Omladina
Страна 6
СЛОВЕНСКА СОЛИДАРНОСТ
Данашња ндеја словенске солидармости је потпуно друкчија, него што је била у прошлости. Није то обнављање стере руске царске политике, која је ишла само за Тим да тежње које су постојале код словенских народе да заједнички бране своју незевисижт, искористи у стоје мевојевачке интере. че. Царска Русија је гушила словенски мзрод Пољаке, а такође м многн устанички покрети код Јужних Словена иису панлазнан на одлучну помоћ код изреке вазде. Мдеја словежске соли“ дљарности била је претворема у оруће реакције, С друге страше и у ост> дим појединим словенским земљама, тазадни упоављачи су згпостављали и издавали идеју солидаоности слоненСКИХ напода.
Данос су се, међутим. прилике промениле, Постоје сасвим други услови да се остврри ома права идеја сло венске содидлоности, која је поникла у широким слојевима словенских наода У борби против тућинских завојевача, У првом реду данас имамо Совдетску Русију. пођену на Охтобарске револуције, имамо јетски Сапез најмоћнији ослонац у борби за слободу н независност пе само словенских већ и свих доугих народа.
Слопенски мароди ван Совјстског Савеза су били у току овот рата посдани од дојучерашњих менародних и противвародних о управљача У руке мемачкс империлализиу. Ненародни управљачи су тиме нздоли _ жинотне интересе и нашионалну ствар „својих“ народа и Словенства. Међутим. словенски тароди у борби против скупа. тора и његових домаћих слугу мсковоли су чепсто међусобно братство н јединство, јер змају да само у солиазоности свих словенских народе и до жава, са чврстим наслоном на Сопјет. ски Севаз, могу да уђу и обезбеде сво» независност и слободу, На томе ПУТУ се муши фазрачунсвање са свима сметњама и лажим ју немачки
залисти и
д ке солидарно
ве се више
Словенска солидарност учвршћује и прекаљује У сооском ослободилачком рату, јер словенски народи ме же; буду опет у будућмости плен и жртве нема импе |елистичког насиља. Она је кооз пост надожала сна искушења јер је сло, венским илполима гехтало јасно да се ту ради о мајоснотнијем питању њи ховог опстанка и пазлитка.
Слотенска солидарност нема мичега освајачког према другим, несловенским тапољима, већ, напротив, жели сарал њу са свима онима који поштују праведну стељ“ слободе и независности и трава на живот свију народа.
ОМЛАДИНА
Укршашене рељи
при је]. е ју вз је јео | ји ја јв је 2" Т У ж 9 о . | | 7 ЕД бе
Водоравно:
1 место у СССР, 8 совјетски маршал, 15 река у Мталмји, 16 скине бригу, спасе се, 18 жемско мме, 19 облик глагола пасти, 21 прста музнчког деља, 23 рста, 24 прилог, 25 кратица за „краљевске ваздухопловне снаге“, 27 мушко име, 28 мецеђена течност, трпни придев од глагола бацатм, 33 место у мсточној Србији, 35 маш познати г научним, претседник АСНОС-», 37 драпи камен боје, 38 сектање, 40
5 број, 47 мушки глас, 49 облик гтагоља упмтати |епострофиранј, 51 музички израз, 52 руско мушко мме, 54 глагола превући, 56 река која протиче
1 средство за прање, 1 пед, 3 показна заменмца, 4 вода [францј 5 узвик, 6 број, 7 ставља се ма главу, 8 црногорсна река, 9 имсекат, 10 упитна речца. '"део теља, 12 моњ, 13 место у Срему. 14 притисак , 17 врста говорећег певања, 20 Тикм Океан, 22 наш књижевник, писац „Зуплумћара“, 25 појничка торба, 26 сноп [талмјанскиј, 28 име
Словенски народи дали су много“ бројње жртве тил хитлеровске на-
језде, у борби ослобођење својих и других народа. М стога је учвршћење братства, солидлоности н равнопозености свих словенских нарола велики доприжж, који словенски народи дају с. бодољубивом човечанству ла остваоење потнуног ослобођења свију народа од немачких импермјалнстичких зликоваца, оно је једна од моћних подршки на очувању, у будућности, мира, мезависнасти и слободе од свих мотуђих помовних покушаја насиља м у гњетапања.
пате (по њему је добила име = капета у Рммуј 29 место у јужном Ба. нату, 31 опет, 32 јужно воће, 33 скра.
ћења, гаћен у Мндијм, 39 мушно име, #14 прилог, 43 трста дрвене плоче, 44 прилог, 46 прста малог коња, 48 каса, #9 часови, 50 у реду! важи! [енгл 51 француски град, 53 пична заменица у падежу, 54 два сугавеника, 55 место у Србије : 56 реда заменице.
Решење и ааа
Водоравно: 1 наре, 2 тама, 3 ни им, 4 јаје
Усправно:
1—П Катанија, Ш1—ТУ Романмја и РР 5 474 21 1122
РЕЗУЛТАТИ ШАХОВСКОГ ТУРНИРА у МоснВи
КА Ц
првенство је млади
Завршен је Москве у
турнир за Победник
мајстор Василије Смислов, који је до“ 6
ио 12 посна од могућих 15. Овом по:
бедом Смислов је постао четврти пут
шампион Москве. Друго место заузео је мајстор Рагозин, који је вапранно десет и по поева. Зањим долазе велики мајстор Лилнентал са 9 поена, ве лики мајстор Бомаревски и мајстор Константинополски са 8 поема мн Ка мишева са 7 посла.
СУБОТИЦА — НОВИ САД 81 Прово утакмица у Суботишн после ообођења одиграна је између репре. зентација Суботице и Новог Сада. На нгралишту је, и поред хладноће, било око 1500 гледалаца. Победила је Субо тиџа са ревултатом 8:1
СПОРТ У ХЕРЦЕГОВИНИ
У ослобођеном делу Херцеговине по ново је отпочео да се разви спортски живот.
У Требињу је. на прослави годишњице ХХХ ударне дивизије, одиграна футбалска утакмипа измећу сеготског клуба „Грађански“ и момчади требињског гарнизоне Победила је момчад гормизома са резултатом 37. Реванш утакмицу добио је опет исти тим. Ре зултат 61
ЛАКОАТЛЕТСКО ТАКМИЧЕЊЕ ОМЛАДИНЕ ШИБЕНСКОГ ОКРУГА После Окружне копферсиције омла-
|љине Шибенског округа, прирећсно је
спортско такмичење у лакој атлетици у оквиру претконгресног такмичења. Биљежимо неколико постигнутих ре зултата: скок у даљину 520 метара, скок у висину 1,50 м. бацање кугле 13 м, трчање из 100 метара 13,1 сгекунда, бацање бомбе 70 метара. мичење је повећало интерссовање омладине за физичку културу.
.
У Далмација ће ускоро бити отворен физкудтурни хурс за омладинце но о-
"На курсу ће се учити разне спорт. ске дисииплине, затим историја фид културе, такмичења, градње спортских игралишта ита.
Са омладинског слета на Банији, моме је присуствовало оно 15.000 људи
СПОРТСКИ КЛУБОВИ У НАШИМ | ВОЈНИМ ЈЕДИНИЦАМА У многим јединицама наше НОВ по чели су се осимвити спортски клубови, Тако је у 2 бригади УП ударне диви“ зије ЈУ а оспован спортски клуб „Искра!
Мангупи се смеју, а поштени - греју ...
Бро 27
ЛАКОАТЛЕТСКО НАТЈЕЦАЊЕ
Спремајући се за Првн конгрес о младине Хрватске. омладиици Ш улао ме бригаде УЈП ударне дивизије одр“ лакоатлетско натјецање са омладином _котапа Плошки н Слуњ Победила је Ш бригала псстигиувим 21 бод, лок је Плашки постигао 17. Слуњ 13 бодова.
ж
У Гљили је одржано штафетно такмњење на стази од три километра. У чествовале су скипе [и П омладинског батаљона. Победила је штафета | батадезна, за 20 метаро испред скиле | батаљона, ра време од 9,20 минута. Потребно је наглажити да су учесници У том такмичењу омладинци који до са да нису имали прнлике да се спортом. Иначе. своје слободне часове, посвећене спорту, омладинци са заљовољством дочекују, Свкодневну јутарњу вежбу изводи 1500 омладимаца.
Омладинке у народимм ношњама изво-
де различите фигуре (потокраку зве-
ЗАУ М сп.ј на великом омладинском слету на Бамији (лето 1944 г]
РЕФОРМА СПОРТСКОГ ЖИВОТА У БУГАРСКОЈ
Централни спортски савст у Бугар-
ској упутио (отечественог фронта предлог ТАН НаАШНАА ~ шљииТ ског живота Бугарске. Фашистичке вааде гледаае су ма питања сподта и (унзичке културе не кво ва питање тедесног м духовног пасритања оугирског марода, него само Каз на срет-
ство ва увлачење насода, нарочито бу“ гарске омладине, у своје воде. За ту овоху служиле су организације „орапих“, „Јун. ита. Влада Отешственог Фронта дала је већ много доказа да ликвидира са свим остацима фашизма у Бугарској. организације
тањи на др и спортски савет
прелљиже да се ла физичку кудтуру.
Маннстарства 3 ирекција треба да руководи читавим спортским живо“ том Бугарске. У своме раду она треба да обухвати школе, фабрике и преду“ зећа, вокску и слободне оргаишаације. да се стаоз о развијању спорта на седу. до окупља спортске научне оаднине, спрема слкжутске кадрове а изналзЗи срстстед за што боље разанјање Физичке кудтуре. Један од њених важинх задатака је н постављање фивичке култуве на правилне и научне основе. ,
=
би била у саставу
Пртеж Иве Кужаттна
ударннчки > запоше.
номарњака за руси отива пина.
Рукописе м остале радове слати ма адресу: Централни одбор УСАОЈ-а, Београд, — ( '
ти пе кз шума у тузн. да
м посрће јер му очи пуне бриге пут не зиде.
— Уместо да пример будеш, најбољи у твојој чети, —
от једва једну успео си нам донети. —
грану
Зал (за
– Редакција 30845 м 21089; адммнистраци ја 27341
Пустимо — неће више зла чинити! —
МА