Omladina
Страна 2
ОМЛАДИНА
Црвена армија пред Берлином |
Офанзива Црвене армнје наставља се после 27 дања непрежмдних борби на свим Фронта. На северу, битна за Источну Пруску приближава се свом завршетку. На југу, маршал Толбухин преузво је миницијативу. На левом крилу централног сежтора трупе |! украјниског фронта овладале су реком Одром, док су се на десном мрнлу центранног фронта снаге маршала Жукова приближиле главном граду Немачке на свега 50 км.
ВЕЛИКА БИТКА НА ПУТУ ЗА БЕРЛИН
Турншне трупе | белоруског фронта превепане су 329 км дугачен Рут РА арени, резокље су њемачке одораемења њаниуе у источном Брендсноурку » мзоние на реку дру на шероком чуронуу пред самим Берпаном. црвена врмн“ ја неслашља са Чашњењем пржостаннх њемачких њостосрана на десној освли
фронт на мдрн према северу м продрне је до велико окуке Одре 39 им сиверомсточно од реранна. ћемци у-
гожо десно крило потискује непријатеља у померанти према северу мо севе-
# ЊЕ " 55 Н Н | НК
њој осали реже оспини њемачки Гред Штајнау.
ЦРВЕНА АРМИЈА ПРЕШЛА ОДРУ
Јединице | украјинског фронта у сво. јој офанзиви у доњешлоском м Горње. шлеском · ВодрТУ прешње су реку ОАРУ ом фрромту југомсточно од вре-
у која “ на корени пне 1
слањале. с = = У пне о ерлиана | ћимије. Прелазом совјетских трупа пре. ко реке на Шлеском фронту бранмоци Берлина угроженим м са југо-
ЗАВРШАВА СЕ БИТКА ЗА ИСТОЧНУ ПРУСКУ
Све више се сужава казан у коме су опкољене јаке мемачис снаге које бране Источну Пруску, Трупе маршела Ро-
РЕЧ БУГАРСКОГ НАРОДА
Бугарски народ изрскао је пресуду надајинцима но злочницима, која су де мснијома чоднан из норусве у несрећу Пусамњу, вињи Су криви за пање н стредења бугарског народа. праведна «уда наречсна је онима којн су води“ сан шаљаминљу – Прхнњењиције парно си «лон= јетсног (ивеџа који су повели Бугарску У рат протиа Батдеске м Америке и на крају против Совјстског Савеза
!зрво врховно веће назродног суда осудњао де на смрт три Омаша регента, привца Кирила преслижког Саскоћо Џуршоког, ресора рогдина чимона и генерала Пликолу Михова, двадесст м дња оњвша министра и осам дворских савстинка. Осим тога осуђена су четири мишилра на доживотну робију, два на пстивест година робије и сосдам министара на по једну годину. Сви осуђени на смрт осуђени су но на плаћање пет мианона дева казне у корист државе, па конфискацију целокупног имања и лишени свих грађанских права. Истовремено, Друго врховно веће Народног суда осудило је на смрт шездежт осам народних посланика. Даадесет и три пародна посланиља осуџсна су на вечиту робију, шеснаест на петизест година роџије, једен на осам година робије, пет ма пет година, четири ша једну годишу робије, а три су еслобођема, Ђугарски навод је рекао коначно своду реч, изрекао је пресуду строгу зан правичну.
ска понушије га, а, пробу на. линија — Либштат
Толмсмит према западу, ка- Елбингу м
Висли. После велмимх губитака у
На сремском фронту ратна делатност И +
део, мао м ју две |
са пуком Пилау,
МАРШАЛ ТОЛБУХИН ПРЕЛАЗИ У ОФАНЗИВУ
После упорикх одбранбених борби са Немцима којм су са надмоћним снагама овладали простором кзмеђу северног дома блатног језера, језера Веленце м Дунава, трупе !Ш укрејснског фронта су на новим с, им линк-
јама непријатељску офанзклу и сање у напад. Немци су поново од-
бачени од Дунава, к у свом даљњем напредовању једиимце Црвене армије продрте су у дубмну до 40 км, Том совјет. смом протквофанзивом нопрмјатељ је макоју Број 31
СПОРТ У ОМЛАДИНСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
дробно је изнето гледање УСАОЈ-а на слорт и физичко »оспитање, као м потреба да се наше организације свестрано заузму за покретање и развој слорте међу омладином. Став УСАОЈ-а по питењу спорта може се објасмити укретко, с неколико речи, Треба омогу њити да се спортом беве најширн слојезн мерода. Спорт треба де одгаје фи зички м душевно »драву омладину, а треба да буду де спреме омледнну зе помоћ народно
ослободилачком рату не фронту им у позадини. Читавим спортским редом тргоа да руководе они који се баве
губио готово је освојмо за време тешких брби м по цену највећих жртава. Дефчимтизно је голим => Немаца да се пробију главног ране У самој Пена настављају се борбе за уништење немачких трупа поје још држе у својим рукама извесне пределе западног дела града Будима.
Оштре борбе на свим секторима Југословенског фронта
У Хершгомен на ње Мостара
ну. акцију. Наше снаге = рит наа разбиле су
“ И одаје та, упале у Широки Бријег, где се воде уличне борбе.
Наше Јан а са својим
У. ижиуна – Сао — Брод.
Унмштени немачким тени
Непријатељ убацује нова појачања на сектор Бјељине—Брчко им покушава да
олакша ситуацију овим својим герни| зонима, | До мара борби дошло је на |сектору Вла . Неприја-
а су аге св пробију :- Стена Бихећ—
ма сремском фронту
Сисвах— Загреб и _ Огулин—Карловацда | Загреб ка северу. У оштрим борбама непријатељ је одбачен ма полазне попожвје У Словенији покушава мепријетељ да остободм своје комунихације. Најош-
| ПИБЛЕТЕРСНА ДАВАЗИЈА За Ноџ|РАДАЛЕ МРАЈЕСЕ
Преко 6 милмона динара м 45.346 оброка снупнлм су учрци м руководноци за .» папмичења
По целој Југославији у геку је себирна акција |» помоћ пострадолим крв јевима. Па : конгресу онтифрошистичке омладине он аолити војводане
помоћи постентвики анври што одушевљено прихвећено. У Новом Седу, на ! конгресу омладине Бојводине, паде су из ре.
знан нрфјева постављели пред себе зе датже м одређињели количину хране ко|у ће прикупити, из хиљаде младих гра чудо се: „Детемо још више,
још
у рожоњима, често слесо одевена, прозеоља од хладноће још већом снагом мепада непријитеља, носи слободу још чеослобоћђеним крајевима, Но њима то није довољно. Онн отнидају од својих уста за нерод, 26
крајеве.
жупљено је преко 6 милнона динара У целој врмији, у свакој чети осећа све ужурбаност. Постављено је такмиче ње — ко ће више де сакупи за построделе крајеве. Свако жели да помогне што може вишњ. идДали смо сав новац што смо имапи“, И замста када би неко потражио, не би нашао ни једну паРу; По неколико пута претраживали су џепове, тражили да није Киш који димар остао. Такмичење је; треба уложити што више да би њихова јединица би-
на првом месту, Семо једна бригаде је дала 1,159.537 димара и кума, 3.740 лира, 7.770 лева м 2,000 леја. Победу је однела Трећа пролетерска. Борци м руководиоци бригаде о скупили су 1,591.093 куна им динара, 3.642 РМ, 2.008 лира, 2.010 лева. Дивизиска интендантура скупила је 151.000 димара и куна. М ма. Свако је део све што је имао, „За нас је лакше. Ми овде ратујемо, али имемо што нам је
треба што више помо-
| тељске Зе. покушавале су да се про- ~ с с Гаме у свима “ трије борбе воде се у Сговсмачко у ба за Хаи Писка преко влвсеннче | Прињорју за комуникације у долини ит Под пајгилим _ устовлма наша |Р7е рча Сон: ње су не- јециј | ки арииниске мара нанели Немцима | операције наших трупа и напала о не-|м чује се са свих с тешке губитке ву
ћов план о продору ка северу.
Савезничке јединице које су прешле ма сектору Моншауз немачку ан воде борбе са мепријатељем Сигфрндове линије.
На Арденском фронту, поново је потпуно ослобођена _ читава белгиска територија коју су заузели Немци за време своје офанзиве. Савезници «у избили на широком ма номачку грамицу им ма меколижо места продрли ма немачку територију.
Борбе ложелног значаја воде се у Горњем Алзасу, где су се Немци повукли код Х Немачки мостоБрана ких упоришта ма
стевиле су са својим
ма постаја све мритичнија,
На италијанском фронту вода се семо извиђачке им патролне борбе. Саве зничка авијација налада непријетељсхе ретно објекте, нерочнто комуникације и комучмикеционе чеорове преко којих пребацују Немци своје дманзије са 32падног на Источни фронт.
НОВЕ САВЕЗНИЧКЕ ПОБЕДЕ НА ПАЦИФИКУ
После свог искрцавања у Лнигејанском заливу “– -: Батанском полуострву, су ст и ју
жно од Маинв У У. свом надирању, аи ричке колоне ушле су са севера у престеницу Филипина м чисте последња гнезда мелријатељског отпора. У Манилу стигао је и командант савезни-
Југославији.
Савезници поново пред Сигфридовом линијом
у Бурми Британци воде борбе ма северним м западним прилазима Мандаћејв. Нове британске трупе искрцале су се на бурманској обали, у близини острва Рамре. Британска морнарица извршила је напод на центар непријатељ ске производње нафте на острау Су/матри. САСТАНАК СТАЉИНА РУЗВЕЛТА И ЧЕРЧИЛА
Претседник Сједињених _ Америчких Држава, претседник владе Совјетског Саљезе, претседник владе Велике Бритеније, у пратњи шефове својих штабава, тројице министара спољних послоза м осталих саветника, састали Ку се на подручју Црног Море. Сврха аи састенка је коора планова дозршење пораза зеједличког прерије: теља и за изгредњу, у споразуму са свима савезницима, чврстих темеља за један трајан мар. Састанци се непре-
Конференција је зе почеле са војним дмсмусијема. Седашњи положај на свима европским фронтовима узет је у расматрање и међусобно су измењона сва обавештење. Постоји потпун слоразум за заједничке војне операција у коначној фази рате протма нацистичке Немачке. Војки штабогм трију вледа сада су запослени у израђивању заједничких детаљних пле„ Дискусије о проблемима који се односе мз услостављење трајњог мира текође су отпочеле. У озим ће се ди-
нови зе окупацију м ноктролу Немач-| ке, политички м привредни проблеми! ослобођске Европе и предлози за што је могуће бржу успостагу једно трајни међународне организације за одрже. |
мтра. По завршетку конференције
Арпа Не
биће мздано сеопшлоње.
Укупно у Првој пролетерској дивизии 066
динвра и 2 Пека 3,642 РМ, 40.041 лира, 1020 пења, 2.000 пеја.
45.346 оброка одреклм су се борци м руководмоци Прве пролетерске
зије у корист
За протетере није довољно да мспразне своје џепове. Они су ктели да помотну што је могуће више,
Кроз борбу су прошли скоро целу Југославију. Видели су много тога. Жене са завежљејима поред којих плачу босонога деце, стерце, далеко од својих кућа за време офанзиве. Ишли су данима кроз пусте крајеве, Видели су толика попељена села. Сем они сеосећају тешкоће марода, који су швабе, четници м усташе опљачкели, који се бурно, који се и данас борн, мако глаАује. ИМ за њих није довољно дати само новац. Мако на положајима даноноћно, они су одлучили да се одрекну својих оброка да би помоћ била што ин јажмичење је трајало стета 15 дана, = за то грама сене један битекон се од: рскео 7 оброка. По три оброка у три дана нем су се Сригоде. Једма бригаде дала је сву крану која је потребна за исхрену људства за два Ане, рорци једне јединаце одрекли су о за десет дана пола следовања. Јед-
недељно, а једна 11 оброке за 15 дана такмичења. Само у (едној бригади оброци скупљени за постределе крајсње достижу цифру од 3390. А има бригада које су дале за 13 дана 7.335, 7.762, па м 8.334 оброка. Сам инжењерски бетаљон дао је 1.200 оброка. Иице сваког борца, сважог руководмоца зар“ се радошћу. о се осећа у свакој речи. Они помажу пострезле крајеав, шељу мм што је могуће виши. А укупан број оброка у Првој
диаизији маноси 45.346.
Схупљано је мита м брашно 40.501 нг, пасуља икромпира 7.773, масти 736 кг. Такмичење је почело у по пролотерској дивизији. Прелетери су показа“ ли на који ће начим најенше да се со. мена Фниља кејима је пемоћ толико
Поред све додедиви- | ти и то да су се многи одбори УСАЈЈЈ-е ; “
У нешој штампи пре месец дане по- |спортом и лознеју га. У спорту треба
спровести демонратизацију м не дозволити мижекљу спекулецију са спортом, Сав слортски рад обављаће се по федном плану у читавој земљи. Пред омладинске организациј постављени су и конкретни задаци, а то су: да на спорту и физичком о васпизању окупи сву омладину, сеоску, радничку, срвдњошжолску м омладину у нашој војсци ода темогну у стварању нових спортских организација које према данашњим условима треба да развију спортсжу активност омладине.
Наша о омлединска организација у
пожренуте су неке спортске дисциплиме, у првом реду футбел, пине-понг и шек. Организовено је једно шаховско такмичење које се добро одвија, а у завршни део тога текмичење ушло је 112 шахисте из свих рвона '! Око
репрезентатненог фугбалског тима УСАОС-а окупљено је готово тридесет познатих беогредскик који приређују утахмице у Београду м ОАлазе на гостовања у друге градове. Као лун треба мавости млађе и старију реднихе предузећа »Нестор«, »Бостон«, из МИ реона, који су развмли масовно играње шеха = пимг-понга. _Ма иницијативу омладине обновљен је клуб жељезничара и стеорем клуб предузећа »Снета им светлости. Одбори меких омлединских домова ан пежовали су спортске учитеље који им организацији спорта, Чим зиње маћо попусти биће о организовано Ффутбалско и лекоатлетско – такмичење. емљаднне из свих депова града. Добар део омладине зекнтересовао се за
спорт, а зиниее марочито зе одбојку, кошерку им Ар. Али, и поред тих .
успехе, ред кретењу спорта и физжултуре међу оомладином тек су на почетку. Има ненолнко питања која знатно ометају бр20 и правилно развијање спорта међу омладином.
а спорт још мису заинтересовани надшари редови омладине, већ углав мом само ома који су се м раније ожтивно Бена спортом, док нејвећи део
а погозову венска омљеднне још није услело окупити око спорта и физкупгура.
Готово свакодневно долази много предлога омладинаца им других слор:ских оргенизеторе, Фли већи део тик тредлога остајо чемскоришћен. Чак се догодио им овокав случеј. У једном делу града омлодинци су створнла свој спортски клуб, а меки наши другови не сажо што их нису помогли, нето су км саветовели да се не базе спортом, јер „за то сад није време“. У готово свим ртонима м домовима омладинским одређеми су другови за спорг м физкулПут и али оним још увек не сматрају да
жени _ ред озбиљна — зедаћа
УСАОКУЕ којој треба посветити много Ма троучити спортске проблеме = помоћи омладини да савлада сње пре
трека за развој спорта и физкултуре. Поред тога многи се туже на објека: тешњеоће, као да су оне несавлодМмеогт мисле да је озбиљна пре. угв! и то што мије израђен јединствеум план спортског рада, статут поједнмих организација мтд, Исто тако воде се дугачке дискусије о томе ште ће онти овом или оном спортсном организекума, | Цијом које је рамије постојале, кекав ће бити врховни спортски форум итд, а а стортског раде омлади-
свега наведеног треба
спорта само на поједине људе, а нису ангежовали шири круг спортиста м поштених спор!сжих организатора који би им у многоме помогам.
" Наша руководства учинила би велики грех према омладини и њеном фризичком и душевном одгоју, з да не говортто о другоме, када не џи свим стетема помогла наше организације Уједињеног савеза у развијању спорта м физкуптуре. Развијемо ли спорт м физкулТуру у редовима наше омладине, ми ћео је приправити да буде спосодна зе рат и изградњу неше земље. Спорт је толико здрање, корисна м племенита ахтнаност људи, да је за њега магуће за-
интересовати готово сњу омладину, Гиммастичке вежбе локо је изводити готово на сваком месту уз помоћ било којег искуснијог спортисте или спортског
внизаца(а текмичења у трчању, крос-коктрму ми осталим гренама лаке атлетике. Ускоро ће почети припреме за организаци!у омладинског слета, на коме ће учестеоњатм десетине хиљада омладине по читавој Југославији према једном јединственом плану. Исто тако треба развијати пажше војничко зежђе, у чијем организовању ма“
гу помоћи многа борци -осло-
бодилачке војске,
_ По нешим опустошеним варошицама Народно-ослободилачка војске и
омледина из позадине прирађивали су спортска такмичења и слетово уз помањкање нејпримитивнијих средстава 32 зе Наша народна власт стевља нам. ресположење све што . ечограду постоје немс вена ли те мгралишта мн сале.
Иницијативом 6. и ан помене ин итенЕ није спортске реквизите.
ДИ".
"ак = ићи,