Omladina
Страна 4
блладинеке и ВЕСТ
У Србији су припреме за 1 Конгрес завршене. Дворана Козарчевог универзитета преудешена је за 2000 посетилаца, колико је предвиђено да ће узетн учешћа на Конгресу. У дворанама Народног позоришта и био“ скопа „Београд“ ће се одржати позоришне, концертне и филмске приредбе за делегате, за сво време трајања Конгреса. Поред тога су спремљене им две посебне десране за концерте и игранке. У оквиру Конгреса ће се одржати на игралишту СК „Југославија“ ногометне и лакоатлетске утакмице и такмичење у гађању између самих делегата.
За сво време трајања Конгреса стпремљено је хране у великој количини: преко 11.000 кг брашта. 420 кг, масти, 4000 пасуља 2500 кг. кромпира, преко „лола вагона воћа које је скупила 9младина Ваљева н околине,
Антифашистичка омладина Македоније, Црне Горе и Словеније се спрема за И конгрес, док се у Хрватској. Босни и Херцеговини спрема за своје | Конгресе.
уче је допутовзла делега-
ција бугарске антифашистичомладине која ће учествовати на 1! Конгресу знтифашистичке омладине _ Србије _ Делегацију предводе Данчо Канев Димитров, Иван Николов Генадијев, Жечо Јањијев Жечев и Стеван Тодорев Конев.
Делегати су донели са собом много примерака омладинских бугарских едиција, које су поклонили _ Централном _ одбору УСАОЈ-а. _ Секретаријат _ ЦО УСАОЈ-а приредио је 10 ХГ делетатима братске Бугарске свечану вечеру која је протекла у ордачном расположењу.
()улалнна Дализције је олржала на Хвару своју П обласну Конференцију, којој је присуствовало око 1300 делетата из свих крајева Далмације, Буковиџе и Загоре. Од 1 Конгреса антифашистичке омладине Југо“ славије отишло је у НОВ 924 омлалангпа и омлалинки. На фрон. ту је далматинска омладина показала. безброј јупаштава, У 1 далматинској бригади од 100 одликовања носе 70 омладинци. На овој Конференцији је стлитска омладина имала најбоље резултате те је добила пре.
мазну заставу. Цетражни одбор УСАОЈ-а у“ путно је захвално писмо Светском Омладинском Већу за примљене књиге и збир издања стих омладињских организација широм читавог света, Из садржаја овог великог броја омла динских новина, часописа и књижипа разабире се да омладинске организације свих слободо“ љубивих _ народа, настоје ла својим напорима допринесу што бржем свршетку рата и да из рађују планове за послератну изградњу земље.
Лабуристички свеучилишта савез Велике Британије послао је сабрана Шекспирова дела са посветом „У знак признања славној борби омладине Југославије“. Иста организапија послала је и све бројеве њиховог часо“ писа „Форварл“ (Напред), такође са посветом.
ЈЕ урека“. — Савез омлалин9) “стих организација Аустрал је, пзрадно је план о новом слстему рада за омладину ни међу осталим је постављено и питање о побољшању услова за рад. Одлучено је ла се поведу кампа: за давање помоћи свим савезика уопште и радничким покрету = -тосе. Савез је великим напорима успео да је једна њихова ударна радна бригада ступила у дејство У рудницима Вонтаџи-а, и за то их је похвелио тови министар. госп,: Куртип. Ове бригаде треба проширити преко читаве земље како би повећале пронзводњу НТД.
У СЛОВЕНСКОМ ПРИМОРЈУ
Друг Змај, борац у Бригади „Ивана Градника“ има 21 годињу. Родом је из Церкљанских Гора и 22 месеца је пзртизан, Свестан, да је дошао час када треба душмана потпуно уништити у жестокој батџи за белогардистичко утврђење Црни Врх ставио је утисти храброг борца, који презире смрт.
Био је први септембар, Око 9 сати изјутра, под топовском ватром прешао је П батаљон „Градникове“ бригаде у јуриш на бункер. који је лежоо на чистини и био заштићен са трн реда опкопа. Због пакленог митраљеског огња ни треска руч них граната, јуртш за јури том одбијан је и „Гредниковпи“ су се морали стално извова враћати на положаје.
Дан се нагињао западу, када се друг Змај одлучио да под воћством друга „Тарзана“, команданта 1 батаљона лихвидира тај тврлокорво брањени бункер. Великом брзином су се олвијалн јуначки - полвизи: кундашима пушака рушена је огрзда, прескочен жичани оквир и под
(Стулентске оргатизапије У
свету врше па свим местима припреме за прослеву Међународног студентског дана.
Национални студентски савез Енглеске израдво је план за топдонски митинг, емпсије итд., а послао је такође материјал универзитетима у пноземству. Претседник Бенеш пристао је да пошаље поздрав овом митлнгу.
У Совјетском Савезу, Кини, Америци, Аустралији и свим осталим слободољубивим земљама студенти са много полета врше припреме да достојно прославе
тај дан. ( .
У Војводини омладина се је дала на посао желећи што пре да доведе у ред све што је о купатор при повлачењу уништио.
Радње чете из Кикинде отпочеле су оправку железничке пруте Кикикда—Мокрин преко Дратутинова. Преко 1500 омладинаца окупило се је на том послу. Са. стали су се на пола пута с једном четом из батаљона Мокрипа и Дратутинова.
У Новом Бечају организована је 1 радна бригада ол 3000 омладинаца и дмлалинки. Иста бригала формирана је и у новокањишком срезу.
Друга радна чета у Петровграду подигла је мост за 4 дана, лок су стручњеши тврдили ла је потребно 10 дана.
Омладина Београда, ослобођена свега онога што ју је стезало годинама и није јој дева. до да слободно и несметано ис каже сва своја хтења, бацила се полетно У нови живот. То оживљено дедовање се испољаза ња разне начине. Многи су ома» динпи одмах похрлили “у остлове аародно · ослободилачке – војске. Стваране су радве чете, које су приступиле рапитишћавању и сређићању нашег града О) вани су омладински домози по олељцима. У њима струја ро бућена младост. Приређују се митинзи, одржавају састанци са актуелним програмом, уређују се зидне новине, стварају библиотеке. Пронкупља се новац, сабира материјал _ потребан фронту. Објашњава се значај мобилизације, слоња радмих чета за Банат и друге крајеве. На свима странама се осећа да је
ОМЛАДИНА
Број 17
страшном митраљеском паљбом приближзвало се бетонском змду. Нађен је заклон, те су ба цане ручне бомбе и сипани рафали из брзометки.
Изневада престаде огањ из бункера. Тајси. Последњим скоком наши (борци стоје усред бункера, Један тешки бацач, две деке „Бреде“ н 15 пушака био је плен, у ~ Међутим се непријатељска посада од 60—70 људи утврдила у једној кући поред цркве и отуд давала тврдокорти отпор. Рафал за рафалом је певао смртну песму но држзо читаву улицу под непроходним огњем. „Безуспешни су били сви двобо“ ји митраљеза и светлела је са. мо мисао јуришања ма ту непрпјатељску тврђаву.
Кад је Змај опепио положај, одмах се одлучио: узео је дану „Бреду“, коју је зепденно из првог бункера, скочио иза ћошка јурнуо насред цесте и осуо. брзе „рафеле по окпима кућа, откуда су грмеле цеви брзометки. Први рофал је збунио непријатеља: он ннје очекивао напад са те стране, Змај пскористи тај тренутак, “скочи за ћошак и напуни нов шаржер па све почне изиова,
Та игра на ивици живота попавља се најмање десет пута. Испадивши неких десеттк шаржера, Змајев митраљез паједном затаји. Шта садар Стреловитом (брзином нађе решење. Скочи за ћошти, пстргне другу из руку енглески „Брен“ и опет је на улицу, Теда зазвижди граната из тешке хаубице н ловрти Змајево дело. Још је дан јуриш и тврђава је пала, У њој су нашли 40 лешева п преко 20 белогардејаца, који ву з» робљени, ,
И НАШЕ ЈЕ НЕБО НАШЕ
Поред наших ескадрипа [ескадрмте »Сплитфајерач м »Хархкена«] које делују у сеставу енглеског ваздухопловства, једна група
ЦЕ | :
си са се зеустарупи на цести. Теннаређење да се распали топа м из остала два митраљеза, јер се његов митра љез био већ ужармио. Грангте швепских протуколаца паделе су око тенка м огромна већина их
8 5
|
тови другови нису стигли Тако се бренио свеки дио, на-
„Ре
њега, забијајући се у земљу. Командант не престаје да сеје смрт по (бесним балистичким хордама. Падгју један за другим слуге окупатора. Десет. двадесет. тридесет их лежи је дан преко другог. Али њега ранише на три места. Три те шке ране му одузимају снагу. Другови му прискачу и односе га са бојнога поља. А проређе ни редови непријатеља говоре о јунаштву командашта Павла. ис
. ПУН ла
Продирући дубоко кроз не пријатељску линију фронта друта чета је изгубила везу св батаљомном || бригаде
Веза се морала успоставити. Од тога је врло често зависио успех акције, па и животи бораца. Претило је потпуно опкољавање к уништење од неприј
Богдан Бијелић, омладинац из села Јањила код Босанског Петровце, обукао је ункформу немачког војника м пренво пошту кроз куће у којима су били Немци. Веза се успостевила,
Чета је затим непријатеља напала м ~
НА ПЛАВОМ ЈАДРАНУ
Приликом ослобођења Једног места на острву Брачу, ваши борци су наншли на непријатељски бункер, што је затварао улицу кроз коју се морало пробити. Пред бушкером је чистина. Мали друг, бомбаш Мате, схвативши важност ли-
У НЕПОКОРЕНОМ КРАГУЈЕВЦУ
За време борби за Крагујевт, у Палилули, јелна грултпа бмладитата ол 15—16 полтта напала је јелту лесеттну Немада.
Успели су ла их савладају. Кал су се ло зуба наоружали не јегили
по БРЛИМА МАКЕДОНИЈЕ
Повлачимо се од Кичева. Друг
дошло нешто ново, ла је дошла |У ЧЕЛИЧНИМ ОКЛОПИМА Павле, млади командант | бата-
до свога пуног изражаја наша младост, њен полет, њен. чврсти и нелоколебизи став, обележен
борбом и бообом на фронту иј ла су свега два тенка.
радом за фронт.
КУРИР П ЧЕТЕ
У борбама ЈУ на Ди та се прво попео на уземшицу нед
њена легао је мовед једног пушткомитраљеза. И ме мисли ла заклони. Храброст у њему пламти. Ме обазире се на сак куршума који сипају
међувремену, врло брзо, она је превијала рањене другове. Онда јој је успело да их пренесе ка сигурно место.
Као и Драгица Милетовић и Александар Милутиновић отишао је у војску.
Само у једној борби у Београду ов је убио 7, а заробио 4 Немца.
УДАРНИЦИ
Мирко Граховац је родом из Крајине. Водник је у другој че ти, другог батаљона, 3 Краји шке бригаде. У борбама за Београд његов вод за два с» та побио је 40 Немаца а да ни. Је Ммао ни једног погинулог пи рањеног борпа.
Симон Грегорчић: Изабране песме
Отсек за просвету при Претсед. седништву Словенског пародпоослободилачког света (СНОС) из дао је за стоголпшњипу песпико. вог рођења (15-Х-1844) зблрку и песмарипу његових песама, за седам мешовитих к мушких хорова, Збирку је уредно Макс Пирпик.
Симот Грегорчић је песник Сљовеначког Приморја. Његове песме су веран израз словеначке тародне душе, богате дожпвља Јима, путе чврсте вере у лепшу у бољу будућност народа. Симоћ Грегорчић веровао је, да ће словеначки народ извојевати своју слоболу и правицу, заједно са остали словетскни народима. То се дапас и остварује кроз НаФодто-ослободилачку борбу, под руководством маршала Тита,