Omladina

Број 28

УАТУДЦЕ, | Ио усни НЕ |

ПОЗОРИШТА СРЕДЊИХ ШКОЛА и ИЗА У СЈЕДИЊЕНИМ КИМ ДРЖАВАМА Колеџн м средње школе у којима сту-

које сачињавеју ученици колеџа и средњих шкоћа. У више од 7.000 средњих школа држе се курсеви о дра-

14 јануара одржана је у Београду конференција ради оснивања Друштва за културну сарадњу са Совјесским Савезом. Сазивачи конференције су били они исти паши јавни радници који су, на челу са др. Мваном Рнбаодмах по успо. са

прибо јеное друштва успоставе норвезе са Совјетским још оцртали за-

њу, уметничку, научну, привредну итд. уштво ће се упознаватн у свима културним областима са настојањима а, са да све

5 буде од користи нашим народни к иашој државн при њеној изградње. На крају енције је изабран Акциони одбор,

САСТАНАК СОВЈЕТСКИХ КЊИЖЕВНИКА НА ФРОНТУ

На Ш белоруском фронту одожан је састанак књижевника. војника и софи. цира Трећег белоруског Фронта. На конференцији су читана нова деда књижезника, међу којима „Дан на зеродрому" од Василија Гладково.

једна група совјетских писаца одликована је медаљом за _Одбрану Москве“. Међу оддикованим писцима надазе се: Адексеј Толстој, Александар Фађејев (од овог пнеца на ваш језик сами је роман „Пораз“), и Самуна

ОМЛАДИНА

МАЈКА НА ВЈЕШАЛИМА

У млмјечној измаглици јутра

Ломи се м стење Ма Рибимца. двије Штуке Буди са А доље. 5 м пркосно дише, Церила се ватреним појасом бестија. .. митраљеза и жице. Некад гиздава, ' А Док се вакљена сруба Штук» у црно завијена По мрачним облацима ваља, Подгорица.._ Читање су ријечи, гнусне, Гле, пајаво Расту, „У име краља...“ у дим Крвова ид“ а угаслим. копља очима. Њишу се тијела, Што су бдиле овуштена, дјецом мапаксала у студеним ноћима, Њишу се Остаде само једна као клатна на сату, Клатна, Слика младог, Што ма |урмшом овмјенос мрне мржње војимка) бура, клатна, Мајко, подаци поданми главу! куца вам последње Видјећеш: ура! пе ону Мајко, у раздања И твој струн мршави, смва, комоту се клати... сунце у дмаа! и далека брда зпат» И вхајећењ И пите Како сочне плотуни прољећне цљасти, = Крај тебе са мајко намучема. црне откосе, И како Мртвачка глава руке наше, У рет плата у еое ва У Мајко, Миа Твоје сухе, ба та, дрхтање руке мајко,

до твога скута! Чедомир Вуковић

Комитет зв ки: скенира вјету народних По СССР Ми је дз оскује у Москам посебни студио пластичних

У студију Пн биће понцентрисами на постављању уметничких м документарних велминх филмова, но екрана (плате ма) новста типа м на специјалном уре Ђењу еларгта за снимање као и пројеншисних пластичних апературе, " тажође на масовном умножевању пластичних филмова. Овде ће се вршити научноистраживачки радови по читавом жомпленсу проблема пластичног филма 663

употребе наочере. Студио ће спремати специјалисте пластичне кинемзтографије: режисере, оператере, »нжењере, меомтере, лаборанте им др.

3з уметничког руховодноца и дирек-

ТРЕЋА ДИМЕНЗИЈА У ФИЛМУ

Ј МОСИНА ЈЕ КАДА СТУЈКО ПЛАСТЧНАХ ФАНОВА

. Амдријевским разрадио метод извођења светлосних новога типа који су имали боља својства од жиченик Сада је промзвођење светлосних сирена већ усавршено. Јачина

слиме на теквом екрему је три пута ве ња мего ње оби

» филмске С. Иванов заједне са Икановим и сперегтером Д. Суренским дошти су до за-

жљњучка да се структура пантљике коју је пре четрдесет година предложио Е-

дмсон може изменити. У пластичном фипму место филмске слике потребно је сместити

две, које су одређене за примање ле- 16

кум м десним оком. Среднном пантљи ке иде пут за звук. Место четири перфорацмона створг (отвори за зупце кимоврапете) десног м лезог краја пантљике С, Мезноз оставља само

тора киностудија одређен је А. Амдрмјемхи, а за ње-

учини де он научног цен-

тралме ј налазач пластичног филма С. Иванов. За време рата маучии рад на пластичмој кинематографији се маставно. Први експериментални пластички о филм-кончерт приказнвао се пре рата у бноскож »Мескве« на жиченом екрану. После проналазач пластичне кинематограФе (С. Изенов заједно св режисером

машиме за изазивање пење м што је главно — узеличава се корисна површина неглти– "а. То открива пред творцима плестич-

московској га руља 54 тога почео је да се смима домукентарни уље а ако дра а

Стовна 5

СЕДАМ ГОДИНА ОД СМРТИ БРАНИСЛАВА НУШИЋА

Бељежити денес седму годишњицу смрти Бранислава Нушића, ма значи сећати се само једног популарног писце комедије, ваћ писца којм је успешно наставио традицију српског реализма Његов реализам расаетљавзо

твене односе, разоткривао вот наше средине, критиковао га својим хумором и шиба својом сатиром. У том смислу он је настављеч хњижињмог деловања Стерије м Доменовиће и израз слободерскик тежњи српског на рола.

Бранислав Нушић је био врло плодам писац. Писао је приповетке, драме, путопмсе, комедије, хумореско м козерије. Али бмо у чему се његова способмост могла најбоље да покажа, била је пре свега комедија (Гослођа министаржа, Протекција, Народни после. миж, Београд некад м сад, Пут ско саета, Сумњиво лице, Ожелошћема породица, Д-р, Ујеж, Покојник, Власт итд).

Наша позорнице тешко 64 мотл Фе замисли без Нушићевих комедија. Аљм Бремислав Нушић није о пољ смевач, премда је ммого пута остајао из површком увесељавању позоришне публике, на леким внегдотамљ м доживљајима. Мното код њега има зеплета м интрига у којиме дефилују распуне темице, мужеви о епепучарич, журевм, комшилук. Помекад је м сувише кроз његове ставри дат смех семо ради сме. кв, без оштрије жаоке из савремене прилике његовог времена, Много пуја

прави однссм у друштву. стазрања Нушићењо ме може да ост»ме као уметнички докуменат наше ондашње ствармости, као мстимско ма-

сљеђе наше књижевности. Међутим у Мушићу је постојво и се таричар који је ма махове прераста,

ље сачувало омо што је позитинно им мапредмо, сље оно што је опраадан протест м критика, све што је здрав хумор м стира.

5 слав Нушић осетио је дубоку повеземост писца, културног радника са народом. Помоћи томе народу у бор6м за мајосиовнија прева човека свакамо је њетова главна дужност ми Нушић је то м учинио, Под тим светлом треба тледати његов рад, нарочито његове

последње _ комедије _ »Покојини им "Власти. У црним данима реакције м мисли,

ПНЕ

Робинзон Крусен који ће поставнти режисер А. Амдријевски по сценерију Ф, Кморе, а по мотивима попусек енглеског романа од Дефог, Са-

зевршени припремии редозм не ариењег декореција, костима, ре камзита. Филмска група је отпутовала филм ће етра студио зеједно

студном уметничких не у рејону Сухума, Ногог Афома, Гагре ма обала. а Црног Мора.

Други рич, по ји ће почети да симма режисер Амемски. о поненоз се тежође о снимању »едокумемтврних пластичних филЕна рану. саубенсног рата ну

С. Пољевој

раде уопште, смех и потсмех Брамисла“

ва Мушића одговерво је најимрим мејродним масама, оном широжом слоју људи који су кроз пркосан смељ бачен у лице угњетачима, бирократији им назадњаштву могли дз изразе омо што их тишти. Зато је олат радкција налаита опасмост у Нушићевом светлом и бритком смеху, оштром убоду и исти нитој речи која пече кривце

Нушић се ставио потпуно ма страну културе, свега омога што је искрено везано за свој марод. Каде је пред рату коњ уметмика, научника м писецех, које је имало за циљ скупљање свих непредмих м поштених жултурмик радника у

тив фашизма, за његовог пре Пор изабрам је Бремислав Нушић. Мако стар, Нушић је ссећао у себи смегу дб се стави у ред бораца за слободу м одбрану културе. Неколнко месеци пред своју смрт мзјазно је: »Верујте, да бих м ја окако стар и намоћан ишео свуда, раме уз раме са народном омладиномм Те речи остају као мараз његових дела м мостојења, кед његов културни тестаменат своме народу » његовој омладинки.

ст.

порекПо- ЛЕЊИН

је рано умрла, — Ана, Владимир, Димитриј, Марија — бољшевици,

Лењим је је рестао као живахно мо много обдарено дете. Кад му је било пет година научио је тећ да чита. У деве-

тој години пошао је у прам разред смм-

сти прочитао је све најбоље што је де.“ револуциочарме демократска цистика у Русији. У својој четривестој

Астракема. бирске симназије. пи својим | њене“. Добро је познавао песнике-десвршио гимназију м казански у- те епохе, аннаа он је био у току ем ту према реду, био је аи Ђек| | Водики утицај је имао на младог Лепрофесор математике и физике у “ прелазно из разреда у разред са ма. | њима стари Александар, с зи и Нижњем 3 ес А традом првог степама. Гимназију је за-| се он добро слагао. Александар је од 1869 год. — нислектор, а затим ди- | "Рио са Ер е еттксна Ба пажљма младић, који је у см ои језика. | био њрло строг према себи м својим о-

| Ш

х 3

Владимир Иљич је дин тако добро змео истормју м књижевност, Нарочито је цемио смо књижевна дела у којима јум имају чврст и неселомљив караж-

И бевје пелезиње и њленост Пени | леша провео у Поволжју—симбирској

Лењин је почео рано да размишља 0 животу којм ге је окружавао, пажљиво

је слушво политичке дискусије ст Много је читао м у најранијој младо“

Лењим је почео онда да се упознаје с

9039 Мивот Лењина била је пресудна 1887 година, када је ом неловратно по-

паши песма, Леми је дуга уто, је ко се намрштивши, ммот, паше уона у својим успоменама, није седео ' амше омај пређашњи немиран, пум воње за животом дечак, већ одрастао човеж, којм се дубоко замислио због важмог питања" А ствар он, еможе

баш озбиљка“, казао је

во да се сврши за Сашу“, Сви Марије А

зарез пио бију а Иафа че Петар биле су безуспешим. Био је убијен у шлиселљ

буриној терђаем 8 маја 1887 године. Колико год је ценио квроизам брата.

Лењим је још онде сматрео дз је теро-

ристички мачин борбе

(= ЧрмримА Мутви, оваквим путам не треба

Завршнашм гиммазију са златном медвљом, Лењин се 13 азгуста 1837 годиме уписао на пражни факултет казанског умиверсмтета.

ПН пате да потњи универс катедре

Нед | ма се вршио јако строг надзор; сва удружења ми друштва, чак м сна која су себи ставила У задатак пружање материјалне помоћи, била су осумњичена за рад, Због

мих говора стављали су студенте у шиолски затвор, Политика полициских прогањања изазвала је њеђу студентима

опште протесте. Непосреден ударац који је појачео студектско демомстреције 1687 године, било је спровођење такозезног резиционарног „универзитетског статута 1884 год." Крајем новембра бухмуле су студентске демонстрације у Москви, које су се брзо пребациле м у провинцију, 4 дец а 1827 год. по-

чествовао како у саветовању које су

припремала иступања студената, тако и у самим одмимистрација кије дуго | межала да се свалм ма студенте мизом репресалија. Ноћу између 4 и 5 децембра, Лењин је био ухапшен у свом стену; у мсто време је био укатшем низ других антмвних учесмижа м организатора револуционарног студентског покрета.

— Зашто се бумите, младићу! Та пред Веља је зид — ремао је Лењину пристав, којм га је одвео у затвор,

— Зид, зли трус, дотажнм га км срушиће се, — одговорно је Лењин.

У затвору студенти, којм су со нежако заједно самупмлм, почели су да пи тају једам другог шта ћа радити код буду слободни, Када је ред дошао до Лењима и њега су питали: „А ти, Уљанов, шта ћец радити после!" — Ом је од: говоримо Да је пред њим семо један бут — пут револуционарне

Теко је 17-годишњи Лењми добио своје револуционарно кретања у првом сукобу са царистичком самовлашћу. Од оног доба Лењин је дао сав свој живот борби против апсолутмзме, за ослобођење рад»ог народа од угњетавања и експлоатације, за демократију.