Omladina

Страна 4

У акцији сакупљања

добровољних прилога за машс борце и рањенике узеле . су Београђанке масовног учешћа

Србија је дала 1495 вагона намирница и преко 64,000.000 динара

Иван Србије се заветовада на свом Првом конгресу да ће се одужити својој браћи у Црној Го ри,

дали све што су имали, уопште могли ла Дау од себе. За то су оми гледали,

пожаревачки округ . 9 » шабачки округ . . . 25 4 ваљевски округ · · · 15 за округ · , - 55 + јагодински округ. . 5 » топлички округ... 4 чачански округ . с: 4 лесковачки округ 0 4» крагујевачки округ. 4 + нишки округ... 3 А» ужички округ . · 25 . крушевачки И Е врањски ....148 пиротски округ . . · 1 +» Град Београд према

Ранијим подацима 800 кг " вуне зада

Сануску,

|з округа градова Србије прикупљена је помоћ и постралалим крајевима:

: . . 6788.339 динара

„ 0. 51792 |.

“ ... 7 „

„ .. . 22619 .

“ 0. 3229: „

~ .. - 33304

- ..: : _Фа „

. .. . 21990 .

“ 0: 45774 «

“ 0. . 80084 |.

. :: : 45720 _«

„ .. . 12500.

„ · . #5599 _.

- .. КЕ .

Укупио је Србија до сада дала 1495 вагона намирница мн преко

64.000.000.— динара.

БЕОГРАДА СКУПЉА СТАРУ ХАРТИЈУ

сим м змају да мздавачка преду зећа мемају хартије, а да им је то потребно књига

то гледају да скупе што више хар-

Себирка акција у УШ рејсму још није завршена, па се ме може рећи крајњи резултат.

УСАОС У! рејона сва заједно 875 кт хартије.

ПЕИЦ

Коцељево; Драгослава ТодорсвићПримнли смо Твоје четири песме. Сва како ти је најуспедија „Хумке“. Бидо би изм дозго да нам пошаљеш нешто у прози о и раду омладине твога краја,

Јагодина: Селимир 8. Милосавље. вић — Надамо се да ћеш нам ускоро,

као што пишеш, послати ствари „У стиху им прозни н од веће књижевне вредности“.

Јагодина: В. М. Вукичевић —

је ствар обрадити пажљивије.

из Босне и херцегОвИНЕ

ОД ДРУГОГ КОНГРЕСА ДО ДАНАС КРАЈИШКЕ РАДНЕ БРИГАДЕ ДАЛЕ СУ 1,228.000 РАДНИХ ДАНА!

Својом упорном борбом, јуначка омладмна Босна м Херцеговине, безброј пута је доказала меко се уједнњемин смагама на ту и у позадини одбија, сатлеђује м побеђује.

Три м по године, ома са окупираних крајева им градова пркоси себотажама » акцијама.

У сарајевском округу, четници су не. давао малали политичке раднике од којиж су двојицу убилм, а двојицу ранили. Омладина серајевског среза није се бојала да рењене другове сакрије им да их, упркос њемачких патрола, у мизу копома мепријатељских мамнома м војсме, камуфамране сламом, ци на сигурно мјесто,

" о. школска омладина Мостара запењила ј> грађане им околицу Мостара својим пркосмим држањем, још 1942 год. да би спријечио саботаже, дирехтор трговачке академије предаје Гестапоу тројицу другова. Да би их спесли, ујединили су се остали ђаци упркос мјере које је "редузела градска полиције демомстрацијања м упорним залтјевима | успјели су дз спасу другове, з тромјесечним штрејком довели до промене дирехтора.

А омладина на фронту! — Остаје чер ста, пронаљен, многим преброђеннм офензмезма — черсто братски

сједињена и хрветска м српска и муслимемскв. Стама Нежић пада у једној борби рањен. Гојко Граовац са читавим водом држи борбу де 655 спасао рањеног друга м сам овдје рањом. Смаил и-

Сите вести из омладинсних|| организација

9 Тузак су створена даа дечја дома у којима је смештено 211 деце чији су родитељи изгинули у току овога рата изн су врло сиромашни, да ме мс ту да их издржавају

одржана је и мифе: |

ренција Уједињеног савеза антифишистичке омдадице Јужне Херцегавине | на којој је било 300 делегата. Изабран | Је окружни одбор од 43 члана, У осаобођсној Билећи одржана је окружна | конференција Уједињеног савсза за Северну Херцеговину којој је прису- | ствовало делегата. Раније су у стим |

за шима одржане среске конферем-

900 тен Ме Тузле

назази сеј

а Пизири туша (Тузла) лрикудили | а

су суму од 50. куна као свођу | помоћ нтроду попаљеног Бирча,

| „Рада

ОМЛАДИНА

„акаронаиа,

| за Братство ма ДЕЛУ]

На Другом конгресу антифашистичке отладине Манедоммје, који је одржан сд 7 до 10 јемугрг у Скопљу, дошна је |

Број 32

| крајеве. Делесети омладине имали су грилине де се преко говоре црногорсмих им хрватских делегата уворе о резоречости тих крајења и о потреби брзе |томећи, И каде је пао предлог о брзој помоћи читава села је грмеља: »Брза омоћ, брза помоћи.

| На иницијативу о делагато омладине |скопске области, све трн наше области одључиле су Аз узму ње себе посебну |бригу, свака о једном од трију најразоренијих округе неше домовине. Сколска област узела је на себо бригу о подгоричком ожругу, битољске о дрварском сиругу, а штипска о личком.

Исто теко одлучено је да се најзећи дсо помоћи сенупљене поменутом ак|цијам пехшзље овим трима окрузима.

На Конгресу је још одлучемо да се на прољеће пошаљу радне омладинске | у Војводину. Темо ће оне ра| на обрађивању, од Немаца напу|штеним, имања, | У плодмој Војводини |тље ммого токанх ммања и ми их моремо обрадити, јер је данас то наша земља. Обрадии ту земљу — значи осигурати пронаводе 22 наш фронт и за нашу постределу браћу.

Сада се македонска омладина бацила +8 извршење тих својих одлука. Она је свесна да ће само овњм путем још једмом не делу доказати да вола феде. ретману Југославију, Да воли све њене крајо. мисто онолико, колико воли м своју, први пут слободну м регвноправму Мекодонију, Македонска омладина зна да помоћи браћу постраделих кра(еве значи — ислумити велики дуг према отаџбини,

пак подлијежа ранама а Гојко остаје без једнога ока.. „Једном бе можда нека наши велики мародни писац описати: Ноћ палих де сет Титовнх соколова“ — пише један омладинац. Те ноћи је погинуло десет другова из Рамске бригаде. У смртноме ропцу окм су поздрављалм Тита, бодрили на борбу.

А мегдје, тамо у кућама покривеним. комемом које су се збиле око бијелих џамија, буди се омладина. Нестеју фереџе. Тихе дјевојке, које су шепетом пје-

Фе, говоре. „Треба друговима!“ — кзјављује Фатима ме једмом од сеоских састанака“, Ноћу, оне се прикрадају до бопмице, њосе дерово рањеним друговима,

Тридесет радних бригада керцеговачке ме постале су моћна ударна снега позадике која већ данас успјешно савлађује многе препреке при имредаде ов ду Друго конгреса до данас

радне брмтаде даље су 1,228.000 радних дана.

150 вагона жита им 150 вагона сухоге оће дела је саничка радна бригада. Се Гламоча омладина је одлазила на Козару. — По шести пут ома је мспод =лачоазчких жице отела жито,

И ма фронту и у позадини, у тодрницама, на њивама, својим самопожрт

ожљиру своје домовина – помоћи бој обноеи наше _фадерстнане Југославије.

пострадале |

једе" од светлих ликова јуначима и

Неустрашива кћи наше Штајерске — Вера Шландрова

су саамалм за њу. Сталко су јој били

у< ских руководилаца је Вера Шландров=.

Верз је била студент родом ка Штајерске, Доњо Савинсне долине, Учила се м васлитавала ма раду свога великог брата, сада Народног хероја Ставка Шазмдре. Још као ученица гаммазије мисто му је помагала у његовом ипсталном раду.

После гпралске катастрофе 1941, Глапин штаб слозеначких партизанских одреда, који је био тада у Љубљани, поверио је Вери одговорну дужност дужност курира између Главног штаба и одред» у Штајерској. Неустрашиво је она вршила ту дужност, путовала возом као имлегалка са важним документима, прелазмла италијанско-мемачку границу у сталној оласности да је открију. Носила је ослободилачку мисао својој родној Шнајерској. која је стењала под гостапоаским терором, мемачки _ разбојници су тада с педантношћу извршавали Хитлерову заповест: »Дења Штејерске треба да постане Немачкач.

Вера је исту дужност вршиле м у сењој Љубљани. Била је веште и довита љиаа. Мотао си де је видиш како се као млегалка се корпом у руци креће

у Љуб

љани, Други пут опет иде елегантно обучене кроз фашистичке бломаде, мимо стража и патрола. Ради неприме

но, али неуморно од ране зоре до мрклога мрака н чек ноћу у подзомним бункерима са својим друговима, где су

су изведене 1941 у Љубљани.

У јесен 194! године Вера Шландрова је посљана у Штајерску као политичка

реднице. Отишла је у своју родну Штејеку где су из дена у дам подели најбољ гестаповских метака. Међу њима пао је А њем брат Славко Шландер, Народни

рељањем у руке и моге. То је било 1941 година у Марибору. Отишаа је у то место провала и гестеповсних провокација са невероватним ра-

чкој стварм, Гане је била свосма да је чека стрт ма свеком кораку. Радила је у смем Марибору, кретала се лажним дожутентима, успостављала омладинску оргвмизацију, радила м тамо где би ретко мо низ, Гестаповце

м синови словеначког марода од =

иза пета, заседе м клопхе. А она је бига прса де примећивала је а времи им мамицаља. ве => је по руне веослобођеним градовима Штајерске са пиштољем под цивилним кепутом, увек спремна да метком о одговори онима који су је следмли. Сема је руководипа омпадмнским _ дизерзентским ахцијема у Трбовљу. Под њеним воћством омладинци су минирали ележтричма Далеководе и извели низ других смељих анција у самом центру Трбовља, Више путе су је изненеђивали тестаповци ња састонцима се омладинем, али је уво на чуден начим избегла скоро сигурну смрт.

Радила је и са сељачком омладимом, коју је својом једностевношћу и срдочношћу одмсх освојила. Била је је ко омиљена међу сељацима м они су је увек радо примелм, мако су им Немцм претили смртиом казном. Ожупљела је омладину коју је Хитлер хтео да мобилише и слала је у партизанске одреде. Посећигела је пестире м пастир ке у шлајергким пламизама и шутама и свуда је била омиљека и с радошћу примана, Долезила је у мале партизанске одреде поред Саве, договарала се са друговима и отет сама житала ма ред међу омладином.

Пре своје смрти, дуже времена је политички радила у њојчичним једини цема међу борцима.

15 јуна 1943 рано ујутро пала је Вере Шлендрова у шумама над Савом = Литијом. Домаћи издајних довео ја гестаповце баш у погор где је бива н она. После првих хитаца пале је жртвв

ма земљу, прорешетана рефалима брзометке. Пала је у Шландрова, омладин-

млац, јумачкм — достојна свека зван брата Народног хероја. Није дочекала дан слободе у Штејерској, мојом је њена омладине опет зелевала споземачку песму и слободно проговорила 0. сраенану Ре

Вера Шла врстила се у ред оних нвустрашивих јучека, политичких раднике који су под најгорим гастатовским терором истрајали ма својим местима. Мако прогањани, радили су нву-

Та морно и несобично празирући смрт м

поставили темеље осл" крету у Штвјерској. Габрмјел Гашпершкч

лачком по-

МИ =

пругом,

коју су подмган омладиним, завијорнти пара

зокомотиве.

ВЕАРОЛ у ФЕЕТРАЛИНВЕЉЋ Рате зааг/о

Поред омладинских јединица које на Рудннму сежу шуму, узима у тој енцији учешћа м народ омопинд сразоње. Сељаци срезова качерског, брешачог, опленачког, љубићиог м текозског, Уз раме с омладинцимљ пре: малима дрто саз пленнне до мипамоњачког друма м одатле до Мипамовца. с.“ на одношењу дрез со плачмив по-

се нарочито почетком фебруљрс иладинци су тедз завршили сечу м он-

ја је остао семо још транспорт. Срезооплемачим и жечерскм да

ј- су свомице за превоз дресте са пламине до друма, в срезовм љубићим м текосим одатље па све до станице где се

ла

“

дрва утоварују у његоње. Пут кроз пла мину до друме веом је рђав и износи

око 6 им; на много њеста морам су о-

мтадинци да та поправљају з негде чак и да га изкова граде. Уз то, пут је стрм клизав те санке могу много мање де повуку мего коља ма друму. Зато су сеомице м кола према том ни. превозу «роз шуму, а 80—100 ма превозу до жељезничке станице.

и рестоређеОко 150 седница дисако раде

Ради се ма послу за зеједницу, за н

Род м зато м међу возерима има удер-

нка, има чит,

ударничких сета, која +

су ме само превезла одређену количнну мего су премашнле,

постављену норму далеко Такњо је ма пример село

Бољковци, мз качерског среза. Они су имали да прељуку 130 их м, а пре њукли су 152, м тиме за седе поставили режорд,

Возарх се боре са много тешкоћа, Али уз помоћ омљадинаца они то са алађују са упорношћу с и нашим људиме. Путеви су изеонанм, често. зељеђени и клизавм. Ранија је снег био дубок м волови мису могли да се крећу. Седа се по где-где снег истопио те и поред узбрдице волови могу да изњуку. Све се сметње преброђују. Превол се правилно одвиј

На „Ракића гробу“ преко целог дања је врло живо. Ту сеонмце које селаче дрва са планине, истоварују свој терет, да 6м с» ом утоварко за даљи трањспорт. Препланула, изборана лице Шумединецља се смеше. Веде поред себе омладинце из вароши им како се њима раде. Виде резултате рада — дуте низове њаслаганих дрва, и ма лицу им се чита радост што су м они у томе ммали удела:

— Па децо, бе помогли

м ми смо азм овде ДО. Р.