Omladina
__Број 2
Светска омладинска недеља
Саетско омлединско веће — основено је на Међународној омладинској ференцији у Ломдому 1942,
протна фашкама. поставило мисте задатке које је тре-
бо је Уа се поону“ од првих задатака ободољ)
пирених земеља у фарби за ње, а омладини нове земеља да
задатак решило, Светско омладинско њећо одлучило је да организује пен
зивеч — удљостручн своје напоре м помогње Уједињеним неродима њихово! борби против непријатеља напретка им мудтхио
ма материјал со упутствима м предлоима кеко де прослове недељу у ње ховој средини.
Проблем“ _ младих људи н жена у разимм деловима света м сувише су различити да би их, мако ињају једек заједнични циљ, могли решевати на исти мачим. Стога предлози Извршног комитета обухватају текво оближе дељатности који се могу применити у све кој земљи.
Предложено је, између осталог, сле-
беду у војсци н фа а, на пољу.
у школама кео м у осталим устено“ вама. :
2) Помоћ ослобођеним земљама мовцу, медицинском мазеријалу, шкољ ским потребама изд.
3) Учаршћивање међусобних
а оорг поздрава “ кореспонденције.
4) Упознавање шмрожих омладинских маса у санм земљама са Свотским смладимским тећам.
аи су општи и у: при жењивати према условима које владају у пој смих орсанизација. Ма коју од гора казеденик акција изаберу ове организа ције, омладина ће увск имати пред собом једну заједничку Чтвар: неће гомљиву решеност да се извојује победа над фашизмом и изгради бољи свет. Саестско омладинска недеља помећи ће да се разних зе мање још чаршћо уједини им да оства ри јединство које ће бити од битне важности после рета. Она ће такође помећи омладини да се припреми резадатака које стоје
" Иско поједине организације мису на
време примила позма и материјал, одужи јо био изванредан, У Сједињеним државама отпочвло са
адинске недзље још у 1943. Поводом овмл припрема, сње Амаричке омладмме за слободни свет рехао је сле-
ље допри дина које Ко герантовати успешно от страњење фашистичких непријатеља смладине тираније, ропства, угњетаапња им матрпељивости.е
Једна од мајзначајнијих зиција, које су органиљоваке за време Саетска 0младннске медоље у Америци, била је енције за добровољно давање крви. Членови Америчке зинон за слободни свет, разних вере су 250.000 литере крем а Па по оружјух,
Америчка унитаријанска омледина дала је 2.000 литара кран. Сем овога вр-
дтевме питењае иао што је: право гласа од 18 година, повећање учешћа о
дииског жећа Евгеније Фјодорог, претседмик комитета је рекао:
»„Мм прихватемо предлог Светског омладинског већа де оргечизујемо Недељу пролећне офензиве од 2! до 28
миље. На резне мечине дела је совјетско сљладина свој допринос у Светској 6мљадимској недењи. с из омладина организовала је. акцију текмичење мзмеђу омладниских
ми
дећ 1) Повећање малора за коначну по- |прос брикам,
бригада де би повећала наоружење за у армију а у мло зреме уште-
обрадила ја поља м оправиле алатке у рекордмом. времему. Студокти су још озбиљније пристуске домове м радили за време пета ме пољу.
Омладине града и села мобилисала све снаге за брзу обнову разрушетих градово и села, и помогла-да с6 у
овај | другим крејевима обнове унмверсите-
ти, фебрике, рудмиц' итд. Сем тога | суане је добровољне прилоге 2а помоћ деци војника не фрочту и ратној сирочади.
У тожу недеље од 21 до 28 марта »Пролетња офензива" била је неодољева м одлучујућа. У току те недеље |одјеккуо је у Москам већи број селви мего мкеде у част мових победа Црвене армије.
У Бретамији је организовано такљмичење између појединих _ омљадинских слубоња. Делатност је обухватила кзмеђу осталог добровољно давење крзм, схупљеањо мозце м огревног дрвота за сиромашне. Затим одржано чиз жочференција ка којима се дискутовело о резмим пробламњиз а мзрочито о послератној обнови Еаропе. На једној од огех кокференција дата је спедећа изјава:
"таи подржевамо обраловање једног светског омладинског већа да би км да ље појачалм јединство међународме омладнне и помогли да се очува мир м
Савезничке омљадннске организације у Британију такође су узеле активног учешћа у Светској омладинској медељи. Њихови претставници говорили су ма о митишљима, зборовима и другим
а.
лавом: Савтско омладинско веће упутило је мск
стралији, Аргентини
Млада Аустрија у Великој Британији спремжла је киз програма за своје илубове, на мерне се говоркло и. ди-
да се навршило шест година од окупацмје Аустрије, а пет година од осим вења Младе Аустрије.
јео су добри равунтотк забеланви у | Конади, _ Аустралијм, Зеламду, Северној Африци м Имдији.
(ам напори омладина нису били узалудми, онм заузимају видно место у историји њелижих успеха _ данашњице
пилм своме раду; оправили су студент. |
Па- | једном пиониру да прочита у новинама
ОМЛАДИНА
Упоредо са стварањем омладинских домова никли су м пионирски. 22 октобре, тек што је Беогред ослобођен, око сто педесет малишана сакупило ов пред осмовном школом. Песали су пергизансже песме, слушали вести, радовали се заједно слободи, м из те заједничке редости никао ја дом пиомира :" одељка.
Прву пионирску прирадбу у Београду даљи су они, у сели биоскопа „Дрине Још седам других па следило оу овој: пел је
војском на Корпуса еосане зора Овим прередбама руководи драмска секција. Програм допуњују пионири с»орима и лорским рецитацијама. У писању се истичу Павре Кићевац, Драгиша Поповић и Милош Мијушковић. У Вишњици су прошле медеље давали свој прогрем. Сами су предложили ову посету, да би се зближили са пионирима на селу.
— Ши знамо да је село нејвише помогло маше партизаке, — кажу пионирм. Зато су они пешачили тамо им натраг по 9 км по влажном снегу и при повратку, уморчи а ведри, певали: „Ми смо млада Фокна Титова" Другерица нам је говорила да не певамо кад смо ужорми, али смо ми жтели да покажемо да можемо да издржимо и ваше. После неколико дама другови мз Вишњице су донели дрва дг км се одуже. Сада им је у дому топло.
новине се смењују често. Њих уређује пионир Марко Худних са тел. ничком секцијом, На зиду је велика Титова слика: — То је цртео наш дру! А 6 И
ца. — Њега смо изабрали за политичког руководмоце јер је вредан и уме лепо да објасми што га питамо. Он даје реч у дискусији.
Пионире интересује све што се Аогађа у свету. Сами су дали као дужност
та да им после објесми шта јаз ЕЛАС, шта ЕАМ, ко су грчки фашисти и шта се догећа у Грчкој Често говоре о кардно-осл зачкој борби и читају одломже мз живота партизана. — Езс неко ми то чинимо: посаћујемо рањсни ке, пе мм прво рецитујемо и пољамо, а онда они нама причају о својим борбама. Тако смо дознали ммого о офезивама, слушали о Титу о је рањен, о падобрзицима над Дрезром, о Козари. Руси су нам причали о Зојн Космодемјанској. Зејодно смо гледали Филм о њој, ели ниста знали да је то све истимито, Они су нам показали праве фотографије из њемог живота, мучење и стрељање.
Пионири имају м усмене новине, О њима се стара одбор од четири пио-
којм су постигнути зехазљујући њихадуху. њом слободољубивом Ад
мира. На прогрему је рефергт о не-
Како раде пионири __| | у свом дому у Ћоровићевој | улици у Београду
родно-ослободилачној борби, о издејм Дража Михајловића, затим, 20 дама руске офанзиве, „Коњух планина“, пошлич Титу, крнтика фипма и хумор. Овог пута пионири су заједно гледели „ Фаосквв", а неколико њих „Контрабанд.“ Поводом тога говориће се о добром м ођазом филму.
За дам два ће се одржати шожовски турнир са И и Пионири 1 м Тоша 8
шеховско секције, а седа су бен
Песнирм раде птиомске моделе по тачним вамртима, само немоју дожољко Милојко Марић, Милош Јованић и референт секције Драгољуб Мијушковић, који је свршио А журе
— Претседмика и секретара најоштр' је критикујемо кад погрешт, зли нх Ло смењујемо, |ер се они поправе. Тито је рекао да мм нећемо владе која се сваким час смењују, и ми поштујемо своју управу, јер смо је сами изабрали. Само мисмо задовољни чесовима критиже, јер се претворе у личне препир ке. Зато сме. их земанили семокритнком, == Ту би се могло приматити пиомирима да бм правилније било да се критика правмлко постави него да се избацује. Има једно питање које у дому није узето довољно озбиљно: питање. хигијене. Дечеци су спремање дома шили сасвим на девојчице, # оне се не држе увек свог дежурства Д»о другарице су показале примером жажо ту треба радити: дошле су ремо у вом, го, струтеле м орнбале под, прозоре, пећ м тако измемадиле другоње. То су моле Радммла Поповић, кројачки шегрт и Насавија. Мишковић, гиммазисткиња,
Пиомири 6м желели да уче руски, пријавили су се, али је професор који је ктео да их бесплатно схрама, ззузет послом, ме може, Просторије доме су им мале. Од 400 учлаљених пионира моту да прима само 60. Онм ће мали ти другоње из одбора да км доделе дом.
— А ажо не добијемо, ма ћемо се "тек смаћи: дићи. ћемо не пољачи ша. торе чим отопли. Под њима ћемо одржавати коференција, а напољу приредбе. Ископаћемо и базен за купање. Посећиваћемо чешће околиа села. У недељу идемо у Вишњицу. Сада баш спремањо скечеве, песме и своје најбоље радово да пошаљемо пионирима ма Санџака, Чули смо да онн у томе оскудевају. А кода прорсде сто пруга, #0лепи бисмо да одемо у Македонију, ла заједно лљетујемо и радимо са мах данским пеонмрима.
кав је одзка бугарског народе у овој|
акцији види се то томе шта је све бу- |
тарски народ припремио нашој деци. |
Параћину и Нишу су осмовона дечеја |
пене поново фронта течостњени фронти: | ноја коју је покренула Централна омлад;
дис
ством г фронта, зе сме
|це, а на наш апел бугарском народу, "саме у току од неколико дана, доб: |1и сто извештај да 16.000 |југословен-
|ске деце можа бити мастањено по дечијим домовима и приватним куће | зе. То је јединствен случај код мас. Канза спремност, кахза жеља да се помогна братском југословенском — маро4у' Дошло је до такмичења намеђу разних области: ко ће више деце да прими, ко ће их боље сместити и ко ћа их боље неговатн. У тој акцији одеикује се плевенске област“.
До данас је отишло у Бугарску преко београдског цемтралмог прикаатињишта 3,700 деце. Међу њима нма
прихжватилишта, преко којих одлазе деца мз тих крајева.
пише у
СА ВЕЛИКОМ ЉУБАВЉУ БУГАРИ ДОЧЕКУЈУ НАШУ ЛЕ
Страна 3
омпеонискЕ ВЕСТИ 2бо22-
КОНГРЕС САВЕЗА СЕЉАЧКЕ ОМЛАДИНЕ ПОЉСКЕ
У новембру месецу прошле године Савез сељачке омладине у Пољској, који је за време окупације наставио млегалмо свој рад м помагао подземму бор: бу против мопркијатеља, одржао |е свој први комгрес посла окупације.
На комгресу се дискутовало на који мачим члакови овог савеза могу помоћи ослобођењу своја земље од нацистичног завојевача, затим о таспитном реду међу сељацима м омладином. До месем је предлог да се у сваком селу отвори школа, клуб им техничка станица.
На крају је изабран нози Привремеми извршим комитет ми упућени су следећи поздрави:
„Омладним стих словенских народа: Савез сељачке омладине уверава вес да ће наставити своју борбу против хивског угњетача и де ће учинити све што је у његовој моћи да. Пољској осттуре место међу слободним и демократскам народима света".
Британској м америчкој влади: „Овај комгрес изражава искрену радост поводом теликих победа херојских војнике Британије и Америх
Влади СССР: „Овај кохгрес у Лубли. ну, у граду који је ослободила коројска Црвена армија, изражава најсрдаччију за'жвалност мершалу Стањину, Црвеној армији и Совјетској влади поводом сслобођења пољског марода ми пољске државе од тираније ф=шистичког хитле. ризма",
Конгрес је такође упутио апел сељачкој омладини м израдио програм за анцију У со трежи чвошће јединсто нереде.
31. ДЕЦЕМБРА м 1 ЈАНУАРА одожа"а је конференција претставника демокргтеке омладине Финске. Присуствожало је 77 делегата из 15 градова и 29 мидустриских м пољоприародних цемтера. Кочферемција је потврдило програм м уста Домомомског савеза омладина инсже м изабрава Изаршми моматет сањеза. За претседмека Изрншмог комитета из је Ахомаз.
У 1УЛУ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ слржак. је у Тримидаду, Британска Источна Мм-
ја, преи омладински конгрес. Присусади је 200 делегате претставнина преко 66 омладинских клубова ма свих делове Тричидада м Тобага. Конгрес је одржан у миљу да се моординују напорм омладинских оргачизација моје су до тада радиле оджојено. Сам говормици на комгресу истакли су потре6у комструктезног | пламирзња међу собна сарадње омладине.
Обрззовано је омладињско веће у које је ушло по један претстевнин из стаже групе. Ови претставници изабрали су затим Извршни комитет ћа. На» је домета одлука дз се следећи са одржи у уар: 1945 г,
| УДРУЖЕНИ ОМЛАДИНСКИ Коми. |ТЕТ У МЕЛБУРНУ У АУСТРАЛИЈИ, стстављен Од претстевника омладимскох организеција у држави Викторија, одржао је прошле године своју прву конференцију. Присустаоваљо је прежо 500 делега)
Ма конференцији се дискутовало 2 ммогим проблемима им присутим су показвли чврсту решеност де израда кожу м бољу послератну Аустралију.
Југословонска деца путују у Бугарсму самнтетским возовима
У овој акцији учествује цео бугар- | син народ. Бугарске мајке спремају Народ |
поклоне у Пн За и | спреме _ своје прима зилу децу. Бури побећују дечије
домове, домосе поклоне; бугарска де-
Пераћику им Нишу су осмована дечје. ш> долазе нашој деци, упозчавеју св,
| повају, заједно се играју. Један малишач, који је недавно отишао за Бу
Бугарски народ одушевљено прима нашу децу
арску, пише родитељима о утисцима из Бугарске.
мја у многоме личи на Бео-
грвд, а Бугари ма мас. Да не чујем како говоре бугарски, мислио
саму пене Бугари нам долазе у
мам пакете у којима
својим
има одева, бонбома, чоколадо м много других ствари, Добро се разумемо. Ћ пионирка Љиљана
римавстогодишња Јовичић оважо почиње писмо својим родитељима:
„Пре свега да вам се јавим да сем
стигла у братску бугарску зем-
љеу. је са песмом дочеки-
ве, Сноро у сваком честу добијали
смо пакете. Дом је врло лепа зграда.
У дому постоји кљањир, а има м друтих забава“
Бугарка Ма. Агокф, која је пратила један наш транспорт од Беоогреда до Софије, пише о љубави према ношој лечи:
»Кед смо ститли у Бургас, једна нео
цу, а са здравом смо се упутили дечијем дому. Тамо су за си ћемм лепи мове хаљимице, а онда је била сереисене топла ечера. смо пошли, уагрлило ме је једно шестогодишње дете м, плачући, запитало: „Ко ће ме седе пољубитит“
Одговорила сам му: „Сан Бумрњ“
=
САВЕЗ ФРАНЦУСКЕ ОМЛАДИНЕ „Уједињене снаге патриотске омлади| не радо ка обнови замље |_раицуска омладинска организације | ФУМТ (уједињено снага патрмотске омладине). скупила је у своје редове велини број младих Француза им Францу“ сжиња ан 5“ са посљетил« раду на об| нези
ф сом свпену. и су доесзли у град 300 тона угља за старце, сиро олашне и болесне.
У Монсу м Мезнеру омладина реди барака традале.
се мстакла омљадина ових градсаа, кој је за један дем Сенупкла 51.870 бе ка, У Шаранту скупљено је 50 пари ципеља, 5.730 франака, као ми велика количтња вуне м нежолико пари одела.
У Монтеферне-у омладинци су сежу“ пили у току једног дане 15.340 франана, тише пари одела и кеколако покри вача.
Омладинци из Ливри-Ггргача сакупили су 8,000 фр и неколико пари одела.
У Арден-Пихардиу мазди редлици и ученици организовали су оз у редне киле и посветили раду ка изградњи прихватних цемтара за заробљенике који се враћају у земљу. Сваксм члану екипи тачно је одређена дужност. Оза екипе, у сарадњи са другим омладинским оре ганмзацијама, мскопаље су кромлир из више стотина хектара земље.
Поред физичког рада, посвећује и културном раду. дмнским комлтетима које сз осинвају у свим деловима земље _ формирају се културне екипе, спортске групе мТА.