Omladina
~
Број 32
ОМЛАДИНА
Страна 5
У разговору са совјетским уметницима
10 фебруар је био змачејен датум у нуптурмом _жнасту Бестреде. Сиви они који су тог дана седели у сели Мародног позоришта били су узбућени: маступали “су (прен-пут у историји Југослаенје) фелики претставници совјетске уметмости. Били су узбуђени им они, совјетски уметници, Наша је земља прња у'Европи коју су они посетили за Фвеме рата. Дошли су онм да покажу совјетску уматност, да. ступе У културну везу са оном којом су се кад што неже заслужан не РСФСР, Сергнје сине они поносили због керојске наших народа, коју су оми са зе Менка пратити у то: ку посљедње три им по године,
Сен смо осетипи да свим доласком
А непрестаног стварелечког контакта на ше младе културе са великом културом руског народа.
У групи су заступљени нејразличитији облици совјетске уметности; нете од њик смо њидели код мас први пут. То се односи на оригинаљно уматничко позориште лутака Сергеја Образцова уметност рецитеције, чију нем је претставу о њеном високом нивоу у Совјет ском Савезу дао Нихола Першим, Опефу је застулаља Народна уметницассср и депутат Врховног совјета РСФСР Барсова, солисти москонског Великог по зоришта Анатолиј Орфенов (тенор) м Иља Богданов, з руски клесичан балет — солисти балста Великог позоришта Суламит Месерер и Вледиммр Голубин. Совјетску музику је заступао московски пмамиста Јуриј Брјушков и позната #нолимисткиње, носилац међународне награаз у Бриселу, Марина Козолупова.
Ниже неводимо из које су дели зеслужен уметник Образцев им виолииисткиња ме Козолупове, дописнику „Омладине“ о себи м о својој уметмостм. СЕРГЕЈ ОБРАЗЦОВ РУКОВОДИЛАЦ ЦЕНТРАЛНОГ ПОЗОРИШТА
ЛУТАКА У
Наше савремено уметничко позориште лутажа развило се из вашарске третставе са луткама, уз учешће ПЕТРУШКЕ. То није само руска унет“ ест; опа постоји и у другим земљана. Оно што керактертис нашу савремену зутку, то је њена већа глумачка способност, слостичност, широко искоришћевање нових изражајних средстава, У сцени са папанинским медведом, стављан лутку (медведа) на главу Ја наступам само са програмом за одрасле, али мојс похориште, које има посебну зграду и про пслику трупу, даје много прстстава и за децу. СовЈетска влада обраћа велику пажњу на нашу уметност, подишњи буџет пашег позоришта износи три милноша рубаља. Оно има своје сопственс велике радионице за спремање лутака и дскорација, музеј за историју лутака м стручму библиотеку, Позориште приређује свакодневно две претстане — дању за децу, увече за одрасле,
Какве су сж и нашег позоришта» Оно не копнра живо позориште, „већ приказ) _ преко лутки. По-
Марина Козопупова
„Родиза сам се 1918 године. Моја је породица — вородица музичара, Отац
консерваторнума, челиста, две сестре — једна пнанисткиња, а друга челисткиња. Почела сам рано, од 8 година да свнрам на виолизн, а као десетотодишња девојчица ушла сам у групу талентоване деде при московском конзерваторшуму; овде је са мном радио про-
москви:
стоји уметност Француза Доре, руских карикатуриста пе тако и лозут је _ кивот реалистич! н Бе романтичарски узвишено, изи оштра сатирично, лорд тескио, _хиперболична, бно уједињује ствари немжмуће у живом позоришту, ово приказује оно што не може тако пластично да прикажс живо позори“ ште. Зио. је наше “а лутака Ко а Мт
Постоји ам „А угаи“ (20 роману. Киплинга). Он, до ком мишљењу, вије успео режисеру. Тамо су снимљене праве животиње, ми оне НЕ ГОВОРЕ, као код Киплинга. ИМ зато у
нашим средствима оно, што није ис тво да да филм: код мас ће животиње да говоре. При том онс неће нагледати примитивно: змија Каа, биће на примср дугачка три метра, огроман је и тигар. Овим луткама управља по меколнко уметника. Та ће претстава бити и за децу и за одрасле. За депу ле
Сергеј Образцов
јемо нарочите следеће претставе: „Мачак у чимама по причи Персо-а, русе народне бајке, савремслу совјет“ ску причу „Волшебна каљач, расле: „Хиљаду м једна моћ“, „Ноћ уочи Божића (по Гогољуј, „Премиза епота“ и велики „газа-концерат“ који Је пародија на варисте. За време рата наше позориште је обишла 60 гредова Совјстског Савеза, његову умстност су гледаљи различити слојсви становни“ штва. Посебне бригадс су одлазиле на фронт наступајући понекад и на лет стотина метара од анније фронта, Ове Оригаде су провеле 11 месеци у армији.
Срећан сам што могу полазати своју уметжост новој Југославији. Ми сви, совјетски уметинци, уверени смо да је то тек почетак, да ђе дух културне сарадње између Оратских слопсиских народа Југославије и Совјетског Савеза стално јачати.
МАРИНА КОЗОЛУПОВА НОСИЛАЦ НАГРАДЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ВИОЛИНИСТА У БРИСЕЛУ:
пружила све могуће за наш општи уметпички развитак. Група талентоване деце била је подељена па разреде, у којима је било по 2—3 ученика; свахи разред је имао посебне професоре за стручне предмсте и отште об;
са нарочитим зоћењем рачуна 0 свим зичког
индивидуалним способностима сваког
паграда ученика, Овде смо добили, осим му. увоаннисти! „Поводом оне
љив, упоран рад коме сам посветила четири године. 1937 године добила сам пету награду на међународном конкурсу амолиниста у Брислу, који се пре творно у прави трмумф совјетске нузичке кузтуре, совјетског система муобразовања. Од првих шест – су добили совјетски победе ен-
зичког, по потпуно ан 4 глеске новине виче Гарднал“ пи
Образовање у нешто скрећеном року -
#0 разреда у осам година. Н музвано пет образовање
у овој грули нарочито та
сале су: „Оно што нас чуди код ових младих руских виолиниста, није њихова мзадост, већ квазнтет њихових
лентоване деце било је врло широжо: способности н њихоп став прека музи-
историја музике, упознавање са му-
зичком аитературом (анализа дезај, те ји та
ши. То су пет младих виолиниста, коо владају техником, да могу ле
орија, хармоније. Обука у школи пије ко извести и најтежа деда У ннолини~
биза само бесплатна, већ је и сваки стичком релертоару.
учемик добијао велику државну
ди је овај
сти- слободни, чисти и непригушени начин
лендију. Сада се ова група развила у свирања типичан за дух младе Руси велику дечју школу, при московском јер“ Тада сам наступила у инотни ве
комзерваторкуму, која је уређена по истим принцивима: овде се талентованој деци даје пуно средњошкољско и музичко образовање, али се води ра чува о њиховим индивидуалним Спома, 1935 године уписала сам се на који Сам завршила већ после две године, зато што сам учила по посебном ишпрограму, који постоји у Русији за нарочито тазентоване ђаке. Пошта сам завршила копзерваторнук са златном медаљом била сам примљена у пишу умстничку мајсторсву школу у класу Епрсти поанатог совјетског виодинисте Мирона
ликим градовима Европе. Рат је умпогоме праширно моју кон-
цертну делатност. Оба се није ограе
чавала само на концертна наступања у градовима Сопјстског Савез, седам лута одлазила на фронт, гле сан за појмике и команднре Црвене армије. Приређипала сам много комцерата и у појним болпир У сважом граду где сам пасту-
Ји сам спремила нов прстрам три гмодинска концерта (Моцарт, Па ганини и Брамс), која ћу да изводим У прасњи оркестра под управом мога
фесор Мострас. Совјетска плада нам је Пољаткина. То је био нарочито бриж- ода.
Поводом једне тридесетогодишњице
Исти они, који су 1878 год, окушнрали Босну и Херцеговину, швапске у“ бице вођене идејом »Отала пасћ Омепе, исти коли су прижуди море наше крви током историје, то су они исти и да. нас — германски завојсвачи. донос само још гори, наученији, прокушанији у пакленом занату убиства и муче ња. изнакаженајн, острвљени разбојничким нашизмом.
То су ти који мапунише гробља н тамтипе, некад као и данас Данас то |• озтна машина хитлеровских немнслећих робота, то су расистичке маглу. штине о господарима свијста, јуче то су биле: пруска содлатеска и црножута монархија, А крв м патње су једнаке и данас: и некад — кра н патње наших навода.
Прије тридесет година, 3 фебруара 15 гол, не су у Сарајеву Данило Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић, чланови босанско-херцеговачке национално-револуцнонарне, чланови
На Берлинском Конгресу у име неке равнотеже сила предати су народи Босне и Херцеговине у руке „прејасне“ хабзбуршке династије, народи које мико мије питао до ли хоће да једно ропство замјене другим.
Горки су мастали дани када су до“ шали племсиити срихерцози и грофови, мада је швелека сила звејела из грбаму шапаћенам кметевима, кода је епле-
ла ланце уз помоћ домаћих чанколиза и и Херцеговини.
полагади У херијска дела поједннаца. ис у Ма зинон историјској линији мржње на нностроне тлачите-
ле. били првоборци за слободу своје земље, окупљени сви заједно н Срби
шпјевао је народ својој нзмученој н Хрвати н Мусдимани. Београдски хе-
земљи. Твоја брда и твоје планине обавиде густе помрчине. Твоја поља и долине чарне
гежонисти су настојали да прикажу тај покрет никада није био, м до га н овда н у вријеме старе Југославије истористе за
као зеликосрпски — што
притисле су жандарске кабарме. своје свохе. Међутим сав рад _Мдиде
Покушала је лукава аустриска поли. Босне“
и њеног духовног вође Влади
тика са Балшлаца да засије сјеме мр- мира Гаћиновића доказује противно. жње и раздора, које су ето и до из Њихово настојање је било да се ослоших дана фанковци и љлотвори искори- боди и Херцеговина и да се ошћавали да раздљоје оно што се не ствари заједнички равноправни живот може, што се не смије раздвојити — са свима Јужним Словенима. братство и јединство, намучених до Данас у свјстау народно-ослободн крви, осиромашених до гдади, наро- лачке борбе, родољубива зитифашида који су повезани једном истом зем- стичка омладина гледа са поносом свољом, заједничким жикжлом и нстори. је претходнике на мучном н свјетлом лом својих мука и бода, страдања и путу љутога боја против свих завојеуспињања. вача, и данас истих као н прес тридесет
Клецадз је Босна и Херцеговини, али година, само са нише пазиског поступсе није повимула није приство народ ка у вршењу злочимстана, и против до. да нечасно служи онога којн му је маћих (ника, # зе бољу и љепшу зидао касарне но тамнице мјесто шко- будућност својих народа. ла, доносио мрак и скомомског поробљавања ни националног угњетавања.
Прва је у борбу лошаа омладин
У кадињу „Новог покољења“ изишла је књига „Титовска омладина — страх ослатима“. Ту су приказани злочини „Младе Босне“, предводних својих на. | вршени над омладином од странс оку“ рода. У њеном раду било је извесних | патора и домаћих Писац. грешака: нису имали неког одређенијег | књиге је професор Университета др програма, стајали су под утицајем зе Душан Па претседник Др“
идеја руских жавне злочн“ нархизма, иноу умјели да се повежу = на одулатора и тегове помагача. Књи“ широким слојевима народа — радни-|га је ндустровава са оригиналним фоштвем и еељаштвом, већ Фу све наде! гографијама.
| На
Пред истином се губе Обиђи ме,
|
Гавран је омладинац, Задужен је политичким радом међу омладином на терену загрзбачког округа. 3 чки о круг је један од мејживљих округа. Ту су борбе жестоке м рад врло тежак,
Гаврана знају сви. Одлучан израз пи-
це, паметне очи, здрав смијех и низ бијелих зуба, ведро чело м увијек ведар
поглед — то су његови знаци. Вјечни оптимизом и борбеност, висока стреммаст на жртвовање то избија из њега, Чини се човјеку мад га гледа, де не може бити тако тешке ситувције које би Гажрена могла збунити или изненадитм. мито, Геврам. се смрти ме боји. Пракалмо се ом у над жељезо на ватри. Бис је дуже громене у бригади. Миого пута, у својој двадесетој години, тледао је смрти у очи.
Гаврам је одушевљен борец за сло Боду. Он је смојевац — рођени брат комсомолца,
Једнога дана Гавран њем. Метаж му је сте руке. брицу.
Лежао је рањен, али ведар, Било је то у малом селу Јалшеецу, дванаест имп МЕ , на смротињском краве у њеној малој, см отисне) и Хе Бака је рењенику дела прво уточиште. Слремао се Гавран да одмах крене у партизанску болницу на оближњем. подручју — ле
био теже рамо мишицу деА други — ребра и поре-
му се прељију м лијече ране. == ми село тада мавалише усташки
аа е Х била у мући. Чула је с пуцње. Њем једимац унук некуде је био отишво, И бака тада рече Гаврану:
— Синко, ту су Разворину усташе. Чујем опет борбу. Мене је ужватно ин Ето ти кућа. Ја ин те зекључети
Рт и вино. Месје кан рече јој Гавран. Фало затим, усташки кундеци сурово смротињске коливрата су зочас разбијено. Двојнце устеше провапићи Су, као вуци у собу,
згаришту родног — Папм! — још којм корак и ту је кућа стара.
обиђи, преклиње родно слем у твојој кући нема ки детета, им старке..
да гледаш пустош м поље кеношено, мемој, видећеш куће — куће без ухућана,
села
уммрујућа варке.
Тих пламен догорева гари, 2
и м да на прагу муће
МИРА АЛЕЧКОВИЋ
а [ја А
Гавран је прије тога заузео заклон и спод кревета. Пред кревет је ставио др њено корито, у коме беже пере Р/
сништво бикина унука, м рекао: — Видиш бабе. Каже да не скрива партизане, а гле, апарат за бријање!
Усташе знају дб свв народ Фоли поре тизане. И све тужаче у том смислу. 16ко је м овај бријачки апарат у. кућици баке — знеж да ту долазе партизани
Други усташа извуче падмцу стола » повнче: — Ево четири хиљаде кума. По дијепмт ћемо то заједно, братски, Теби двије, а мани дам
Гавран се у свом зажлону мучно да Аијевом руком отшрафи бомбу. Није устио, Прихватно је љешицом свој поуздени револзер ми стискао г5 у шаци.
Када су усташа опљачкале бакиму сиротању м рекле да четири хиљада пљечке дијеле „братски“, Гавран јо тада по-—_ мислио; "ја ћу вама подијелити с»е своје метке, разбојници
Стегао је још јаче револвер љефицом,
ткочио га је.
један усташа рече другоме:
— Иди, зови водниха, да вадим ште има ту под овим кориташцемт
Други устиша изиђе из жуће.
А онај бенди", који је остав у соби, показао се нестрпљив. Окрекуо је пушку им кумдажом зехватно и одгурмуе кориташце од кравата.
У том чесу, муњаанто, као да пуче шест громове, Говрон је изненада опалио шест метакв на усташу. аицом мије био теко сигуран, као што би де-
је видно усташко резбојничко, престрављено лице. Видно је патотне у стоман, у прљаву усташку шажу, док је држепа керабик. Видио је кахо је усташи метом однио чита» палац. Бандит је болно зајеукао:
— Боднича, у помоћ! Рањен сам! Погибож! бацио је пушку. Мзаукао се из нуће као пребијана „ачха. Био је тешко ра-
њен.
А ште се догађело пред бажином кућицом! Пред кућом је теда било петнаест усташник крвнкке. Похезтали су пет друтова, који су тога дама стигли из Загрф ба м јавили се у мсшу војску. Њих су усташе опколиле, И држали су бандити своје шмејсере и пушке уперане на њих,
Кеда су се чули Гавранови меци из бежине жућице, усташе су своје шљмај сере окренули према врфтиља кал це из које се извукао окрвављени уста штем хајдук.
Истога часа, пет опкољених другова почели су бјежати. Усташе су се збучиле. Почели су да пуцају на све стреме, потрчали су за њима.
Говрен се међутим па извукго =
стно је Гаврен још један други деско — м магубио се брзо кроз» џрак, у шуму.
Послије се сазнапо. Гавран је запуцао ма кренике у правом, одлучном часу. Свих пет покватаник другова спасли су се. Стасво се м Гавран. Шест његових метана спесло је заправо шест бораца.
Малмуд Коњлоџић.