Omladina

Година И

Београд, 12 јануар 1945

ОБНАВЉАЊЕ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА И РАДНИЧКА ОМЛАДИНА

Радничка жласа Југославије, кроз о слободмлачки рат, чврсто је повезала

против фашизма онупиње је у черст јединствени фронт све народне слојеве, све што је деможратско м родољубињо. Радничка иласа к њена омледине мерити су класну свест по томе, колико је ко учествовао у

борби против фешнзме — у борби за ослобођење земље. Радничка класа жао циљ у борби није себи постављола усмо класмо митерссе, зећ се несебично борила и залагала зе мнтереса зајвдничке читавом нереду. Саде, после ослобођања њжећег деле земље, укључујући ту и крупме имдустриске цемтре, пред радницима се поставно задатан де обнове своје бор. беме организације баш зето де би њи ов удес у меродној борбн био још зећи. Широм ослобођене земље по свам градовима одржавају се раднички збороги им формирају се синдихалма орје. С

њемог учешћа у реду синдикета. То мајбоље показује прммер отварења Радничког дома у Београду, дома у комм су организоване мајкрупмије борбе редмичке млесе, моји је у историји редничког покрета, не семо Баогтраде него и Србије, одиграо значајну улогу. На стварању тога доме радничка омледина учествовала је у теко малом броју, да се слободно може рећи до је није ми било, Одбори УСАОЈ-а морају помоћи организовање радничке омладиме по њиховим симдикетима им стварање омладинских организације по предузећима м струкама.

Пред целим мародом, па према томе и пред радничком омладином, стоје крупми задаци на оргенизовању чарсте позедмне ма које ће свакодневно тећи реке ратног ријала, жижоткнх маммрница, одела м обуће нашој војсци ма фронту, Војска на фронту не сме до оскудеве ни у чему. Ома иза себе мора де има у нашим фебрикама

у" ја не само да не цепа јединствени фронт читавог народе, мего једимстве ма и мерсто организована редничка клесе се својим синдикелним и другим оргамизацијања још више ојачати народно једииство. Радничка класе се својом авенг ћ ома сиага која је стварела н ш рала народно једмистао, Ту своју улоту она ће, стварањем симдикалних ортенизеција, још више у могућно >: да а ин

'адничке симдикелне инаенче с Паоло сз мрупним се 5

то тако војску позади, које ће јој производити, не дижући руку са посла, све што јој је потребно. младима је кроз рат врло активно учествовала ма свим пољима борбе Данас постоји њелики број официра омладинаца, велики број младих чеанова меродно ослободилачких одбора. И како се целскупма омладина Југо славије мије одвејале од свога већ заједно са њим решавала све 55 зтке којм су се у разним пермодима борбе постављали исто тако и радничка омладина ме може да со одвоји од својих старијих другова каде се пред класу постаљља зада-

ми. | 19 да се организује и стави у покрет

у земљи, у така ожупаторских прмрепака им себотере. Кроз своје јединствене синдикалне организације редници ће најлакше моћи да заштите стоје економске инте-

љакше да савладају тешкоће у снабдевењу животним по! а, марочито У

зеције за редмике, Мери дмвивекни стерог

а ен

ме семо што ће родити КУ своје омладинске оргемизеције, | ће као саставни дес синдикалног и ерене бити мајактивимји учесник у свим пословима симдикота. За подизење политичког м опште знање, ј омладним

б широки путењи. Уклоњена је реехцмомарна власт које је забраЊиваљла сваки састанак младих редни. ка, која је митраљезима растеривале Заа излете м свим сретствима жељу за про:ве-

Том. Место тога радничка омладина ће

ке могућност, које су межористи до краја. де уђе у већ постојеће културне групе, де створи ммоге нове митеонице, библиотеже, хорове итд, м де до краја развије масовни рад на своме васпитању.

Радничка омладина, нарочито шегрти, нису до седа могли да се у меси посвете спорту м физичкој култури, Резкционарни ренин пре реза зала

њу

етена вени тенанонња и њему сличних. ФОА почетке стварања УСАОЈ-= пе

се 25: демас, радничке омладина бела

[У

ак У пр јединства. сна

радничка омладине је одиграле ној

пуну улогу. У мошим условима рама учершћењу јединственог омла-

ен покрета, редничка омладине

треба не само да уђе у синдикате и

чатм јединствени омладински покрет.

Нису у потпуности схветиле све оргемизације УСАОЈ->= то да ће синдикалке организације одиграти крупну увогу у дељој борби нешнх

стварање и ој синдиката престввља. им појечавање смега јединственог ме у ог фронте м да ће организације рад-

ом повећати снагу м учарстити јединство целожулмог омла-

домовиња мије још схватила — важност

су да спортом да би ог и очи, пи неродили је м подвели под утицеј фашистичких мречњена. Они су измишља ћи разне ел обаењезног физичког

На пољу Ф жаслитања » спорта за радничку омладину се перспежти.

омладинске организације, које се по синдикатима стварају, треба да помогну да се свестрзмо оргемиљује спортски м физкултурни рад међу омладином.

Зе младе редиике, а нарочито шегрте; ситдичални форуми, уз пуму середњу омладинских оргемизација, треба да оргенизују рад на стручном усавршавању. Синдикети и омладинске оргенизеције у њима треба да буду шкоље из којих ће израстати спос радмици, који владеју текмиком свога посте „који ће моћи да буду организотерми намих 8 и радионица тако да оме, марочито за потребе прораде ме само пуним него и повећаним «: тетом.

апацм! Пре рата су заматске школе служи“

ле шегртиме највише зато, де се зе

Број 27

»Баш због тога што синдикални покрет ради на решавању свнх питања од животне важности за омладину, не може да постоји им један задатак синдикалног покрета, који не бин једновремено био м задатак омладине. Омпадкнцм у Синдмкату треба де буду мајактманији члановне

АЛБАНСКА М ГРЧКА ОМЛАДИНСКА ДЕЛЕГАЦИЈА У ПОСЕТИ НОД МАРШАЛА ТИТА

На || конгресу антифашистичке омладине Македоније, који се одржевео задњих дама у Скопљу учествовали су поред претставмика омладине свих федералмих јединица неше државе м прет-

6

Барханоца слушало је, метремице гледело човека у чијем је имену оличена све јуначка борба нашнх народа које је заднемља сњет, А он им је говорио о томе хоко се кроз ову заједничку осло-

постану омладину у којижа ће ома моћи много. дз обогати своје знање. Брига државе на том пољу меће кзостати, али наше омљадинске организације треба м ту де помогну народној аласти де се те шкоте што боље организују, да се код шегртв резвије љубав према њима, м да теко сте што више користе у подизању младих радника,

32 наше железнице, за велике држаане фабрике биће потребан велики број квалификоввних радника. Тај кедзр могу да даду стручне шкоље. Јасмо је да м те стручна школе не могу з де не буду предмет мојживљег имтересовање омледмисних организација,

Нема ни једног задатка, ничега шта би интересовало омладину, з А ни је у исто време задатах и интерес сикдикжелног покрста. М баш због тога што сиидикалим покрет ради на решаазњу сљих питања од животне важности за омладиму, не може де постоји ми један задатан синдикалног покрета, који неби једновремно био им задатак омладине. Омладинци у синдикату треба де буду нејективнији чланови.

тима тамо преноси тежиште свога раде, она меће прекинути своје зезе с јединственим омладинским

низација проширнти стити редове УСАОЈ-а,

ставници албанске м грчке омладиме. Албанска м грчка омладинска делегација, стиговши ранија на конгрес, имала је времена да посети им наш Београд с чијим су патњама м јунаштву много слушали, У Београду су машни гости провели два дека, Раз-

гледели су све његове знаменитости, 0-

дети оловку м нотес, ба записују све своје утиске мз главног греда народа коме су се окм увек дивили м ма кога су се увек угледали.

Младе Грка м Албанце примио је н маршал Тито с коме народ Албамије и Грчке песме пева м чије спике носи по а, Друг | провео је у разговору са њима | више од једнога сата, Маршала је поздравно један члан грчке делегације, • | у име албанских омладинеца говорила је другврица Лире Балашова. Они су товорили о борби својих народа м њиове омљедиме, о херомзму меше омпадине која их је мадахњавала.

Прех

а двадесет узбуђемих младих

у против заједничког мепријетеља родио нов омладинец Балжема, којим ће, исто омако меко је знао да бије окупатора и домаће издајника, знмети де користи, догређује м чува тековине велике борбе своји народа. Ову посету делегата братске апбамске м грчне омладине нашој земљи и омладини њашег главног града, друг Тито сматра семо као почетак најтешње сарадње омладине балканских земаља и верује да ће омладина суседних савезмичних земаља моћи ускоро да види им дочека у својој земљи м омладину Југослевије. На крају је друг Тито сезкој делегавелику стижу са посветом. Делесати су о мапустили маршалог стан пуми одушевљења м замоса, И ммоги мису могли просто наћи ре-

мих, великих тренутака. това реч урезела им се дубоко у свест, А мада стигну у своју домовину, они ње их сигурно до детаља много пута износити м учити се ка њима.

| ОДРМАН ЈЕ 1! КОНГРЕС ОМЛАДИНЕ МАКЕДОНИЈЕ

7 јануара у слободном Сковљу 0творен је други конгрес омладине Махедоније. На њему је учествовало око хиљаду делегата из свих крајева Македоније. Присутни су били и претсовјетске, бугарске, грчке, албанске, српске, хрватске. словсначке, црногорске н војвођанске омладиме, као и делегати из Пиринске и Јегејске Македоније, те махедотске емитрације у Бугарској. Свечаном о тварању с конгреса присуствовали су

|

ОМЛАДИНА СРБИЈЕ ОСИГУРАЋЕ БЕОГРАДУ, ДРВА

| | |

3 | 5 | ;

па сотјетске, енглеске н а-

чке војис мисије, — претседних АСНОМ- „а За ГодУ Андонов-Ченто, чланови -а. претставиици Главног штаба НОВ ни ПО Македоније, генерал дајтизнт Михајло ви) Борко Темељкоски-Љиљак,

мици Главног одбора ЈНОФ = "име |

донију, Цемтрадног комитета Комуни стичке партије Македоније н других организација. _ Конгрес је _ отворио претседник Главног одбора Народно. _ ослободилачког _ омладинског _ савеза Македокије, На кошгресу

су одржани р

еферати: |, „Македонска омладина у слободној

Македонији — у демократској федеративној _ Југославији“; _— „Омладина кроз _ мародно-ослебодилачку борбу“; „Кроа _ Народио-ослободилачки омладнискн савез Максдоније градимо УСАОЈ“. Први реферат одржад је друг Ацо Шопов, други реферат другарица Ленка Секулоска, 8 трећи друг

" на ње <:0 Црвенноски

но је преко 40.000 клинаца м пору После реферата н дискусије упућекова за волове којм ће вући дрво. ми су поздратни телстрами маршалу Само ња Црном Брху биће упо- Титу, Антифатистичком већу нзродтребљено 250 пари волова. Набав- ног ослобођења Југославије, маршалу љене су м тестере м турпије. За Стаљину. прстссднику Рузвелту, премехрану омладинаца као м за на- мијеру Черчилу, првом мажедонском бвеку хране за стоку старају се народном претставништву и братским с о > орг Изглаљенсног округа скуамла је за рад сана је резолуција Другог конгреса и нике ма Руднику 10.000 иг бра- изобран нови Газани одбор Народно“ шна, 7.000 кг 600 ж севера онзижине Мао њасти м 1.500 кг пасуља, За во- хеденије.

лове послато је из ваљевског о- Други копгрес омладине Македоникруга 5 вагона сена, а из Бес- је био је највећа смотра досадашњег града 15 вагона мекиња. рада и борбе македонске омладине, Он

СА АНТИФАШИСТИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ У БУГАРСКОЈ

# 22 народна борца из пун убијемм после жестоке борбе са полицијом (Рад сликара Х. Бојаџијева)

се одржао нспосредно восле другог заседања | Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, те је директно лренео на омладину све задатке које народна власт поставља пред омладину, На свом П конгресу, омладина Македоније обавезала се ће испунити задатке које је пред читав македонски народ поставило друго азседање АСНОМ-а. Македонска омљадина уложиће сне смагс у борби до крајњег уништења непријатеља, алн ће она и мобилисати све своје снаге за рад на обнови земље и за очување свих теховима пародно-ослободилачке борбе. Македонска омладина свим свагама учествоваће у изградњи слободне федералне Македоније у са: ставу демократске федеративне Југо сљлавије, оми ће учестиотати у даљем учвршћивању братстиа и јељинства омладине народа Југославије и свих и рода Балкана. Јединство све омладине Југославије и читавог Балкана постигпо до данас дошло је до изражаја

Другом конгресу. Присуствовањем прететиника бутарске, грчке, албанске, сриске, хртатске, словеначке, шрногорске и војвођанске омладине, Дру“ ги конгрес био је у исто времс и величанствена манифестација искреног пријатељства и братске сарадње омладине синх балканских изрола,

А“ З