милиција, коју је организовао покрет ву окекеј крајевима ада цуске, нарочито у , одиграла је »: иу улогу у спречавању саботажа. На по-

дручју Тулузе народна милиција броји преко 80.000 чланова.

Гемервл де Гол одбио је захтев Покрете етпора да се припадници милиције уврсте у цемтраљму државну полицију. На то је третседмик Већа националног отпора мзјавмо де у Француској полицији не може саржшмти са петом копоном. Има још мното оних који желе да прокрче пут режиму диктатурњ Вишија млм режиму Гестелов. Присуство пете колоне престевља сталну опасност за републикански пореде.

Те одлуке де Гола изазвале су вепико веросположење у Француском мароду.

ОМЛА

ДИНА

Страна 3

ОБНОВА НАШЕГ ШКОЛСТВА

још пре немачког мелада на Југославију у нашој земљи су аладале ванредно лоше просветне прилике. Не само да ни је било довољно средњих м стручних шкоа, већ је био врло мали број основних тако да је била неписмена већина становнштва у Босни и Херцеговини, у великом делу „ у Црној Гори, у великим деловима Србије м у Македонији. За време рата су се те прилике још озбиљније погоршале. Већ до сад малобројни учитељскм кедар се смањио, ме многим школама због ратних прилика настава није била могућа, [

У изградњи маше мозе отеџбине бесумње један од мејважцијих зедатакв јест о6нова м побољшање изших просветних прмпика. Својим одлукема о обавезној основној м средњој настаљи као м о бесплатном

м здревст резвмтка мителектузлних | сто собности човокв м зманости саме, пост. њене су као меприкосмовени закон. Све је то народно-ослободилачка власт успела остварити већ у најтежим условима народног живота. Колико ће она тек успеха ма том пољу моћи да покаже кад буде у могућности да — после потпуног ослобођења маше домовине — сама суверено организује ред ме народној просвети! Наша ће власт посветити највећу пажњу општем просветном подизању народа. То

опште _ подизање не значи само Борбу против неписмености са увођењем — бесплатног, обавезног, основног м средњег

школовања, већ м политичко одга! е чи тавог народе у духу нове демократске федеративне Југославије.

Поред општег подизања, маша власт посвећује сву пажњу обнови и даљњем ра-

кратком времену, упркос тештим трмликвма одгоје за обноту земље, јако потребан стручни кадар. Код школовања наших стручних кадрова помегаће нам са својим стручним м високим шкопама м курсевима наши великим савезници Совјетски Савез, Енглеске м Америка.

Код обиовта школства на ослобођеној територији мафја власт стоји пред три главе не проблеме: већ пређашњи малобројни учитељски им професорски „ кадар се саде осетно смањио; _ велики број школских зграда којих је и пре било мало, уништен је, у школама нема огрева без којег је настава зими онемогућена,

За савлађивање тих препрека биће потребни велихи напори. Сви можемо кори стити искуствв која су стечена у Словенији и Хрватској. Упркос још већим неприликама које владају у Хртатској м Словенији, тамо има преко 1700 основних школа.

Код савлађивање ових препрека, власти ма је многр помагала омладина. Омледим ци су свесни важности школе, заволелм су је м почели су иницијативно _ сарађивати при обиови школства.

Питање учитељских кадрова решем је у Словенији и Хрватској на тај начим, што су установљени курсеви у којим се за кротко врбме остособљавгју омпадинци за учитеље. 38 мницијативу омладине, значе јен је пример омледине у једном месту торичког округа, у Словенском Прмморју, где су омладинци самм основали школу, из своје средине изабрали учитеље м се

Београдска омаодиа чисти Технички факултет.

„школовању у појединим стручним змањима, можа, истинска народна вљаст доказаља је колико јој не срцу лежи духовни развитак народа, а изрочито омладине. Слобода нтуке као предуслов нормалног

звитку школства. Више мего до сад ће се старати за основну школу, па ће се на све мечине помагати м развитак стручних школа им гимназија. Баш пред тим средњим школема стоји важан задатак, де нам у

мм отпочели наставу.

и у питању школских зграда м огрева, омладина је показалљ велику имицијативу. У. обичним кућама, су уређене школе, обмовљене су срушене зграде им скупљен је огрев за зиму.

Омлединци су свесни де су школе њи хово добро м да иде у њихову корист. Они су свесин и тога да школе врше ва жну функцију у Сбнови наше земље. Збот тога они с весељем помажу меродму власт |трм обнови школстев. М због тога с нејве-

| ћим весељем у својим школама у што краћем времену, савлаеђују школску грађу да би могли што пре са својим знањем кон ристити отаџбини.

НИШТА МИ НЕ ЗАБОРАВЉАМО!

Наша сио друга Др. Душава Недељиовића, борпа од првог дана устанка претседзика Државне комисије за испнтивање злочина окупатора л његових помагача. Разговарајући о послу који стоји пред њим, ок нам је навео неколико примера о мучекиштву, које је омљадтна подносила и била победник над својим џезатина. — На памет ма пада млади словеначки јунак Звонко Поје. Смело је он проводно преко окупњране територије једног из заробљеништва избеглог капстана југословенске војске, кад је био изненада опкољен ин заробљен од злогласног италијанског охупаторског одреда „Кравата роса“. Поје је стављен та муке. Одбио је да покаже партизанске положаје: „Нас двојица, као и сви партизани, боримо се ка словепачкој земљи за словеначки народ; ви Италијани, идите у своју земљу и борите се зз свој народ!“ Разбеснели командант је нарсдио читавој својој једивипи, која је бројала 160 војвика, да му сваки војник зада што може снажнији ударац. Јуначки је Поје издржавао ове ударце м срушио се пре него што су се свих 160 мучитеља мзређали на њему. Тад, пошто се више није могао држати, мучи. тељи су закуцали у висини његове главе два клиз у зид школске зграде, па га везале са разапетим рукама за клинове тако даје висно као разапет на крсту, а затим су га. заједно са капетаном стрељали. Овакви примери најсветлије неустрашивости, потсећају ме на ону реч најчистијега, најузвишенијета самопрегора, коју је рекао пре две године млади партизан словеначки писац Иван Роб, кад га је стрељао крволочна фашистички генерал Гастоне Гамбара, реч правог партизанског самопрегора: „Ко умире за своју отаџбину. довољно је живео“.

Сад нам пристижу из свих крајева о слобођене Србије документи о грозном мучеништву омладине Србије под четничком камом Дргже Михајловића. Језовнта клика дивљачкога, зверскога чет-

јом гросотом злочине које су сами немачки и бугарски окупатори са Недићем и Љотићем починили над омладином. Пред собом, случајно, имам један докуменат у којем се као у огледалу види однос Дрожине зликовачке руље према сриској омладини. Ево, то је „поверљиви извештај“ управника Дечијег дома у ВрВрњачке њачкој Бањи, тј. Испоставе Бање Комесаријата за избеглице и пресељенике (К.Бр. 2260 од 7 септембра 1944

т) оделењу Здравственог старања Комесаријста за избеглице у Београду. У ње

му се говори о несрећној избегличкој омладини прикупљеној у Дому Врњачке Бање и односу Дражиних — четничких „војних власти“,'које су у то лоба жаркле и полиле ло Воњачкчој Бањи. Управник дома извештава следеће: „Како нико до данас није поднео извештај о извесним мрачним догађајима у животу меше деце, као уппазник Дома сматрам за дужност да полмесем следеће: — Пре извесног времена овлашње војне власти повеле су истрагу против наше деце п подвргле их „радикалним методама“ саслушања. о Резултат је одмах — дошао: Миога деца су заплишена, многе су мучењсм та мејзверскији иттин силили да признају да су „комунисте“, да су понпедали ћелијамт, нтл. Али доказ „исти нитости признања“ је тај, ла су депа пуштема, зли упропашћена. измућена ни испребијана. Мучења, односио „методе“ саслупиања, биле су слелеће: батине по табатима по осталим леловтма тела, песпавање ми јелнога момента, слаба хпама итд. Што је нејжалостије свзко тражење /праве истине је на мајгрубљи на. чет одбијето, а „мествегу“ су вошили опи којт „желе да имају празу гробанку“, Верујем, да када би ова депљ смела да троговоре довнали би можда још страшније појединости... Дакле једном речју, овај Дом је оскрнављен на нојнедостојиији начин, а ми сви скупа протлашем за

сумњиви елеменат.“ (Следе имена дерој-

чица које су под четничком тортуром потпуно изгубиле здравље, међу којима једна која је и зко са пнеуматораксом, на дуге муке стављана).

Кроз ово мученичко искуство о мречн ској кољачкој и упропаститељској Дражи“ новској издајничкчој реакцији, омладива Србије је изашха победничка, чврсто сточ јећи у редовима уједињене антифастичке омладине читаве наше домовине И својом свешћу, својим тако широким ин срчаним учешћем у НОВ, својом борбом пружим ла је један од битних ослонзпа, да сви злочинци, сви окупзтори и њихови помљ гачи, који су је гушили, мучили н уби јали буду кажњени.“

У Панчеву, срелинем 1942 год, Немци су обесили младе родољубе, које су пољ

казали домаћи издајници,

—