Omladina

Смрт фашизму — слобода народу!

= Година |

ДА ЖИВИ

Цена 10— динара

Београд, 23 фебругр 1945

Живео

Излази недељно

Поштарима плаћена у готову

===

Живео велики совјетски народ, његова Црвена армија и ратна морнарица, који су часно одбранмли Отаџбину од немачко-фашистичких империјалиста,

моћни Совјетски Савез који је

спасао цивилизацију Европе од фашистичких пљачкаша!

Пароле ЦК Савезне комуни-

стичке партије (бољшевика) поводом 27-годишњице Црвене армије.

ПОБЕДОНОСНА ЦРВЕНА АРМИЈА

ОСЛОБОДИТЕЉИЦА ЧОВЕЧАНСТВА!

Врховни комачдант Црвене

арније маршал Совјетстог Савеза

ЈОСИП ВИСАРИОНОВИЧ СТАЉИН

23 фебруар 1918 године је дам форајјаче војске на свету кој маси назме »Радничко-сељачка Црвена ја«, Њен задатак је океко форму-

»Црвена армија Савеза Совј ских Социјалистичких Република — мије мемењена поробљавању других нароАз, ми остваривању завојевачких циље-

него _ обезбеђењу независности СР, заштити интереса трудбеника м одбрани мира и рада раднике м сељакан. У љреме кад је цела Еврола била прегожена фашистичком чизмом имлеријалистичког хитлеризма, Црвема војска постала је ослободнтељка поробњених европских народа. Она се 'хв

Маршал Совјетског Савеза

Гетрги Кокс уков

тила у коштац се Хитлеровом ратном машином, у мизу одбрамбених битаке исцрпља њену софаизману моћ м _ под Стаљинградом 19 новембра 1942 годиме сама отпочела офанзиву која је трајела у току 1943 и 1944 године, Ова се офанзива у јемузру ове године пре творитв у муњевито мепродовање м довела совјетске трупе ма тло Немачке. У току офанзивних операција Црвене армије, биле су истргмуте из фашистичкик комџи Финска, Румунија, Бугарска, Мађарска. Те су држање окренуле своје оружје против хитлеровске војске, са којом су, захваљујући својим мемародним владама, сорађивале у најезди на Совјетски Савез. Цресна војске с-

Маршал Совјетског Савеза

је сжоро читаву територију Пољске, део Чешке и заједно са машом Народно-остободилечком војском избациле немачка окупаторе ма Србије, Баната, Војводине м из маше престонице Београда. Црвена војска, у то-

јих сјајних операција, разбила је рову ратну мешину, у

економске смаге читаве Еаропе, стела из руку Хитлере оперативну иницијативу и потчимила себи ратну ситуацију ма европском ратишту, Победоносни успеси Црке створили су повољну сију за искрцавања совезничких трузападу и за даљи успешан разантак војних о догађаја на Западном фронту.

Овогодишња јануарска офанзињо Црвојске довела је садешњи рат до завршне фазе. о Грмљавина џиновске совјетске артиљерије већ се чује у семом Берлину, граду, где су се рађали нмлеријалистички немачки планови ом одакле је низ деценија претила саролским народима опасност немачких 28војевања, Црвена зрмија доказала је читавом свету да је она носилец високих војни Чких њрлима м ненадмашме војне веш Њен генијални војсковођа, маршал Совјетског Савеза Стаљим, ударио је темељ мазе — стратегије, стратегије кој» одговара мешем добу високе војне технике м масовних армија.

комемдни кедзр, који се поназао не висини _ свог позива. Морамо да подзучемо да је теј кедар био комплетиран из средине трудбеника м де име радмика који садв у својим рукама држе мершалску палицу,

Црвена армија је одрез новог социјалног уређење Совјетског Савеза. У овом уређењу ома црпе саоју моралну

првоклесне _ руске војнике потребним модерним оружјем. Преображена Русија створила је своју счоћну мидустрију, која је дала борцу Црвене армије оружје, које по својој смази надмашује непријатеља. Колхозми поредак наоружао је сељеке таквом техником, која ме само да је у ммогоме смањила његове физичке напоре, него је у знатној допринос пољопривреде.

продукцијом задовољи потребе многоњилиомске војске им да смабде становколичином – хране. је вољено чедо свих нерода теног Савеза, који су се по начелима Стаљимског уствва поведали у нераздвојиви братски севез м створили неразрушиво узајамно пркјетељство, Сем совјетски народи живе седа у једном стромљењу, живе једном жељом — победити мрског освајача, Црвена војска се ослања ма чврсту позедмну, која самопрегорно и пожртвоњено ради ма томе да сље потребе фронте буду што брже м шло потпуније задовољене. Без такњог напорног

пат ннлнн–

Маршал Совјетског Савеза Иван Степанович Коњев

| : о

Маршал Совјетског Савеза Климент Јефремович Ворошилов

реда позадине не би било могуће да Црвена војска има такву жатрену моћ, која руши мајчвршћа одбранбена упоришта хитлерожаца, не би било могуће смабдети војску савременом војном

техником која дозвољава

зоднну м опкољевати м уммш тава телико војне формације Немаца.

анас у борби изблиза совјетски пеишек потпомогнут је сваког минута ветром од 60 метака м 400 граната мли мина, а не једном м по, као што је то бно случеј 1717 годиме, за време царске Русмје. Просечна покретљивост моторизоване пешадије изван бојног по. ња износи 150—200 километара дне но, На бојишту покретљивост Црасне армије сталио се повећавела: код Стаљимграда 1942 године ударне трупе напредовале су по 22 м по километара дмаано; у току 1944 године у Бјелооусији оме су се већ кретале мзпред са брзином 40 импометарв дисвно, ву јануару 1745 године трупе које су недирале у правцу Сандомир—Ченстохова за четирм дама прошле су 180 кипо-

СОВЈЕТСКА

Маршал Совјетског Савеза Александар. Михвилович Васиљевски

метара по путевима покривеним снегом, водећи мепрекидне борбе са непријатељем. Цовена војска је оличење моралне им техничке моћи совјетске Зехваљујући њој, Совјетски Севез је могао не само до очисти своју територнју од фашистичкик _ освајача, него је донео сослебоћење осталим мародиме поробљене Европе, Црвена војска м седа сноси мајзећи терет рата, борећи св са глевним смагаме Хитлера. Она је довела рат ка завршној фази им она ће ти мајодлучнији фактор у коначном

поразу хитлеризма м успостави трајно га мира и безбедности,

Данас сем спободољубиви народи прослављају датум оснивања Црвене брмија м иличу: Живела Црвена армија ослободитељка _ поробљенна — мерода! Живео њен генијалми вођа маршал Совјетског Сазезе Стаљин! Живео мо-

ћам Совјетски Савма!

23 фебруара 1945 г. Гемерал-лајтнант Фјодор Мазкн

ОМЛАДИНА

У ЦРВЕНОЈ АРМИЈИ

У титанској борби протна фошистичка ратне мешимс, коју води совјетски изрод, пре свега побеђује нови Совјетски мовек, кога је азспитео социјвлистички поредак у духу мвограничене верностм према својој отаџбини, љубзам према човечанству. »На том бојишту пада драгоцема кра синова сопјстских народа, падеју животи оних драгоцених кадроза које је са толиком бригом и очинском њубављу одгојнио друг Стаљин. Животи хиљада фашистичких песе нису редни ки једног живота борце Црзене армијем (Тито)

У овим речима друг Тито подалачи кажњу је валику улогу одмгрго у ким победама Црвене грмије — сов ски чом разуме се, угога совјетске омладине која сечињева велики део бораца и командира Црвене армије, огромна је улога Комсомота — руководиоца омледине. Комсомболци мису руководмтм читавом ослалом омладином речима, већ личним примером. Комсомол је дао ммоге мзванредне борце, ммога хероје Совјетског Савеза,

Совјетска држ. омогућила омледини слободан м потлум разантак њених способности: њој су била широм отаорана врата школа И универсмтете, могла је де изабере себи онај пут којм је желела. Али упрево зато сотјетске омладина бирала је оне пууеве који су били корисни њаној отаубини, управо зато је с таквом спремношћу м одушевљењем ишла да браим своју отаџбину, којој је била у свему обањезна. Рат мије изнемадио совомледиму. Ево ако описује праи дан рата совјетски смајпер Херој Совјетског Савеза Владимир Пмелинмее: »Седели смо у соби студентског интермата; биле мас је пет другова, се-

дели смо и сањарили о будућности. Завршили смо трећу годину рударског факултета. Сутра мас учлањују у мстреживачке екипе.

Сазки је од нас, разуме се, хтео да уради нешто велико, У та своја мештања умосили смо мешто узвишеније него што је жеља личног успела, Вам грамица наше земља беснео је пожар другог светског рата. Шта ће де се догодић Хоће ли непријатељ да се усуди да нападне нашу отаџбину! За одлучујуће борбе, мештали смо да повећамо но#2 рудма богатства, да бисмо их бацили на мепријатеља, Нове м огромне количине метала, цемента, угља, нафте клели смо да пронађемо за машу земљу. Ми смо чврсто стезали један друтом руку и желелм успех.

Радио је пронео њест о рату, Један од другова је рекас: иМаучиа путов ња су пропала, а у мсто време м наша маштања, Њих су избомбардовали фашистички о пешимари који су упали у тишину машег животаљм

Отаџбина се спремала за велике бит ке. И наше је масто било ма бојном пољу. Истог дена маписалн смо молбу у рајком Комсомоле: „Молимо да нас приме као добровољце у редове Црваме армије Све петорица смо се лотписави.м

Исто тако кво Владимир Пчелинцев тоступиле су стотине хиљада совјетских младића и девојака. Омн кикада нису Затаврали очи пред опасношћу која је

Рретила њиховој отаџбини, Ф сер њижов живот, учење им рад били су песвећени учлршћивању њене моћи им

способности одбране. М зато, стулање као добровољац у Црвену врмију мли партизанске одреде било је за њих логичан корак, до кога ил је довео Фа: њихов живот.

(Наставак на другој страни)