Omladina
Страна 2
ОМЛАДИНА
НА ФРОНТОВИМА
ЈАЛЕШНЕ БОРБЕ НАШЕ НАРОДНО-ОСЛОБОДНЛАЧКЕ ВОЈСКЕ
Прошла недеља протекла је у знаку дрому Боронгај уништено је пет асхо нових победа наше Мародно-ослободи- | ма м осам авмонсних моторе а ммимралачке војске. У Срему, на уском фрон- | ис су м бачене у ваздух војничке бара ту мамеђу Дунава м Саше, м даље се ке за становање. Ма аеродрому код мастављају позицмоно борбе. Наше је- Велике Горице минирањем су униште-
дмнице на том делу фрон' су новим успех. Снажним противнападом плаве су мепријатеља, _ форсмрале
м нанела Мемцима велике Па у људству м материјалу. Јаки противнапади непријатеља, потпомогнути тенковима, остали су безуспешни,
ћава мамеприсање, да би се могле из. тући истурене непријатељске групаци“ је м сачувати за њих врпо важне кому. микацмје. Наша авијација успешно је садејствовала са сувоземним снагама.
У потеђини сремског фромта, у Подравини, пропали су сем покушаји Немаца де угрозе наш мостобран на Драви. Већ неколнмко дама трају жестоке борбе у правцу Вировитице. Од Ђурћевца Немци су појочавали притисак им деошлачилм нове снаге, алм бочним |едмимца
м нападима нашмх
непријатељске намере. С леве обале Драве наша артилерија туче бочном ватром непрмјатељсим саобраћај из прав. цу Осмјен—Доњи Михољац. Сви ти на-
мачимх трупа на сремском фронту, раз-
бијсмм су. У Источној Боснч, мепријатељ досла на—Брч:
покушева преко ка ара. “ МЦотараљееа „ би бочно
из допмне Лима. Баве и “ не је дмнице настављају са сталним напади“ ма на непријатељске заштитнице у до-
е с шанцу, где је убмјено 15 немачких официра. У близмим Загреба, на геро-
постигле не 22 тоне авзмонских бомби. Ти ус!
"| је.
см тостигнутм су у другој половини децембра прошле годмке. За недељу да-
ПР а и ЕР Ие мод главно колодвора.
ИСТОЧНИ ФРОНТ
о мемачким ратним губицима за годиму 1944. По том мзвештеју, Немци су имали преко 4 и по милиона губитако у току прошга године. Убијено је или рењено три милиона људм, в милион им 56300 је 5 Оджеко су отпочеле борбе у Француској, Белгији им Луксембургу заробљено је 756.000 Немеце. У тожу 1944 године Немци су натустмли територију 6 пута већу од Немечке. Очајнички покушаји Момаца да спасу опкољени будимпештански гарнизон Тежећи да се пробију у правцу Бу-
димпћеште, до сеје опкољене група
ције, Немци су монцентрисали велике
смеге пешадија и тенкова м прешли у
офанзиву југолсточно од Комарна. За
пожушај пробијања совјетског обруча око Будимпеште, Немци довлаче трупе
и тенкова које су раније биле маме-
њене за одбраму Аустрија. Последњих
дома ма свом делу фронта противник је претрпео тешке губитке. Јединице
| Црвене армије напустиле су град Е-
| стергом м повукле се на нове позици–
Масовне концентрације совјетске
у мапади наносе Немцима велике губитке.
Безизлазан положај немачког гаримзена у Будимпешти
У Будимпешти се мастављеју борба за уништавање непријатељског гарни-
ЗАПАДНИ ФРОН7
Савезничка против офанзива на
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ПРАЗНАО ЈЕ ПРИВРЕМЕНУ НАЦИОНАЛНУ ВЛАДУ ПОЉСЛЕ РЕПУБЛИКЕ
Одлука пољског – националног већа о претварању Пољског комитета нациовалног ослобођења у Привремену владу ске Републике примљена је у целом свету са осећањем дубоког
Пољско ве ће примило је поздраве м поруке По“ љака из свих крајева. Пољске оргамизацијс из Велике Британије, Пољаци из Француске, 3 пољских патрнота из Швелске, Пољаци из Амеике упутили су поздравне телеграме Ман пи Пољском нацџоналном већу за успешно окупљање свих Пољака у борби против Немачке н радост о успостави Привремене владе Пољске Репеблике,
4 јамуара Совјетска плада примила је званично саопштење Привремене азционалне владе Пољске Републике о томе да је према одлуци Полског парно већа, Пољски национални
ст прстаореи у привремену влаЛу ПОЉЕ. Републике. Пољска Привремена влада предложила је да се успоставе дипломатски односи и наврши размена амбасадора намеђу Совјетског Савеза ми Пољске Републике, Претседпиштво Врховног совјста Совјетског Савеза донело је одлуку да се призна привремена мацнонална влада Пољске Републике м поставило Виктора Захареовића Лебедова за ванредног опуш моћеног амбасадора Совјстског Саве за у Пољској.
Маршел авора, а ге нерал патоса југа оте су своју противофзизиву бокове _ немачког хлина у Арденима, Немци пружају жесток отпор им покушевају да задржа положаје које су постигли у својој офанзиви. У тешким борбама савезници
непредују у свим Реља зелена фронте. Момтгомерију је успело да у свом мадирању св севера (е ко-
мупикацију перошбан Би Вит, којом су се служили Немци за сњ ање северчог дета Фрденског фронте. Трупе пева Патона на југу немачке и: су св на три Реј друму Сент Ибер-Сен Вит којим су Немци опскрбљавалн јужни део ерденског фромте. Тиме је директно утроаи м изложена ветри савезничког тешког оружја последње велика м Јели комунижеције, којом респолаже јетељ у Арденима, _ Севезничке а су на том сежтору фронта изоловале мање непријатељске снаге које | ништавеју. Досадашњи немачки и на врденском фронту мзмосе преко 100:000 људи.
Зедржани су немачки напади у Алзасу На алзошком сектору фронта Немци су прешли у офанзиву. Немци су успепи да постигну добнтко у терену не сектору Вогеза изо м на сектору Рај рани на Рајни и продрли у
Мажиновљење линије. Рано Еитуваије није још решчишћене, ипек се може
на овог месеца у Загребу м продграђи- |
шкмх удараца задатих непријатељу, маше снаге прешле су у одлучан против-
мапад и заузеле непријатељска упорм-
шта Жум к, Ајдовец м Липовец м ослободмље Суху Крајину. Успешно се ометају настојања непријатеља да оси-
Наша артиљерија; у дејству на сремском фронту
гура комуникацију Мошо Место—Љубњана где се настављају жестоке борбе. У Приморју се маставља са гоњењем непријатеља. Прутс Марибор -Древоград, Марибор—есеннце, Љубљана— Кочевје
Словеније, у Долењској, после те- | стапно руше наше снаге,
>: |4,500.000 људи нагубили су Немци 1944 г, на Источном фронту
Московски радио објавио је извештај!
зома. Совјетске снаге чисте град од противника м заузимају нове блокозе жућа. Ломећи огорчен отпор непријатеља, совјетске јединице чисте кверт по кварт ми улорно продиру у цемтралме рвоне мађарске престонице. За песледњих дена ј су заузели преко хиљеду кућних блокоња, Оступејући под удерцима совјетсиих јединице, Немци дижу у ваздух жуће и праве барикеде од рушевина на улицама, Немачке команда мастоји да по свеку цему задржи надирање Црвеме зрмије како би добила у времену де доврши припреме за одбрану аустриске границе, И зато, де би обезбедићи положај Беча, Немци су жртвоваги гернизон у Будимпешти.
Нови совјетски продор на северној обали Дунгва
Дон на јужној обали Дунава Немци са желећи
да спесу опкољени гарнизон у Будимпешти, на северној обали Црвена %> мија постигља је мове успехе. Совјетсже снеге, северно од града Естергома, сломмле су отпор противника и продрле западно од реке Хрон аише од 20 Том је Цр-
пене. армија звузела више великих на: сеља. Овај нови нанемадни продор не источној -обали Думава угрожањо лови бок мемачких снага које покушавоју продор ка Будимпешти им ставља их у тежек положај.
„' 7
Број 2
„Омладина треба свој спорт ради развијања физичке снаге...“
Напед Немачке ма Југославију и почетак рета у мешој земљи знатно је укочно развитак мешег спорта. Али мпак, упркос свим ограничењима и по тешкећема, спортски живот се за читаво време рата одвијао даље у дао правца.
Већи део официјелних спортжих кругова, а мерочито њихове управе и резличити савези те потсавази припао:
тито
спортска друштва. Танљом делатношћу спорт ће постати заиста широк, постаће приступачан свакоме. Он маће бити шешњ привилегија беспослених богата иза м зачау спортских професионалаца. Сторт ће постати једно од нејбољих срвасиве за Физичко а духовно оаме, ом ће постети најба кин нашим _ омладмицима. Угедињени савез организољаће широку По-
дили фу се мовој ситу се радом У Правне духу, под заштитом ожупатора,.
Други део спортиста, па и цели жлубови пошли су другим путем. Омм су подупирали _ мародио - ослободилачку борбу и бојкотовали ожупаторсвс настојање да оживи слортсну делетност у фашистичком ожемру. Многи спортисти па м комплетни кгубови отишли су у тортизане. И овде, ма нашим ослобођеним територијама, почео се раззијати нов, здрав спортски живот. Ортакизовао 16 је, у окамру своје широње свестране зитивности УСАОЈ уз пуму подршку маше војсме им народних власти. 7
Дане је ослобођен зелики део наше земље и сви још поробљени њени крејеви стоје пред скорим ослобоћењем. Тиме су се побољшали услови за разњитак спорта, Оживљевање спорта физичког одгоја омладине постеље је могуће, па и нужно.
Упрко: тешких прилика омледина је у ммотим крејсвима меше земље већ досаде развила велику спортску депатност, Велики омладински стетови одржами су у Лици, на Кордуну и Банији, у Великој Крајини. Спортска : тјецење у геђању, футбалу, лакој 2тљетици, пливењу и другим спорта одржема су у многим ма наше земље. У Хрватско; Гори форммрами су спортсим На многим утакмицама среле су се ре презентације разних борбених једним ца, Али сав тај спортскм рад још увен је преузен, још увеж се одвија првмаго организовано. Саз меша омладим= мора скватити да је развијање спорте и физхуптуре нужно, јер ћемо ми физичиим помоки и ду развитку нашег мледог мараштеје. Пр=аи, здрави слорт оспособљеваће нашу омладину за учествовање у рату и раду на обнови земље. Ми морањо оЧистити редове наших спортиста и на ше спортске организације од свих сних елемемата који користе слорт за своју противнародму н противомледин сжу делатност ужео им за стицања велињих трговачких зарада:
У угодњом чланку »Борбео од 9 је мувра друг Рато Дугоњић указво је не
атке на пољу ред којима стоји зе нн савез он-
сље и на ноаа скадтања о спорту, ноја мора да усвоји наша бмладина.
Уједињени савез мора одмех при ступити оргемизовању широке о омладмнсже спортске делатности, м то плансми, преко својих одбора, У свим одБорима Уједињеног севеза потребно је зедужити је ЊЕ који ће одго» верети зе рад : сектору. Одбори УСАО)з морају настојати. да привуку у спортска сехције најшире смладннске масе. По селима м по градовнма потребно је организовати нове
стортену у мегаће шкоту у остваривању планског шткалског физичког васпитања. Омогућиће омледими у нешој војсци да м ома, у складу се ратним прилимама, развија своју |портску одепатност. А марочиту пажњу посвећмаеће УСАОЈ очој омладини жојој доседе спорт уопште мије бно приступачам, то јест омладини са села м редничкој омладини Пошто је досед физичком васпитању. омладине посвећивона врло мала пажња 'од стране свих бивших режима, Уједињени савез мамћи ћа на приличне потешкоће у организовању спортског кивота, Постоји премало спортских мтралишта, физкултуримх сала скоро м тама, исто тако ни плижачних базене им сругих спортских постројење. Наша нова мародма ласт посавтиће пуну пажњу ању ових спортских постројања и у томе мора де јој пружа пушу подршњу сва омледина. _ Развитак. чешег спорта м физкултуре бића уско везан са нашим омладинским домовима. У оквиру широже свестрене дела "ости омладинских домова већ дењас могу св приметити, засад још огракиченм, почеци спортсжог животе, Даљим раззијењем спортске делатности постеће омпедмнски помоћи у још већој мега центер целокупног омладинског живота. 3» пламски развитах нашег физичког изститења биће нам потребач аслихи број стручно ослособљених спортских оргенизатора и учитеља. Омгрдинска сргенизација мора де приступи м меститању ових кадрова. Извесне успе|28 у том правцу постигла је хрватска | умладина моје је већ одржала прем курс Код сргамизовања нашег спортског животе, = марочито код васпитања физнултурних организатора морамо _ посветити туму пежњу томе да спречимо одваја од наше бе. Морамо организовати спорт који ће бити уско везам са животом и борБом меших марода, који ће одгајати аронну м физички здреву омладину,
лремну за учествовење у ослободи РА борбф и у обнови земље
У тања реду не организовању живота меортмо пазити м не то де св не би читва ош спорт развијао у правцу штетне специјапижације у само једној грени слорта, у у профеадонаћнизма м рекордерства, истем _ физкултурног Фаслитања мора бити потпуно друкчије Неша спортска делетност мора изБећи сва претермвење, море бити свестрана и планске. Само овежвим физичжим азаслитањем оспособићемо машу за још у ње у ослободилачком рату кеси у свим мапорима наших марода за очуње темовина маше борбе и за у земље.
сине словЕн
збо- | мичењем које је наставак победа
младине | кожтрес Антифашистичке омладине Словеније. У данима каде Словенија,
вечији сво виша приближава Сам фронт, у тим дамима почела је с ачка омладима са припрамама за свој | комтрес. Кампања за оњај конгрес отпоче: 1 децембра 1944 год. удерничињм тек-
народног У омов њи зе | жонгрес словеначка омладине мора извршити ммоге политичке и ортенизеционе зодатке, пред којима сто. ји данос читва словеначки нерод. Главни задатак, главни циљ предконгресне кампање сена најшира мобилни зације ману пре Нунне јесмо бом у сло вемији маша војске постане још много јеча и у јечењу наше војске мора има-
ти велики словеначка омладкна. А у енцијеме за смебдевање маше војске одећом м обућом,
динице. Словемачка борм се у овом рету у првим словеначког
редовима мало не ВИ те зенију у гославији, Хиљеде и Бича: 44
њершалу Титу после
омледиме, која хоће да живи м да се развија у ннј у о
скру Југо: слевије. Не само оље маннфестације, 1ето м сружаче асције младих амтифашиста у Трсту, масовно ступење омледине у приморсме бригаде м корушке партизанске одреде, м масовно уче ствовање омладине у ослободилачком окрету и у народној власти, мајечи су одговор не шпекулације свих профашистичких млижа, које – покушавају де обнове срањни Рапалски уговор им корушки плебисцит, после којих је дошиуо поле мивиона Словенаца у двздесетпетогодишње ропство.
Млади италијански м аустриски антифашисти који живе ма словенечкој теримторијн, масовно се прикључују словеначком народу му Словенију у Титовој Југославији, Оми су свесми да ће тиме загарантовети стободан развитак м мационална превео својмм квенији. Доказ томе су кталијенске бригаде и Аустријски батаљон, којм се боре рвње уз рама с машим борцима против немачких освајача. Омледмна у тим јединицама спрема се исто за слољеначки омладински конгрес.
У ожњиру мобилизације свих марод-
је- цих смага замемиће словенске омладин-
ње заједно со словенским женама муштерце моји одлазе у војску. Потребно ће бити да се замене мушкарци, мпачког фоон-
у борби за уједиње- "реме
АЧКА ОМЛАДИНА ПРЕД СВОЈ 1! КОНГРЕС
љачиом рату, као им планском обназљењу отаџбине коју су опустошилм италијекски м немачки фашисти,
У оксмру предхонгресне кампање врше са м избори за ЗСМ. Тиме ће се још више уздрмати најшире омладимске масе за ективно учестаовање у једмиствоном лочком фромту м за помоћ – мародмој власти. У »ојсци као м ма терену одржавају се предконгросии збороам мо којима словеначка омладина _ упознаје задатке конгреса.
На овим зборовима омладина прави планове за такмичење и решења задетке којк св постављају пред читаву органмзацију,. Омладина у бригадама зе
војном танина им са новим _ начином се такмичи мо у политичком и културном подизању самх омладинаца. Овој | конгрес имаће јек утицај на резвитех омладинског а у с гредк.
# верно ство м јединство
|| конгрес словеначке ји ће се одржати ове зиме, биће сљакако множ прилог словемечке омладине победама наше војске, | конгрес биће нов прмљог словеначке омладине тредњи Титове Југославнје,
Габрмјел Гашпершмич
(|