Omladina

Бро! 27 ОМЛАДИНА Страна 5 · · . ар (р 4 ћ Објешени дјечак! Читамо пјесму ова драг тр> (Одломци из дневника) ои је трарнА: Митањо пјесму о Титу. Ријечи у нама АЛВИН СРЖ Ољо но а Век Е си 22 . цамли од – горе.

Не а и 5 а пиле учинити то| никоше вјешала крадом Чуј какав то вмкор мрај нас ри Зои а У Тузли је штамлама, технички лепо

лепи градић об ку и ј У Мазу мирно. Одржан пи ас Не зрпрарна авии ариен леве и Је атласа Ђ ова Е т 2 ЈЕ. у помећ другу, брату, симу. Моро | шала Тита, затим другова еља, Ђи-

Дрвна и Чеотина. По њима плове ле. шеви невиних Муслимана, Сунце се издиже иза брда и снег почиње да копни, Река у овом изласку суних поста је још ковавија одмор. После тешког пута, напора, преко Мгмано стигли смо овде. Оби шаао сам игмгнску болмнцу. Испуњено је јунацима | пролетерске који лече своје могс промрале од јаке студени. Дивим се тим друговима и другарица“

ма којњ непомично леже но сводим

креветима, певајући песме, а поред

њих лекари са инструментима раде Игман — Трново Миљенина

Брод ва Дрине — Фоча, Пре искољико дана црногорски партизани отерали су мемријатеља из ових гнезда. Не пријатеља који је са својим канџам. кокад очи овом народу. Те овемогућили су шесгорски гертнани и осујетили братоубилачку борбу ко-

зу сми хтели повести Њихове по

ће Дангић, Сергије Михајловић и оста, |

љи мзмакли су са пакетима злата н осталим накитом које су опљачкали из ових крајева. Четници, који су <е осећали мање криви, сачекали су нас м понјавили се машој непобедивој војсци; од њих су основани добровољачхи батаљони који се боре протин усташа.

— Сине мој. да ваша војска мије стигла оно јутро све би нас поклали! — проговара једна стеда Муслиман ка — заклаљи су ножем пледа мном сина ми и кћерку, — завршава сузним очима старица Таквих примера било је на стотине и стотине у овом малом граду и околини. Народни изроди хтели су уништити Муслимане, али благодарећи нашој војсци то им није успело. Видео сам страшан призор,

ЈУ! Фочу кроз Брод па Дрипи, при моста лежао је леш до леша: Ђили су извађени из во-

Где, Руке су биле изукрштане, држале оу се за главу, тел» су била надута од воде, Познавали су се убоди ножева, ударци чекића и друге стражоте које су изношенс над њима. Очи су ми пуне суза, тешко ми је. Дрхтим и док се у долини чула песма ја сам плакао, Усташа мије платио, он није платио. Он мегде са четинцима пије. а јадни народ поство је жотва. Дуго фам мислио на своју мажу, на <ве сте моје сам оставио. Дрина је и даље хучала, мосећи лешеве невиних жротава. Сваког дана у граду око народне кухиње која се стара за сирочад м 3» жене без мужева, виле се релови леце која примају хошиу. За њих се брине наша народна власт. Доста је кућа празних и опустошених. Добра су разграбљена, Такав је случај мн по околним селима. "Мајаре су дошле усташе и клали православни народ, са“ да, то, четинци кољу Муслимане. Сваки ваш борац залаже се да сједини марод у један јединствени фронт пра“ тип окупатора. Недалско одавде ми траљељима, бацочима и бомбама довикују ваши борци народљим изподима:

Фоча је постала наш |

је омладински метинг који је дао вадмах резултата за јединство омаздиме у борби.

6 март 12.

Растемо све већи, све јачи, Формирана је Друга српска пролетерска бри“ гада.

Пред железничком станицом, поред парђизаиске локомотиве провели смо свечано онај дан, Сунце је обасјавало |каша румена лица. Стајалн смо постро| јени, ведра чела, очију управљених на |првену заставу са петокраком зпердом.

Њу нам је мосио у сусрет Фића, маш | омиљени друг нз бригаде, Вихори се | застава пред нома, док нам срца јаче куцађу, јер смо твесии шта зезња борити се под црвеном заставом. ТГледам |другове борце. Некада су ови млаши људи у творинцама, за плуговима. 21 њалн о томе када ће стати под заста|ву слободе да се боре за бољи живот усвога изрода, М сво ланис после бре|чаног говора друга Фиће, заставу је тримно наш командант. Завладала је (ош већа ред док је командант давао обавезу у име стију нас и позивго нас да будемо спремни на још оштомју борбу која нам претстаји. Поават је мајзаслужнији борац, металски радник из Беогпада. да ом носи заставу ма челу нашег батаљона, из победе у победу

Цео овај призор посматрао је и наш омиљени врховни командант друг Тито. Сунце је залазило за камено-сивс, безимене висове, док се застава лепршала пред стројем нашег батаљона.

Партизанска локсмотива. весело ЈЕ хуктала и дапала знак за гкмазак. Са песмом на усизма борци су ишли на мове задатке мислећи у себи да се једипо Црвена армија бори под оваквом заставом. Локомотила је кретала, остао је напод, остала је Фоча. Идемо даље. здраво Фочо, здраво ново пролеће слободе!

оро ће мрак, Недолеко одавде штекћу митраљези н пуцају топови, чу“ ју се детонације. То наши борци про, тоне Мусолинијеве хорде жоје су пошле да нападају нашу слободну територију. Италијани, предвођени својим слугама, лева колона усташама, а десна четицима, наносили су тешког јада нашем натаћеном народу. Поред нас продазе колете уплашених сељака ко има се не иде од својих кућа, али нпак полаве са нама. С вамо је пошло м—доста маадића н дезојзка из даме Фоче до и они допринесу што бржем уништењу крвавог фашизма. Огтављају куће, остављају споје миле, ГДЕ ће четници м усташе да харају. да се голе н љубе и од) врше злочине илл њиховим мајдражим, Њихове груди, | хао и наше, дрхте од можње према непријатељу.

Нови патриотизам живи н гори у ср“ му сваког нашег Форма. даје пктстрека и одушевљења за борбу, за маше куће, за наше њиос, за наше мајмилије.

Смве су проманле сјене, изгорјеше плотуном људм, јешенс жене

врисну об ми туга зевије груди.

Тамо гдје грамају пути дјечек је спустио главу, у мрзи са вјешела крути крвљу обојм траву.

Порчин лепрш

«јечка дјечка се њише, по ситном кршу, по страни слова крвава пише:

— Мајко, пођох ти рано, друржме, сјети се мио, срце бјеше ми пјано — у бој м ја сам хтио! —

Бјешала — цемјет на њима. (О земље, тони м трни: рај дјечка, с њомочким маршују мзроди црни!

пбима,

Нијеме горе су стале, пламне:

Чктамо пјесму, Снага у мама расте,

Ко мећно, ко широко сиње море.

ш око нас ријечи, мли то пасте зборе.

Читамо пјесму о Титу.

је пи то пјесма мт пламен запаљеног села.

што надалско самјетпн м ња освету зове,

је ли пјесма

или рука бијела

што пушку држи

м пуцањ јој се помм о брјегове.

Читамо пјесму о Титу. Шта нем то очи оеде, жаханм то сјајем соба грану:

СВЕТИСЛАВ МАНДИЋ

Без њих

Чуј, друже,

кад букнс м последња пуча,

и кад нам глесови зазвоне као звона кад пропомм светла са пне три „ Сунчане стране сагоре бране,

те зидици блесну руменилом данка —

растанам тихи дећемо м њима. Па кад нам се у душама разлије плима упорке туге за несталима — као горућа

рана тоћи ћемо даље, са победном смегом, оснажени њима — м њиховим трагом.

ЈЕЛЕНА МАТИЋ

Први совјетски филм у бојама нормепне дужине, смимљен по мовој тробојној методи коју су разрадили Мосфилм ми Неучно-истраживачки киноФфотомистмтут, јесто филм режисера ИМ. Совченка, према комаду Л. Соловјева, пИван Никулин — руски и.

И. Савченка керект.

мИвљи Никулини, упркос тога што у њему мије свуде савладана технике боја ни сачувана њихове хармонија, показује дз је ставраљачни нолежтив И Севченка прикупио велико м дрзгоцамо искуство у реду на филму у боји.

овјетске новине о нашим уметницима У новинама „Совјетска уметност“ отштемпан је чланак, у коме се говори о стварању наших песника Владимира Назора, Радована Зоговића, Скендера

Милосав Бојић.

Куленоњића, Карла -Кајуха и

Књижевни конкие

За конкурс ињжижевњих радон је реслисао Цемтрални одбор УСАОЈ-г, непрестано стижу редови од омладинаца из саму крајева земље, Заступњене су сње књижевне врсте. Нарочито има много песама, поред _ већег броја приловедака, мовеле им других прозних радова. Ту-су м дреме м меВрло мело има

радова. гућава се сакупљање редова свих смћадинаца којим пишу, де 6" се шло беље м потпумије показала културна мастојања младих. Рок до наде треба осљати радове је ! фебрувр 1945 године. Узеће се у обзир и они радови којм до тога датума буду предани з2олаљским одборима УСАО,

о сликама Ђорђа Андрејевиће-Куна. Истакмуто је како наши књижевни м културни радници, развијајући националну уметност м културу, не зеборављају да преводе и мајбоље стране писце, 2 у првом реду писце Совјетског Савезе.

ласа, С. Жујовића, Моше Пијаде, Ми тре Митровић, А. Ранковића, Изе Ри. бара м Рате Дугоњића. Књига ја измшла у издању Обласног одбора Меродно-ослободипачког фронте за Источму Босну.

У издењу »Културно-умјетничког 01сјеха Одјела информација ЗАВНОХ-ви изашла је књига мародних песама »Друже Тито, љубичице бијеља«, се сињете-

зију народ је манео све своје погледе, мисли, осећања м тежње. Дао је сву стверност која га је окружавала. Опе«во је бол мад покванима од усташа им четимка, тугу над разореним огњиштима и Силну веру у своју победу мод завојевачима.

Месопис „Жена данас“ штамлао је брошуру „Совјетска жене у Отаџбинсхом ретуч од

у ависмост шине. Совјетска жема је показала неиђени херомзам мли коо жена

ли кво жена радница, као маја, же-

стојанствено подносе ратно тешкоће

У издању Новог покољења („Нопок“)у изишла је књига М. И. Калињина „О омладини“, пттамтати У говори омладини на скупштинама им састанцима комсомолских организација м фабричких предузећа.

Совјетски омлалинци поднели су огром:и терет отаџбинског рата, било као зктивни борци на бојном пољу, било као борци на фронту рада, и тимес стекли непроцењиве заслуге у 600би за совјетску земљу и читав слободољубиви свет. Заслуга је совјетских руководилуца што су млалим људима знали да улију толико љубави за своју отаџбину и упуте их како ла јој најбоље помогну. Миханло М. Калињин, третседкик Савета народних комесара Совјетског Савеза, велики пријатељ омладине, јелан '• од тих љули. Зато сваки нат омладинац треба да "“очита књигу „О омладини“, да прочита и чује речи које су совјетској и свој демократској омладини давале мо лају снагу за борбу против фашистичког метријатеља.

Библиотека „Ослобођење“ издала је приповетку Скендера Куленсвића. „Ср“ це вам у мидошту носимо“. Топло писана језиком мародским, говори ам о осећањима мзрода У моменту избијања братске Црвене армије на машу

границу.

У децембру прошље године по московским жњижевњим. сима им нозинама „ма скуповиме књижевника и читаваца, почела је жива дискусије о томе, кеко приказују совјетски писци новог руског официре израсли у етжосфери совјетског животе, онога кој је одиграо тако сјајну упогу у рету совјетскот народа против омачко фрашистичких завојењача за ослобођење своје х

ретног времена

типу новог совјетскот генерала (на пр. комад и " од у «Фкок писца А Ку пак је тај „средњи“ командир се његовим начином мишљења м реда највише трмелачио писце. књижевност је и ~ годимама рата остала оерна сво.

ЛИК СОВЈЕТСКОГ ОФИШИРА џ књитегвности

совјетског нерода, [ош

ме може да се прикажује на стере ма-

иее, помоћу старих лижова, а совјет

ски писци теж проналезе те нове начи-

ме м ликове, У том | њим

ду помаже цето совјетска јавност. Ова дискусије је те-

| цпа у знаку пријатељске сарадње име“

јој тредицији: одражењати промене друштвеног живота у њиховим мајкаректе- | ристичнијим појеваљма.

Дискусије поводом нових књижевних дела, која се издају у Совјетском Са-

ћу писца м читалаца.

Главни жерој приповетке Симонова |е капетам Сабуров. Он се јавља пред читаоце нао командант који је стално из делу, који херојски реди у рату. Си-

везу, обично обухватају м читаоца. Те дсљову је успело да прикаже официрдискусије нису посвећене неким сензе- (им рад у рату као тежак, свакодневни ционалним књижевним догађајима, већ досао који је сам по себи поданг м копојавама најважнијим са друштвене тач- ја рађа подвиг. Симонов приказује совне гледишта, Тако је било м за време јатску официрску средину у Стаљин. батаљона до ко-

московсме дискусије о при казивању с совјетског официра у мамдента великих јединице, он даје момичкој тури 1944 године. Било је | гућност да се схвати сам систем вођевре свега говора о делима у којима сео ња битне. Али мпам читаоци самрта тип | свим задовољни са Симоновим. Читалац

између је то

њајпо- | младих људи. Зато каже писац Николај Тихонож: „ официр, пиједан војшеаблома. Малограћа-

мемути ћа од Бориса Галима, Александра Крона, али совјетске људе у бој за отаџбиму, и ом пажњу јавности, које је учествовала у мора бити приказам као карактер. Сабусу де | ров |е п и књиге. је текла у прије ! назвати втмосферм, злм је била одлучне, јер се филозофским склоаом жероја“. Главни ома у многоме тицела и методе, нечина херој у књизи је блеђи од околине, иприказивања лика новог Таквог | ако се у потпуности са њом о срестао, рата, као што је Велики Отаџбински рат „Дани м моћи“ дају читав низ интере-

истраживачком. реч ца, који у

било. Ом |сентник потанкости фронтовског живота

и миње-а у Стељимграду, дају дах тога трад>. Ово „пасивна“ страна књиге јеча је од „актиане“. Један од неписеучествовали у дискусији, геА. И је, уопшти је нрмтику Симоноже приповетке речи: „Хероји Симонова су мезвани, ели

са својим “ средсређеног у себи човека који жели Аз буде ндеални у "за

Симомову је свежако успело, да пе-

трашњи живот, процес доношења командмрске одлуке. Беку је већ услело ндов:

одразити кома: ђедикицом _ као и

ради ма потпуно кон:

ан кретизо| азном примеру поручника Момаш-Ули-

ја, Само он, Момиш-Упи, може тако да комемдује, неки други можда би ишао

официр у отеџбинском рату веспи-

војничке масе“. А то би зкачиљо не ограничити се на он кри