Omladina
Број 26
ОМЛАДИНА
| Конгрес — смотра борбе и рада омладино Војводине
ЈОШ ЈЕДАН ПРИМЕР ОСТВАРЕНОГ И ЈЕДИНСТВА НАШИХ НАРОДА
БРАТСТВА
Преко хиљаду омладимаца м омлеВојводине, претстевни-
рање састали су се нв свој | антифашистички мочгрес, да манифестују своје према своме вођи м мајзећем пријштељу Титу, повезеност 0 мледима цега Војводине м јединство с омпадимом осталих крејења. С младуљеччим погзтом износили су свој у“ ам. 234 досадашњој борби м поставља“ се мове зедетке ужерени да де их а парни с жстим успехом, као (то су мл извршили м раније.
Почетан рада Упеце Нозог Саде биле су миље. Поезрже далсгата мз стих крејева Војдине -" заставама м транспаренктиме, ктичућ Титу, борби, Конгресу, ле су се према дому тде се одржавао Момгре“ Не мистим таблама мсписзни <7 бројеви постигнутих резултате прва“ такмечења, Конгрес је оде члан Глезног од бора гнтифашнст омљадмне Војводине Ђорђе ван Он је поздравио
дост омладина да у слободи одржев» свој први конгрес; који је израз братстве и јединства маших народа Комгресу су присуствовали делегати из Србије, Хрватска, Босне, Словенија м Македомија, затим претстекннци румунске, грчке м глбамсне омладине. Сам саств» комтресе, присуство делегата из целе Војводине Срба, Хрвата, Словака, Ме Ђера, Русите, Румуна најбоље потврђу. је то јединство.
После тог изебрано је почасно м ра дча претседништво,
ОД ОМЛАДИНЕ ИМА ШТА ДА СЕ УЧИ Омладина је у овој борби дала велике жртве на којима ће се покољење учити, Те је истанло у своме говору секретвр Централног комитета СКОЈ
друг Рато Дугоњић. шњАпи ју мсто време је зу овде де Зала
јипурен, складно се осталим клицао је — Тита на Конгрес, Њега су довели
такт рукама грожко је понављела.
Идућог челни су пристизати пред Дом групе делегата кличући Титу. У сели је то кпицење _ настављено. љи су жељно очекивали почетак раде медајући се да ће видети Тита. У моменту мада је ко
димство наших народа! уложи сње снаге 28 комачну побе; мад непријатељем и обкову земље; и укаже помоћ постредаћим крајевима.
Сљ»е се резлеже од пожлика — Херо Тито, Херој Тито, сем устају и траже Поздрав Титу.
МАНИФЕСТАЦИЈА БРАТСТВА М
ЈЕДИНСТВА
Из свих поздрава м говор провејазвало је бретство м јединство исковано а ан То се је видело у гово-
риме е Мађара, Русина, Слове-
че борбу и да зеједно учествују у издемокретсхе федератитне
Мм Мађари из Петефијеве брига
де, ми хоћемо да мзвојујемо достојно федеративној Југославији. Ме
коћемо да св боримо заједнички са брећом Србима, Хрватима м осталим ремек зе Југославије. Напред на Берремо фашистичке урин
У ирвим редовима, у дворани за време Конгреса, налазили су се
је борац мађарског безаљон
|
грчке н албанске делегације
ананих пен омпадники,
јЕ а:
прижерима кеко са борити Ри пота јаму м живог жртвоњати ако је у питаљу борба „з слободу отвубинон.-. Командант |леаног штеда за Војаодену гембрл-рајтнант Коста Нађ не вод» јељан од мкогобројних примера:
+]: бем имео прилику кад сем предео
као одликовање 31 дивизији де упозизм једту другерицу. Кад сем пред»о орден зе креброст м кад сам се рукоњао се њом осетед сам да је њена руса згрчења. Питво сам шта је то, е поза сам дознао де је та другарица, пе!азаст Година стара, а има на соби
рана. Та шња другарица три године је у борби « спасла је 45 нешмх рањеника“.
Текии примери ређалн су се један ље рругим и то је био само једен део од мчогих жеројстава у борби м раду жојвођансне омладине.
Алм омладина зна да не треба на томе слати. Она зна дз треба с скупити сте снаге, савладати последње тештеће м докрејчити започето дело. На Берлин — На Берлин се из мљаду младих траве Ни Швабе које с жарпле м палиле, ни очи који су с тима побегли, тражећи код њих уточч шта, њеће мимомћи заслужена каак=, За њима у Берлин. Наћиће их очи, добиће шта су трежипли.
ХОЋЕМО ТИТА Тито, Тито, Тито ,орило се ма младнх
ту сам кличу: Хоћемо = Тита, Коћемо Тита, Тите = Конгрес. _ Оду о врхунац, „Сви
префсутик устају, У преди саља омладмабм с“ дигли пмомира Перу Вучковњ ћа, =— који је коо курир део педесе радних деча, а, мажо му је тек девет већ је у пмонмрској оргењизецијм од четрдес тодине, — »
— И румунска омладина жели _ да ступи у ваше редова. У редове антифашистичког савеза омладине Југослозије. У војвођенским бригадама има доста румучских бораца. Ми гледемо стало, јер знамо да ћемо дати све ФА за подизање нашег новог доме у коме ћемо и ми живе пред румунске омладине које живи у Југославији говорио Марчовацен из Селевца.
И жеље Русина су мсте. Они их преМакстме — ис
да ће им даље настевити с редом, да ће настевити са израња нове југо славије,
А Хрветица ма Срема Адика ПИ
дине у м Хрвата завршава: Ми хрватска м срп ска омладима, једни са другима Даре. ин сто се, редили смо „тажмичили
мо ће више допринети народно Зе
Хоћемо братство, жоћемо братство, одушвиљено је нлицеле омладина. ПРИМЕРОМ СРЕМА 3 "о • читежог марода, о пожртвовању, прегору и ју , о чудесном потету народе Срења, о првенствено омладине се с покољења ка поколење, Срам се је својом
ма пржо место Вој
њи који још могу де носе пуше, Преко 1,000.000 радних дама од || Комгреса до
| ослобођења дале је омледиња у позе-
дими. ДОЛАЗАН ГРЧКЕ М АЛБАНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈ
Трећег дена на за време дио (сије, у селу је ушла једма група о" аледннаца и омлединки. Убрзо су делегати Маи Аг су то пен грч-
| ма. Кад год су поменути наши постре | дали кре Босна, Лина, Дапмгци Мула су се одушевљени понлици помоћ Босни — помоћ Далмацији.
СРЕМ ПОЗИВА НА ТАКМИЧЕЊЕ После рефарата и мсцрпне дискус“ изабран је Главни одбор Уједињено а антифашистичке омпадине Вој зодиме, Упућен је проглас м донета ре
ке, елбансх.
чи устају м пратстадниже братске омладине мије м грчке м пе омладине мзших је и Словеније, Бура одушевљење. Живело братство балкомсхих мерода! Живела Сванте омпадмно АлБаније! Живео ЕПОН, ЕЛАСТ — одјенивале је сала од покљижа.
(Оввције су се стишалље тек меде ЈЕ
антифашистичке _ омлљади Војводине Затим је говорио претставник елбанске омпадмм
У име конгреса, у име омладине ју госвавије, поздравио је госте, делегате храбре омладине Албвмије м Грчке, друг Рато Дугоњић, –
ПОМОЋ ПОСТРАДАЛИМ КРАЈТВИМА Цела Војводине својски је прмонула да обнови порушену земљу. удер“ чиштву м тежмичењу говорило се много. Стверају се нови радни батаљони « бригаде. Попревљају се пруте и друови, дижу се мостови, кули се жита, пруже се помоћ машој војсци. Омладима Војводине спремила се је за свој 1 Конгрес.
Омладима жели шћо прж да избрише трагове фашистичке окупације у Војео дмми. Али ома се ме зауставља на 19-
»олуција. Зедатке прва ода рама вуна Сви присут-|__ изградње м обчова меша гољопрна реде = Алба- | иог свобра
братски Пи Југославије; мзгрва: ње 96: тање све српске, прате словам ке, антифашистичке мађарске м друге Омладине — Комгрес је одушевљено гримиа.
Изпазили су третстааници разних храђева и пред Конгресом се обавезали шта ће учимити до | маја 1745 године.
Другарица Јелена Петковић из Срема позвала је ма такмичење омладину Б%ната, Бачке м Барање м обећала да ће омпедина Срема до 1 маја 1945 године обрати сав хукупуз, обрадмти 25 киљеда јутара земље, остверити потлумо је динство и братство м низ других зада така испунити, — још више, — још т ше — обећавали су депегати,
Хоћемо томмичење, хоћемо, гакмичење прикватнл мсу сви присутни,
Ређалн су за депаготи свих крајева Гојводине. Сваки депегат, мсп „падмме коју претставља, обевсзео се пред Кокгресом шта ће учимити омла његовог краја. Омладина |6 зе одушевљено прихввтања
Срам теше. Бамат више. Бачив жише. Одјекивало је се свих стрена сале
Та обећање су докез како |" омлади ње Војеадиме схватипа те задатке м јем
ство да ће их ома мзоршнти,
Светска штампа је про рете посњећивала велику пажњу взкредно +
у маејничкам_кавоту. С: аи о ен Као и познањвоца дечије душе " њених особима, трепошћу м дубином свога уметмимиог доживљевања м ме терпретмрења. Сжетсна мост је исто премено морара три: ивлогредно. = природност коју су осетили у васпитању м у карактеру све те особито 05дареке деце — музичара љиртуоза, шитетори, глу: |трачв. Уметник ван Њихожог њаФтупа — ма дечијим фестивалима м из зожбаме — у разним местаме Совјет ског Савеза, на Међунеродним изложбама « фестивалима — Бале је велика. савршињња, зли ја њихово извођење 6» о мљам дечије м одговарало је деч јој души, дачијем дажнаљање Н -ог убиљеног, мичег ивприрод: је Биво у њему, ништа што ћи потсећало на пребрзи м зето опосни развој нед» раног детета. Поједмма совјетске деце подигла су се до скоро гемијалне моћи уметничког стварања, али нису по: стала •вумдеркмидич, њећ су остела » даље деце, пред којом се м поред ње жових способности отвара још широки пут уметничког сазревање. Против“ по јаве »вундеркинде“ совјетска јавност » совјетски васпитечи су се најодлучнаје борили. Сља совјетска деце — умети да која су се приназеле европској јев Мета на Кенимт зване оке мег ааспитања до татлемта у Созјетсжом Савезу је уче ам одгНању у осталим звмљам Копмко нам је случајева познмо у Фароћи где је меправипно »аслитање или, боље речено, себимност м користо/6. ма дереном детету могућност
дете не 6м подлагло превеликој стваролинаој напетости. Совјетски васлита-
карактеристичну само васпитању у Со» јатском Савезу. Теј овна
Совјетски итечм ње Ћи ну рему децу де би ма издитли м февормзовали, већ по мушевају да разанју уметмичку мадзремост и могућности хиљаде и хиљада, милиома деца. ИМ показало се да са из дечије масе могу издвојити м подићи
5 хиљаде м хиљаде талената, да је фромту, истакао м стео| сада строман број о младих телената Кеда је по: # умирао смрђу,
стављено тажмичење зе | Конгрес амтифашистичке омћедине Југославије, Срем је поред осталог део 15:000 килогрема жита и близу 30.000 кукуруза, Читав народ је борац, читав народ актнено учествује у ослободилечкој борби. Примери хероизма запажени су
см писмазнм деињим гласом, све зе
јер мије било жртлара жојм би са пуне љубави гајио цео врт, в не семо неколико мвотића.
у „мак му мајоб;
сте, Севко дете, мок м нојобдоренмје, осећа се оргемски повезано са са јим дечијим и општим друштвеним крутом. Његово
соМанстичког. иде 59. они су
но повезани. Друштвечи живој утисле
свој печат у створалоштво младог уметмиже Млади стижари м вајари мрпу
људи у чијим рунама су се 7 3 омли. обдарена деце. убнло у. на: | « то њихото, то је њихов дом. Ши
КУЛТУРНО И УМЕТНИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ
тење мепосредно из разних гране совјетсжој живота, Душа совјетског дететагуметниха мије херметички заткорене за утиске на општег живота. Напротић душеени канали су створани и сне. жном Бујицом тече у њима совјатси» мивст се њиговим интересовањем 26 све што је пело, нодмсно, телмколоте» човачанско на свану мл па
перпл о јте бе дом це сваким реом, свве рад, своко већа село, сва републиже
Совјетског Севеза. Ом стоји у цечт раде, у тикој улици, у великом њу То је дечије република; меко у дом ома ммого васлитеча м стручњака, он» се држе начела да деца у дому МУ
Ба
Битмеви. васпитача. васпитач г» 4 О наводи на дело, води га по лабе човечије! знања и жуптуре, те ге омоћу сретс ноја стоје ма расло. ложењу у Дому уводи у струку неју дсте себи изабаре по сопственој ж= љи. Скоро цело време које деца мају после обуко провода ом» у Дому, зли" то мије одмор бе» рода. лећ је то, обли ђеја "пад човичу њајитше прирастео за Срце. Централни дом мледмх пионира је чеобимно веле антно уређен, налази се у били“ и чувеног русмог келиталисте Рјебу шинсмог. Те елеганција није меудобна. зећ је ту лепота здружене се удобно шћу: овде се дете осека нзо жод сво ја муће, У великом хопу у веселим грежа без страха, без стракопоштовања седа дете ма меке фотеља.
Видео сам децу «оја су прам пут до. шла у дом жако зочуђено, дам ипак меустљена разгљедају просторије као де темо бина њећ ненолико пут. Ске
зоно степениште те
доводи у горње
развитка, убрзезо његов разамтак пе | просторије, у лабореторију дечијег ва
слитења, Ту мма свете! Сам могући ст зим, сте могуће зрсте душевнога ре да, Резуме се пре свега телима (се апаратима чоје су специјално 32 дом Медине вонне пиенин погтаве
фабрике) ан
сљтвам случајно или с премене јећинх учествује у стапноме јаднса тружоке. Те простор“ је често побеђују чувени московски маумници, који сате ж сате проводе у демијем друштех
имцема, се лева стразв је бро екустичхи магртћака
Кеа се полчеш степе велика до.
"4 којм су наступалм м ма жеђународмом позоришном фестивалу у Москем. Мзмеђу других ствари зар је ма
У детету, орке: мијем, ме гаји се само култ своје дна водмо Налеарину према од шу
те х родмил иистру. , који шовмти кор по
пертогру су врте русхо меродне и украјинске песме. Плесма трупе се ње ограничава свмо ма обичне намано
изведена "Козачне игрен, већ је прзучипе под -жоћством првонласног балет-
' 25 ср пиле Бар- и се састојк из низа ње орија: Поједине деце долазе
Страна 3
мајстора читва има сцена из неродног птесног _ фолклора Руса, Ухрајннеца, Ђурђијанаца, Јермена, Таџик
чероде која настањују Совјетски .оз.
У другим собама су
4." рецитатори, _Р Ер бела би поглавља 3 с ре
., „ и у Совјетском Савезу чма
велика
Пржобатно се развлла јћадротне
злачај. оворчичка уматност м стихов
маст за Мајаножског. Поред тога се касније јежо развијала и тимихе рецитеција
зеликих дела смо н совјетска иње
иаанаста. Помоћу могућности које
у себи чо (дмчимје, боја) и цеста у “ мире зеаитетор Деле нуб шло су Гогољење
Мртве душе«, =Иднот« од Достојевког, дела Чекова, Горког » Шопскова. Леђу сом + таквој рецитацији је имјене. У Централном дому за мледе пионири води коа обухвата ч
де до 11—18 годишњих ВАЊА “ дазојака,
"У ле. ња, која РаВЕЦИ <воје учемике Литерермо, 1". | У иу Дравилио, бита уметничких _ дела,
поје а врана 26: рањавања.
реми беда од мннн. Бијело у сица Лудмила Белове, рецитоваља _ је -а моглавском радну руски •пић. славе ку Игоровуг и пожњела је та" пи ичије Уа ле иног ШЕВг ндармејци чам м Далеког Истона слави посна пука. диедањи Сива туга Лудмила Бегова, ученица рацитеторског фекултета при московској пи соној позоришној школи „ма фронту по једмцицема Црвене зрмије.
ма дит у 2 Пушкимовој мала, под воћством професора Бондна, па се беви празоди уметничких деле са других јозина, Група притичара амелизтра дела својих чланова. Најполуларнија је собе пред којом свјувеки чује жучно расправљање. То. ојћрахокска сенџи | за који је у Вусија “те опуљаран ке да му је че« и »Пражда" постинле ужодин чланак) сматра се зе уметност м
о теорија »дебнех, Најмлеђа совјетски авлемејстор Василије Смислов мзашео : из Доња младих пионира, Његов шеховсхи стал буди пажњу својом ори мнелношћу и солидњим _ познањањам горије »дебиаи. "ладин. пмазара је али“ мала.
станова,
(ши Ах пи о Баварије: _ћостоје у Совјетенам Савезу мно. о Веспитање
обројна <т
чку струку, деци што шира
тодљње на тивот, јеђу кајбоља шко-
ле те врсте сладај ји • обдоре-
у децу при Московској нонзерватори-
дј школе прр Московском Ком позориштух, зе
ње шноте.
тову није Деригвнт Штидри је ба сл жљен „али касмије иза кули пронашао кеко би му ан "ва Помешана се веселом
+ радосном децом била је већ м сама дете,
Московске школе за обдарану дала је пеодмнисте који су попрвих меграда ма совјетжига музкчиим тажиичањиме (Брисл). У школи је порвд темеље ког музичког образовање пружано » овште средњешколско образовање.
во осталим _ градовима за приређују се често их сликара м вај | согзаба ада [едут ан ДРУГ снти, алт заједничко им ја митвросоваогађаје. Пра сљега одрасоцијалистичке изград-
живог по зародних увратуре,
Велику
приповедака и класичне ли-
нарочито руске. узогу у уметничком
одгоју ртд+ семе де
леце, поред уметни
пналнид. уметника. Само. Бе јзумљнао да дечија алнни имају. зесебам стил и слецијалне методе, чи и је мазма: контакт се двораном. Због тога глума често прелезм са позорнице. у дворзму, каде глумци седе у редозима деце. Тиме они још = ћа иитлиресовање зе комад код младну гледаваца. За деч пезориште пишу се специјалне ствари, за њив пишу специјааму музику комлоз ђе
војницима Црваме
жоју у међу ма а фронту. Сбвјетсми млади уметник је мазосрфано везан са животом мојим тиим њи тав марод, аопи тај живот им готож је Аз за њега жртвује све чек м живот.
Јуриј Густкичим
И 5
+
= 4 Мо Де о