Omladina
(а Х. оу Смрт фашизму - слобода народу!
Ценз 10— динара Излази недељно _ Поштарина плаћена у готову
Улагање свих напора за што скорије уништење фашизма и што снорије онончање рата, за што ефинаснију помоћ фронту — то је најватнији
Година 11
УБРЗАЈМО ПОБЕДУ ДАЈМО СВЕ ФРОНТУ!
У Москњи сада сважн дан пуцају тоови у почаст нових Људи са отромним интересовањем прате дотађаје на фронтовима и местрпљиво олекују нове вести. Жуков м Коњев појурили су према Берлину, изгледа да мисла де сложе 27-тодишњицу Црвене грмеја у предграђима Берпима или чех ма Вил. хвасмштрасе. У земљу „херенфолка уселио се ужас, страх м памика, на „вишу ресу“ мавалиле су се све ратме недаће. Дошли су они деми о којима су наши борци сањалм пре годику, две, кадз је непријатељ био још јак, ратовао, ћалао и разарао по туђим земљама, ОнА5 смо се борили и веровали да ће доћи дани пуни освете за све злочине м петње које су нашим народима и чита“ вом човечанству намели фашистички варвари. Опраштаљи смо се од наших милиж м драгих погинулих другога са зеклетвом да ћемо их осветити и платити убицама њихове злочине. во, њећ
сњо нешто од тога ислунили. Велики део |-
маше земље већ је ослобођен и зоувек су нестала са ње вешала, кокцентрациони логори и затвори пуни родољуба. Већ су проговорнли издејнкцима мн злоЧинциме мародни судови, тврдо и оштро али праведно.
Арт још није све свршено, још има окупатора у мешој земљи м бића потребње још много жртева и напора наших бораца де гз уништимо. Од нас, који сњо позади фронта, у много чему зависи какаа ће бити ситугција сутра или прексутра на фронту, јер ми смо непосредно м черсто поњељачи са њим. Ми сто заправо део фронта — позедински
Београд, 9 фебруар 1945
дописника.
Колико су пута усне бораца прошапутеле: „О, да ми је амдјети Тита! Када бих могао вндјети вољеног маршава!“ мм су сусрет с њим м се меком завишћу гледали оне који су га видјели. Дошао је Тито! Као неха мезадржива Бујмца поплевиле су ове ријечи наше бор-
це. Тито је дошао! Срца су закуцала
МАРШАЛ ТИТО ПОСЈЕТИО ЈЕ ФРОНТ
Пре пеког времена маршал Југославије Јосип Броз Тето посетио је сремски Фронт. Доносимо репортажу нашег
Групица бораца излази из рова, поздравље се с њим, з кад он од њих одвази гледају за њим м причају кеко изгледа. Чуља сем како је једен борац Тито] Откуд беш ја да видим Многи стари борци би га родо видјели!“
рекао: Тита"
Маршал Тито међу својим борцима на фронту
Био је поносан што га види,
|
Омладински домови којм су стварани широм земље од семог почетка народно-ослободилачке Борбе одиграли су значајну улогу у прикупљању, повезивању и активисању широких омладимсжих маса. Опште је познато од коко великог значаја су омладински домови за маш омладински антифашистички покрет. И баш зато, што омледински домови имају м могу имати још много већу у“ логу у ективисању м васпитању широких омладински» маса, баш због тога морају наше организације посветити раду домата много пажњ
У Беогреду и у свим ослобођеним крајевима, убрзо по ослобођењу почеан су магло на све страме, в нарочито у Беогреду, до ничу омладински домови, Овде ћемо мзмети низ искустава из рада домова у Беогреду м који се одмосе углавном на недостатке, пропусте у њи-
ослобођења они су окупљалм велики број омладине. Данас, међутњм, пада у очи да у већини домова сте ваше опада ] омледине која посећује домове. ' Без сумње је де се ради о меким озбиљним узроцима. да их пронађемо кежо бисмо их лакша откломили. јадна од карактеристичних појава ко-
ја се врло често срфће у многим нашим
домсвима, јесте о ускост руководства у схватању, која се осећа при реду. Се самозадовољством се по. сметреју постигнути успеси ми премало се водим речуна о у м проширењу свога реда, о поправљању недостатака. На пример: другови ма дома ви-
задатан.
___НЕКОЛИКО_НАПОМЕНА_( РАДУ ОМЛАДИНСКИХ ДОМОВА У БЕОГРАДУ
васпитааа у погрешном правцу, одваја
се од горућих задатака живота, не и-
скоришћују се огромне снаге м слоости омладине.
У многим домовима, по раду мо животу омладине, мало се осећа да се ми још увек налазимо у рату м де нем је фронт тако рећи пред носом, Ред се често одвија на мирнодопским начим, а м задвци који се извршавају нису подвргнути најважнијем задатку — уљегању свих снага 22 што скорија уништење фашизња и окомчање рата, за што ефикасмију помоћ фронту. То се осећа у разним културним, о Дилетантским, хорским м другим секцијама м приредбама, у зидним новинама мо уопште у читавом животу м раду у дому.
У последње време, мерочито кад су најбољи омладинци стишли ма фронт и на сечу дрва, почело се све ваше осећати у нашим домовима бесплодно дискутовање м филозофнрање о внсомм иља — једном речју фразерстњо које је често смешно, даеено од свакодневног жавота м зада таже, Скоро у сваком дому име по уеден мам неколико филозофа који <е увек постарају да диснусију скрену са правога пута. Те дно дискусије « мирнодопским дух који се уввачн у
це М|ашше домове не само да довољно не
ажтивтшу омладину окупљену у дому, него одомјају ону омладину моје би хте“ а да ка стид моји пачли аклишним радом помаже нашој борбом, која би лтеза дз у дожовнма што ваше научи. Та-
а кља омљеднње тоа доста, у Првом ре-
фронт, јр читава наша земље је ре:- еко месавладљиво узбуђење про- било му је тешко де вјерује да га ј• по- | до да им је успело да сакупе, па н екти-
ни логор м сан честити синови наших ~ стажа и Понваноноњи „2959: му радничке, а опшна је појава да су . У ЗИиНу_прининан _ бе)
земаа, војници — ратни»
мовим офакзивама, Тако м позедмна треба да празнује услехе Фронта са повећањем помоћи фронту. Да би могли борци де ратују како ваља, треба
дећом. Све армије на свету снабдевају се из магацина им фабрика које раде у позадини. Ми таквих фабрика и магачина још немамо, или немамо ни приближно онолико колико захтевају потребе. Због тоге ма наш народ пада још њтећа одговорност. Нашу војску одувек је снабдевао народ. Девали су сељаци, омладина, жене — не од онога што су имале на прете, него од омога што је м њима недостајало. Тако је бигоу и, Хрватској, Словенији и осталим крајевима наше земље. давао војсци изко |е тамо био окупатор, којм је био у стању да сељаку, ако
овај дао борцу пар топлих чарапа, запали кућу, одведе породицу у Немачку а њега веша или стреља, Но, много се изменило од теде. Црвена зрмија не брани више прелазе преко Волге код Стаљинграде, него их гради код ФрвикФурте на Одрм. Ми смо постали јачи и
та. Почелм су људи слободно да дишу, Победе је ма зидику, в свршетак рата ме домаку.
Наше болнице су пуне рањеника, бораца који желе да што пре оздраве како би поново могам на Фронт. Нашим болницама недостаје покривача, ћебади и чаршања. Код помислиш да наши бор. ци м рењемици зебу због оскудице одега, в да једино њиховим петњама, борби и крви имаш да захвалиш што живиш
жимало је све. Дошао је онај који је не осете велику љубав, велику бригу з2 њих жад ом долази њима, „руку, пита за породице, куће, жели да зна како живе његови борци.
Смијег је покрно поље. Попут дугечких змија пијугају се мскопани ровови. Ускаче Тито у њих, пралази кроз њих, гази стрзнуту земљу м ступа у непосредан м топао разговор с борцима. Свеком има нешто да
разликује од околине, Крај њега стоји његова посада, Много су љубави м бри те уложили његујући своје оружје, Пазе га им чисте као да је неко живо 6иће, Што је оружје боље, лакше са бије непријатељ. Тито прилази топлу, Поздрав. ња се са друговима, пита их откуда су и како се зову. Спремно одговарају, мело уздрхталнм гласом, а њихове очи, насмијене, топле омладинске очи упереме су у њега, Срећни су! Писаће слојим кућема, причаће својим друговима да су видјели онога кога би сви желили
је. Магла мечујно силази са ототног неба, ели борци, другови којм су цијелу моћ провели на положају, не улезе у ровоте гдје је топлије. Да би мости да га виде онм би ммого сати престајали на замрзиутом пољу,
Једна мала група кола ноње ровове. Руке се лијепе за дрвено држало. Али итак, пијуцм жустро парају зрек. Тито им прилази.
Очински их пита: „Је ди зима, другоњи!“ Уз весели осмјех, у коме се наслућује срећа, један одговара: „Кед се реди мије зима“.
у слободи, омда не можеш да дозвопиш да ова акција за сакупљање помоћи рањеницима м борцима, која је почела овнх даме, прође мимо тебе. Ње једна мајка на би дозволила да зебе њен син. Скимула би са себе последње чарапе или свнтер м послапа би му. Свака жема мли девојка би за свог рењемог мужа или брата скимула покривач са свога кревета. Не заборави мајко, да имаш м ти сина на фронту, м ти жено мужа, м ви девојке браћу, векм ден, сваки минут
Сав што дајеш — дајеш за њих, јер су сви твојм, сви једнако живе, боре се м одмосе тешкоће фронта. Овде у Београду, Крегујевцу, Скопљу или Новом Саду може у канцеларију, дућан или у биоскоп без рукавица, шала, сви-
топлих
много снега м дувају жледни ветрови и тешко нашим 3 топлог оде“ а. Тамо зебу на положајима, стража. ма мн у борбема ваши синови, ваша браЊа м мужеви. Њима треба помоћи, за њих треба дати све јер оми за нас, за ову слободу коју уживамо дају најдраже — своју крв и животе.
плен
слије кретког. бодмтах
опажања, Причали како изгледа, говорили о маршалском знажу на капи. Уста бораца била су пума ријечи: Тито!
А послије, још су дуго у својим једн мицама говорили својнм друговима кеко су дамас били срећим. Отишао је од мас, Фли мама се чминло да је м даље с нама, дз нас гледа м да нам говори о нашој борби.
Гожорио је и са народом. У једно кући, у којој је био штаб једме од на ших дивизија, живи 15-тодишња Бог данжа Јерковић, Видјела је Тита! Позвас је себи им ступио с њом у разговор Причала му је како је изгубила де брата у борби, Говорила му је о омла димм свога села,
Омда јој је Тито рекоо: „Можда ће а се још који пут видјети, али тада мећу обилазити фронт, него вес потпуњо ослобођене у дубокој позадини
Богдемкине очи лав. Пр својим друтарицама шта јој је казао Тито! Рећи ће им да ће их Тито слободме да посјети!
Наједном, пума љубави одушевљено узвикну:
= волимо друга Тита. Он је умео да мас води досад» кроз тешку борбу, и. сигурна сам да нас меће никс умети боље да води ни сутра, кад се потпуно ослободимо!“
Поздратно се Тито са свима, а затим праћен осмјесима, топлим жељама пошео се чаших положаја.
према њему
Анђелка Гермовшан
главни задатак прикупити још – необухваћену омладиму, која из било ког разлога није у нашем покрету. Могу се чути » изјаве! „Шта ће нам други, нама је беш овако добро.“ То је довело до тога до се дамас рад у домовима одвија у при. лично уском кругу најактивнијих м најсљеснијих омладинеца. Због уског гле| дања само ма интересе свога дома, до| лезм помекад до месугласица међу појединим домовима чем м једног реона.
“ на другим местима. Ово долази неј-
уећим делом због немскуства м младо“
тти читање оргамизације, а посебно оо домови требало бин да булу једем од чврстих стубова за изградњу гедмнстас међу свом омледимом, Њихов главни задатак јесте да прикупе што више уаљлавине, да је активишу им њеспита|. Због тога треба урадити да 6н се преко домова привукла нашем пожрету м ома омладина која у њему још ме суделује.
Атм треба мапомемути м то, дз би бито врто погрешно сав рад се омладимом одвијати једино у омладимским зомоаима, него треба тежиште рада са омладином преносити све више на претузећа, школе, радње, блокове м ули це, темо где омладина живи и ради. А домови ће бити она месте где ће се омпадмма сажупљати, ге ће држати оје кочференције, помредбе, где ће просњвећивати и заблаљати
БУГАРСНЕ
28 јамуара о, г. стигла је
дежког сојуза (РМС);
дине.
слугу. За време свог боравка у
У ЈУГОСЛАВИЈИ БОРАВИ ДЕЛЕГАЦИЈА
(Отечествено-фронтовске омладине, која ће пропутовати нашом земљом. Делегацију чине четири претставника бугарске омладине м то: Стојо Генчев, члан ЦК Работническог мла-
једјелског сојуза младежи; Иван Белчев из групе »Звено« и Цветана Маринова, претставница бугарске женске омла-
31-! примио их је претседник АВНОЈ-а, д-р Иван Рибар и генерал-лајтнант Милован Ђилас, Следећег дана отпутозвали су у Црну Гору, одакле ће кренути даље за Далмацију, Лику и Крајину да се упознају са животом народа у тим крајевима, који су највише пострадали од окупатора и његових
омладине била је гост Централног одбора УСАОЈ-а.
ОМЛАДИНЕ
у Београд делегација бугарске
Поп-Игнатов, претставник
Београду делегација бугарске
Једам од најважнијих узрока опадења масовности домова јесте то, што омладинска руководства не зеуу де зелосле омладину, да сважоме нађу посво којм му одговара, Разне секције постоје често само ма папиру или, што је још чешће, захаетају врло малм број омладине, увех једча те исте лица, док други постају на теј мачин само посматрачи. С тим у вези је рђава појаза да многи домови сведе велики део свога рада само на давање приредеба (доста слебих) се мгранкаља. У не-
дина у доможнма и в жоње за анаван рад и помоћ сером, .. уџе довољно активно и не де је од сеов оте Снага, које може и хо"е да да за џоороу.
У раду омладинских домова треба да бе смем ма скоком кораку, код сљаког, ла им мојствијег посла, де омладнеа тога дома ради мо жлам на ратни вичан, 28 фрол. за поседу. тење разерства, тење звучнла мн празних пгача, тићње десњустје 9 мвисонимм промежељии 4 њеше раде, Стварао љљаводича реда за помоћ фронту, за моменту аенине. ОсашТО ње Отаењо, реци“ (об, Ориаптаовоћи по пашилм доживнња перењу разнак «итетк предмеља, драдСУ детова за разна таме, оераље, шњо ба моли пљнулица ом иету им позаднем, (омледљљки ДОМ "ен одељка, која тима у теженчкој семе мен о мншкнрд-тиканачојсна, – решити 4 урењерски Олсен, дооро је почео, мене з0 уреба рлш омео трошлрати, (ико да веника ирој омледете по до“ ооњиња учествује при азрађавењу разрех алила, у ризлнм поправкими, тењла“ лацијема и сличко, где ом се уједно м стручно усавршавала. Оваквнх и сличмих ставри можеш маћи сваким дан коанио хоћеш.
Ваља рећи меколико речи о културко-просветиом раду у дому, који је мегреспрострањенија в често и једина форма делатности омладине. У многњм домовима ом је често на доста ниском миаоу. Културне приредбе спремају се на брзину, у току нежолико двема притреми се програм им омда, било како било, приредба са одржава по секу цему, Програм је честе слабо изабран, се стезри без вредности, често зим с меактуслње имао да се за посведње четири године мије мишта им код мес ни у свету догодило.
Приређивачи су често задовољни јер јб, хажо кажу, публика врло задовољма, То је у сваном случају свмо једем део публике. Наш зедатан није де само задовољавамо публику, често зеостаРу, мего да омладиму учимо, весвитавамо, м то на свеком кораму, па и на приредбама, усменим мовимама, мак и „а “
ким игра се 6; сзаки дам. Ту радо, због игре, стално долази федем добар део омладине, м наши се руководиоци боје да престачу са толиКим мгранкама, да их сведу на најма њу меру, де не 6м одбили омладину. Али они не виде да се огромем број омладине одбија баш због толиких мграним, баш због тога што у домовима ме могу да нађу довољно продуктивмог посла, Теквим радом се омладина
Све мора имати свој смисао, кроз све можемо м морамо провести ратни дух, дух борбе, рада и учења.
Користећи са овим искуством београдске оргамизације, моћи ће м омладина других градова да исправи недостатка м пропусте у своме раду око омладнискик домова м да не тај мачим још успешнмје него — доседа учстеује у борби за слободу марода, у
борби за изградњу срећније живота.
ј
Шани: