Omladina

Број 39

СОВМТСКА ОМЛАДИНА У БОРБИ ЗА ОТАЏБИНУ

ДЕВОЈКЕ-УЧЕСНИЦЕ У ' ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

ино други део чланка „Совјетска омладина у борби за Чланак је за машт аист надисала прстставница совјетске омладине, Јекатерина Пожарскаја, која сада борави у

Доћ отаџбину

славији.

Ти прољазиш, не сагнутин леђа, си мајсмелијима једнако у борби, меће смести пнспријатељски метак да подигне руку на мзалост твоју. Дуго ће да прате наше корачање снежнс даљинс код Москве, девојка у великом шињељу

драги ратии друг

На фрочтовима отаџбинског ра' једно са младићима одзажно уништаФзју непријатеља совјетсне девојке. Омс мелољанају високе примери дисциплине, храбрости, племенитог самопожртвовања у борби протне кремог алон ђетеља. Рат је показао да о! ниж није ништа

гора од паран

Југо-

тисжују ручицу митраљезе. Напред су заштектали митраљези, чула се вика на падача.. све ближе и ближе су се чупн туђи гласови. Неки Фриц на поквареном руском језику узвинивао је грубе псовже, Тек онда када ја око ухватило у мраху силуста непријатеља које су ишле у мапад, Мика је изнечадном јаком ватром почела своју прву борбу. Ујутру је Нина видела сжоје дело: четири десетине хитлероваца ваљало се у долини, — То је само почета« — кезала је гласно, Упознеће још они „Амку-митраљесца". то су сезним деном постајале све И о дној од борби, као му Пе борбену моћ, љутито је заштежтао митраљез м Онилова је пре-

ХЕРОЈ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА, ЉУДМИЛА ПАВЛИЧЕНКО (

Езо недовршеног писма:

„Украјико, моја Украјкно! Омиљена њеје мајко! Ти си мас гајила, ти см мес азила, ти си мам поклањала своја нејњепша блага. Али нема тог блага које би било једизко твојој љубави којом нас окружујеш од детињства. А је, кћи твоја, кћи украјинсмог народа, заклињем ти се светим сећањем на погимулу браћу м сестре, де ћу свирепо да се сте тил, непоштедно, сваком капи своје «рњи. Ако ми мепријатељски метак однесе руку, тућићу се једном руком, ено изгубим ног ћу да се примакнем птувећи зверском стаду м уништавећу га граматама. Ако ми мзваде очи, осетићу непријатеље срцем м мећу да прома-

речн су написеме руком украјинсте комсомолне-гардисткиње Љубе Земске, које је уништавала фашистичке тенкове. До пос: даха испуњавала је Љуба своју војничку дужност.

;„ Два су уништена. Трећи јури из позадиве, Као стетло изаз падају метин. Строго, просто као споменик обе мраза је девојка код дугачке пушке. Поред срца је мала рата Не могу да стишам споју тугу, умире победилац тенка На пролећном сисгу који се топи

Совјетске девојке су од самог почетка рата остављеле своја замимања у миРу м стеле у редове нусстрашквнх којнижа. Радница Фебрике трикотаже у Одеси Нина Онилова, још у Фабрици је изучела митраљез. Ома је цело време има ла у својим мештањима слику Чапајсве Амма-митраљесца, неустрешнве | руске жече.

МИ сада са њечо маштање испунило. Добила је дозволу да оде из фронт. Брзо је нажижла Нина ма тутњаву им звекет челика ма фронту, ма млазове ватре, дима м земље. прецизности гађања м због смелости Нину су завољели војници им командири јединице.

Данес ће бити „ Ниме зна да је то за њу прњо право борбено крштење. Она стеже з' авио дланови јаче при

Рад сликара Н. Н. Жукова)

цизном убилачком ватром косила непријатељске редове, Шест пута за редом непријатељи су напедели непријетељско гнездо Нине Онилове и шест пута су се одмицали натрег, застирући поље десетином својих лешева. Пошто су привукли снаге, Немци су се седми пут свирепо бацили на меприступачни положај. И седми жестоки напад фешиста Онилога је одбила. Али у то врема се зачуо звиждун мине. Детонација. Нина Била је смртно рањена. У а соби сегмувши со измад кревета Нине која је умирала, стао је командант. п фри, славно си се бормла, мазео је ом држћући мело глесом. — Хвала ти.. Хваља ти у име читаве армије... Хвала ти од Стаљика_.

Из свих крајсва маше земље, девој ке су се заједно се читавим мародом подигла ма борбу протне омрзмутог непријатеља. Дезојке Ања и Маријка из Карелије ступиле су у партизански одред, Ево пр: вог 1 2 — однети тајна документа не положај наших ударних

ОМЛАДИНА

ЈЕНАТЕРИНА ПОЖАРСКАЈА

јединица. Пут је јеко тежак и даљек, али девојке мису ни помишњале на тешкоће. Оме су змало да задатак треба

да буде ислуњен, а исто тако су знеле |

дз ће де га испуне,

Ишле су целог дана, узече су стигле до широке, брзе реке; требало је де пређу из другу обалу. До наших је о стало сасга двадесет километара. Девојке су одлучиле да пређу реку пливајући. Ана је пливала брже од Маријке. Наједанпут је ухватио грч у нози. „Ако повичем — спошће ме!" помисли ла је. И маједном се она страшно упљашила да ће стварно да викне и да ће

ухвате Маријку, код које су били сви документи и сат ће њихов рад да пад“ ме у руке зверима.

— Маријке — једва дишући питала је Ана — можеш ли да допливаш, Можеш пи да допливаш — Маријка!

за гарнизоне! -

Ања је почела да томе. М сада се она аена бојала да не повиче. Ања је до кран угризља „шоку своје деске руке и осетила је на сљани укус Глава Ање јео отишла под воду. На моменат је поново и Мари ка „ ендела позмате сјајне очи. Хте-

мм сама меће моћи да исплива. А доку. мемти су морели да буду предати безусловно. Маријка је препливала. Она је дуго стајала ма обали гледајући реку, знајући да нема кога да чека, али њено срце [ош увек мије могло де верује у погибију другарице. џи задетак је био испуњен,

Наше девојке м жене долазе ма бор

Као потврда зе ово служе ммогобројн чињенице. Ево једне од њих. Код тешко рањеног совјетског војни

ка била је мађема цедуљнца коју је ка писао својој драгој.

„Дрега Татјана! Ја умирем. Последњ. реч је у и, моја дрега девој чице. Тешко ми је да замислим да ви ше мећу да те видим, прекида ми се живот. Лежим у шупи до које сам допузао. Тешко сам рањен у леђа, Неко лико корекв од мене тежа Немци уби јени мојом руком, "Умирвм са твојим моменат. Тешком Ми сам извадно твоу карту. То | све. Теје дрега моја, ти ке ћеш да плачеш, ти нећеш да одустанег од борбе. М ту. Ти ћеш да се светиш за све. ма, веруј ми ја сам се о борио. Спабим. 0 цео живот им ти, ти си све у њему.

Збогом драга моја! Живи, освећуј се не жалећи живот. Умирем срећан зато што верујем у ју~ Ме плачи, не тугуј. Твој Јуржа умире м жали само

за нашу одузету срећу. ан међ ому, Хтео бих да кажем.“

На овоме се цедуљица премида. Јури] је умро у

Његова вољена Татјана Сумарокова, неваљиваља је де | приме као добровољца у црвену. армију. Сада ома ма фронту реди мао ваздушни стрелац на бомбардеру, Свети се за погинулог дру-

мара. Смртоносном ватром полива когоне меприј неккова, сакупљену непријатељску војску. Њен авион доноси смрл Немцима.

Племеннта слика совјетсних девојакапатриота, учесница у великом Отаџбимском рату, изазива одушевљење читање наше омљадине, читавог совјетског народа · Одјекује сатовима Кремља

благоса. која је такве девојке подигла.

ПРВИ АНТИФАШИСТИЧКИ МИТИНГ ЖЕНА СРБИЈЕ

ЕНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОДЛИКОВАН ЈЕ ОРДЕНОМ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА

Београд је доживео још један ве ики дан. 28 јамузра то се осећало на сваком месту. Поворке жена са транспарентима, кличући нашој борби, народном јединству, народној власти вођи нашег народа маршалу Титу, ишле су улицама Београда, Све су се те поворхе сливале пред Коларчев У |

хомитета, Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, преставмици наше вајске н Антифашистичког фронта жена из свнх наших федералних јединица.

Митинг је у име Акционог одбора отворила другарица Милица КићевацДедијер, која је, одавши пошту палим

вно _ Претседник АСНОС-а Синиша Станковић, а у име Гаавног штаба ПО8 бронјс говорио је генерал-лајт“ нант Бранко Пољанац,

МАРШАЛ ТИТО НА МИТИНГУ За време говора др. Базгоја Нешковића. секретара Извршног – одоора ЈНОФ Србије у дворану је ушао маршал Југославије Јосип Броз-Тито са потпрстседником Националног комитета Едвардом Кардељем, генераддајтнантом Александром | Ранховићем и шефом канцеларије пуковником МиГром Бакићем. Женс Србије одушев-

ено су поздравиле друга Тита. Миоге од њих по први пут су га виделе. Сала се проламада од поклича њцање се није стишавало све дож се маршал Тито није попео на говорницу и одржао говор, који је прехидан честим м дуготрајним одобравање:

После поздрава Драгог Стамсиковића, претставника УСАОС-а говорили су у име војне мисије Велике Британи“ је пуковник Максвел, а у име мисије САД калетан Петровић.

Претставинца националног комитега Отечествсног фронта Бугарске Цветана Коранова поздравила је жене Ср~“ н између осталог казала: „Се. · бугарске жеме вас уверавају да драговољно имсаратиље своје синозе н своје мужеве ма фронт према зердиму, и да су широхим срцем прирлиле југословенску децу, Она су маша и ми ћемо им дати све што има. мо“. Бугарска партизаика Елена Илијева. говорила је у име бугарских партизана који су увек у својој бор. ди против фашизма имали за углед зример друга Тита и својих југослојенеких доугона.

Албански делегат Лири Белишова

ла је на језику Лови митинг жена ослобођене Србиј Србијанске жене антифашисткиње бур

поводом реферата другарице Бабовић. Делегат хрватских жена сељанка из винховачког котара Пашња Јахшић, члан ЗАВНОХ-а, поздравила је своје сестре Српкиње. Својим речима в» гласила је да нема разлике између чет ника н усташа, да су и једни но други нансли нашим народима много несре ће У име црногорских жена митим је поздравила Ђина Поља. Гопорил је о порушеној им попаљеној Црној Гори, коју и вредне руке црногорске жене сад треба да подигну из пепела.

Седзм синова дала је ослободилачкој војсци стара муслиманка Тима Куневић из Тузле. Топао поздрављена од србијанских жена говори она како су муслиманске жеме под заром и фереџом носиле муницију и хрзиу изродним борцима. „Кад су дошли ваши синсви — партизани у Босну, — каже она србианским мајкам» — мн смо их примиле као своју децу. давале смо им све што смо имале“,

После говора Кли многих жена из целе о Србије. на митингу је изабозн Главни одбор АФЖ Србије. у чије су претседништво ушле: Ружа Прибиће-

Цан» Бабовић. Мапа Миљкотић, Разуменка Петровић н Јелена Попопић

Са митинга су упућени поздратни те, деграми нзшим и савезничким руково доцима, установама и телима. На крају је позаравно митинг шеф совјетске дедегације пуковних Димитрије Никитин. Жене су искрено поздравиле претставника велике братске земље н предале му поклоне.

ЗА ИСТЕ ЗАСЛУГЕ — ИСТО ПРИЗНАЊЕ

При завошетку рада из митмиг је до шао претседних АВНОЈ-а др. Иван Рибар потиретседник Марко Вујачић к секретар Родољуб Чолаковић, Одлу-

но су поздравиле своје другарице из ком Претсединштва Антифаш лбан уха народног ослобођења Југос. ПНЕ 6 Автифашистички фронт жена Југо ИМ ДРУГА ТИТА МЕСТО » вије одлихопти је ооденом Народног о ПОГИНУЛОГ СИНА РАДО- слобођења. На тај начин одано је з> служено признање за напоре и жотве У рок се после говора жена Бугарске које су жене целе Југославије даде у и Албаније дворана проламала од то: народно-ослободилачкој борби. као плог каицања другу Титу и ослобо- мајке јунака народне војске иди као дилачкој борби, сраске жене м мајкс зктивни борци. Тако је поред Уједињеопколиле су свога маршала, разгова: Мог савеза антифашистичке омладине рале с њим н даривале га. Дирљиво Југославије, који је 18 новембра ИМА је бндо посматрати како сељанке, же- на Првом конгсесу УСАОС-а одликоне из марода слободно прилазе Мар- ван високим орденом Народног ослошалу. Та оне су у њему гледале сво. ђења и Аптифашистички _Фоонт ке синове, своју браћу, који су се бо жена окна на првом заседању рили за дело за које се бори и маршал АФЖ Србије одликован истим ордеТито. Сестра народног хероја Ратка ном. Митровића из Чачка рекда је, поздрав- _ Као масовне народне оргатизације, љајућн се са другом Титом: „Поздрав- УСАОЈ н АФЖ Југославије стајали су љам Те друже маршале уместо мога кроз све време борбе, а стоје н сада У брата и хаала Ти. Стара Јованка Аза: нагешњој вези и сарадњи, Захвативши њац рекла је Маршалу грлећи га; „У огромне масе омладине УСАОЈ је стенародној пао ми је син Радо- као ванредне заслуге у њеном окупљаслав, моје две кћери су у народно. њу и организовању у борби против ослободнлачкој борби, али ја не ила- фашистичког непријатеља, Мсте такве чем, ја радим као борбена мајка за заслуге припадају и Антнфашистичком нашу победу, Сад љубим друга Тита у- фронту жена Југославије. ене на место свог погинулог сина Радослава“, свих наших земаља учетаоваље су н азговор м сусрет жена са другом као борци у нашој народној борби за Титом били су доказ огромис љубавн ослобођење, м ту браниле слободу. У коју народ гаји према свом Маршалу. позадини, за леђима окупатора, оне су Спремајући се за свој Први конгрес чиниле све да помогну наше борце: скужене су домеле другу Титу многе да- пљале су одећу н храну. носнае муннлепо извезсне кошуље, опанке, цију неговаље рањенике. Хрватска им ћилиме, слике, Те једноставне ствари муслиманска мајка помагала је парти-

њихових срца говориле су речито ка- зана из Србије, исто Тако мод м срш-

„ЉУБ: сна „>

ко је Тито народни, а марод Титов. ска мајка борца мз Босне или из ХрУ На после поднезном заседању дожа-. ватске. Улазећи у све нише крајеве, да је реферат Спасенија-Цана Бабо- сваки град, свако село, одбори АФИ и вић, члан претседништва АВНОЈ-а, о УСАОЈ-а повезали су све жене м сву улозн србијанских жена у маролно- омладину на заједничком народном по ослободилачкој борби. сду, не гледајући на верске. национал Мара Миџковић, сељанка из Пусте ме и друге разлике. Један циљ и једна Реже, причала је о херојском држању борба захтевада је м захтева _ исти жена на свого краја, а нарочито о рад н код једних и код других. Имају“ њиховом супротстављању четницима и ћи, дакле, исте дужности м шсте циље недићелцима. Сељанка из Цоне Траве ве организације АФЖ и УСАОЈ се Вера Ивановић поздравила је митинг допуњују, морале су н морају да са једноставним народсхим речима. Говс~ раћђују што уже н што чвршће за дорила је о црнотозвским женама које бро, за братство и једил.тао | наших 4. ка истом љубављу помагаде и из: марода. Онс то н чине, као две најмае партилане, илко је баш совније организашњје у окљиру Јединзове крај много претрпео од бугар- крене народно-ослободнлачког фром ских иста.

аитифапистички митинг жена Србије.|

ниверситет у коме се одржавао Први. борцима нагласила да рад митинга омоборе. Ксис из целе Србије расправљале су о пословима и задацима који их очекују.

ПОЧЕТАК РАДА

Сала Коларчевог унизерситета била је пуна делегата из свих крајева Ср бије. Митингу су присуствовали чланови Антифашистичког већа народног ослобођења · Југославије. алног

гућују борци који се па против песмачког освајача и крче пут на запад. Зато је дужност жена Србије да учине све да се што пре добије рат протип фашизма.

У ние Антипашистичког већа народ“ ног ослобођења Југослазије митинг је ава Претседник . Иван Ри-

После ар. Рибара митинт је поздре-

У даљим говорима све своје тежње, сву оданост народно-ослободилачкој б , мзнеле су жене из читаве Собије, а затим претставнипа македонских жена позната антифашисткиња Мара Наџева, а у име жена Словеније арутаоиша Пелица Кардељ. члан Главног одбора синдиката Југославије,

ДРУГИ ДАН МИТИНГА

Митинг је настављен у понедељак јануара. Проду

а жена јо дискусија

аи Др. Рибар предао је одзиковање Спасенији-Цанн Бабовић па је Родољуб Чолаковић прочитао оддуке о одликовању жена бораца и уче сњица у народно-ослободидачком во крету. Одликовано је око стотину н пе десет жена орденом Братства и једин“ ства. Партизанске звезде [| реда, Орденом за храброст и Медаљо у зарае м за хра-

Тиме је завршен Први зитифашисти чки митншг жење Србије.