Omladina
Страна 6
, ди
аио нереша,
Био код мес један поп. Томе попу дође нехи сељак, Оче, воли, имапиши ми запис за моју кравуч. Одлази, човјечен ко топ, »не пишем ја записеч. оБог, пе ти, кука сељек. »Без тебе ја пропадоки Види поп да сељана не може да одбија. Направи му запис, пе га упути: »Кад дођош кући, 2 ти о запис сасјецеј сјекиром нас јутро подај крави нарамак си; у сијемо саспи мало овог зап у подме подај добар мапој, па присли њаљо записа, Стоју чисти сваки дан и провјетри. Онде ми, за мјесец дане, дођи до видимо шта ће бити.
Прошло мјесец дана. Ето ти сељака, Весво, све сја. »Оче, хвала ти, Да тебе на 6м, пропадох ја сиромак о _
Тад му поп растумачи. »Видио сам ја у чему је ствар. Ти си кразу слабо хранио. Занемарно си је. Ишао см врече рама м врачарима, па су те шухли за нос. Да сам те слао ветеринару, ти не би жтио де идеш. Одлучио сом да ти сем помогнем, па кеко ислело, Знадеш ли ти шла сам је меписао у запиту, »Ерава, буда здрава, ко нећеш, ти ж То сам написао,
стају чистиш и проау диш, запис мије ниште помогао,
него
хрена им њега, Ти ниси ничем вјеровао
до запису. Онда седа буди пеметење До јуче, можемо казати, све док наш
шло зебоњело, ом је одмах помнсано да го је неко урекао урокљнвим очима мли да је неко набацио чини. Требало је сканути уроке м чине. Јруда су пшли бабама да жречају, да бају, дз селаје“ њоју стрању, де бацају угљен у воду. Неум, нешколоњан човјек није знао како долеза болести, пе није знао ни камо нх треба лијечити, Стоге је ншао бабење мо тражио запис од свакога.
Ваље знати да то није чинио семо њем сењож, До прије коју стотину годна мислио « теко м мио свијет. Усред греда Беча стоји споменик кугњ. Кед је она завладала у ђечу, онда су се гређани савјштовали да ће јој дићи спомењии еко престане. куга је престала м дигоше јој завјатин стуб. 10 је, У исте кријеме, спомењнх људског незнања у те доба,
још ранија су људе лајечили само арачарм код нас м у свему свијету. Отуде Русм, и данас, љежара зову нврача.
Како се развила наука, тако су људи боље упознали болести, Нашли су им уз пе машли већина м пијем. Кад се човјек земисли, управо се мора дз чуди што су све људи од наука откри-
ОМЛАДИНА
мђ » “
ПИ. УПОТА и. Шно је која земља напреднија, то је више свој народ упутила у мвуку. Чим је народ прихвино науку, почео је до јој вјерује. Теда су одмах нестали уроци, нестале чими, па онда бајења, гр» чања м бебе-врачаре.
И руски је народ, све до Октобарске револуције, вјеровао у свашта, као им наш. Денас тамо влада меука м по рење у науку.
Бивша Југослаамја се бојала науке. Чим мерод боље схвати науку, боље ћа схватити и политику. То за многе људе у прошлој држави није било ми добро, ни корисно, Ништа њима није сметало што је многи сељак у своме врту на тркљу метао разбијену флашу мили љупине од јаја, да му ко ме уреккњ А т је да је окопава и ђу-
—
РАДНИЧКИХ СПОРТСКИХ КЛУБОВА 17 о. ~ одржама је у Радничком дому —кулножференција _ београд-
већ је
У недељу Бвогреду, У туре, прва ских реднике — спорт ваше од месец а жо се у Београду почело са обнављањем радничких спортских млубова, па се осети. ла потреба да се ма једном оваквом, ширем састанку поразговара о нашем спорту у прошкости, о задацима у садашњести м донесу смернице за рад у будућмости. Конференцији су присуство“ зали претставкици, чланови м пријатељи „Радничког“, „Графичара“, _ „Пекара", „Борца“, „Бамовца“, „Полета", „Елен. тричке и других " омпадинских спортских клубова.
На конференцији је прочитан реферат о спорту у прошлости. цнонарни, немародни режими трудили су се на све начине да угуше раднички покрет, та према томе и редчички сторт као сестевни део тога покрете. У спортске савезе и потсевезе претстевници ред“ ничких клубова мису имали приступа. Раднички клубови нису имали својих играпишта. Ниједан раднички спортски састачак није могао да буде одржан, • да на њему не буду присутни полициски 6темти им конфиденти, Спортска штампа била је у рукама великих, поазлашћених клубова. Једини „Раднички | спортски лист“ забрањен је по Стојодн| новићевом долеску на власт. Протквнародне владе преко великих клубова и њихових функционере радиле су на рабри. Ништа им кије сметало што је се- збнјењу јединства наших нерода, стваљак запуштао краву. Кад није дала мли- рајући својом политиком супротности изјека, онда је вјеровао да су је међу спортских клубова разних наших змије сиселе или помузле нека бала на | земаља. биљац (губер) чек из деветог села,| Радници спортисти, преко своје редМимоги је сељак отресао гаће по росмој мичке спортске заједнице (та заједница трави да одузма млијеко туђе краве. обухкетаља је најпре 50, затим око 120 По свосним путевима, особито по радничких спортских клубова свих вркршћиме, могао си да нађеш црвених ста из целе земље), борили су се проконац, угљевља, момадића новца —| 7и8 тога мездравог стања и васпитавали све су биле жрачке. Пуна су села била РЗдНичку и другу поштену омладину у прича о вукодлацима, вјештицама, зду-| правом о спортском духу. Поред свих жећима.. Вјеровало се да св. Млмја до- препреже, тешких услова живота својих носи гром ижишу. Памвише. У једном |“таноње, многи реднични клубови у з6су ме селу завољели што је папа, слу- | мљи постигли су знатне успехе у реду Чајно, киша кад сем ја дошао. Рекли су! „Графичар“ у Београду, „Раднички у да сам је ја домио, па да мосим срећу, Крагујевцу, „Вележ“ у Мостару и други). А ја ни крма ни дужан. 32 својо мезна- | По онупецији наше земље, сан беоње није био сељак крив, него влост ко- "РФАСКИ раднички илубови била су заје се мије постарапа де сељек упозна брењени. Дојучерашњи „спортисти“ напате Рочнто они из великих клубове, приле-
Наше нова власт је науку предала |7ођ читавом народу. Даношњи ће је човјах | с“ '“ притрлити, Разумљиво је: откуде ће се бојати Фукодлака, здухоћа, народ кој
у се ситуацији м играју не увефашиста м њихових помагача. Југославија“ м БСК постају центри пре. (о којих слуге окупатора врше пропз-
М гамду. У тим клубовима стварају се драсе чије бојео Нијемаца и Талијана. жиновска „црне тројке“ им „спортске Бранко П. Сучевић бригаде . БАСК постаје стециште боли-
ПРВА КОНОЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСКИХ циских
О ЕОЛО Е
агената. _ Фашисти орсамизују спортсне турнире, мако би на тај начим показали свету да Београд живи мир. нодопским животом.
У дненусији насталој после реферата, у којој су учествовали м претставник јединствених радничких синдиката друг Ђуро Шпољарић и претставник УСАОЈ-а друг Микемло Шезбић, дето је много сугестија за будући рад им организацију машег спорта. Предложено је до се ле досадашњи спортски савези м азм, да се забрани рад клубови ма моји су играти под омупацијом, да се од великих клубова одузму спортски терени које мм је уступила бивша 620градска општина и дају ма употребу редмицима и омладним. Затим, де са створи | свертски савез југослаамје, да тај савез буде сеставни део Једимстваног синдикалног покрета м да што чвршће буде повезам са УСАОЈ-ем. Наглашено је да данас сње снаге треба да се ставе у службу Фронта, да би се што пре довршила борба м победио непријтељ. Зато мобилизециони дух треба да прожме и сваку спортску организацију, Неша ноеа спортска политика треба да буде је. дино политика јединственог кародноослободилачког фронта.
На конференцији је дочесена резолуцмја, у којој се мстиче да ће спорт у мовој , ји бити стављен у службу народа.
ФРИЦОВА КАБАНИЦА
| (Из „Кроколиза“)
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ТИМ УСАОС-А ДРУГА ЧЕТА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ БРИГАДЕ КНОЈ #
Футбалски тим УСАОС-а забележно је у Београду, у медељу 18 овог месема, још један услех, После надмаћне игре у оба полувремена, омладинци су победили пожртвовани тим И мете | београдске бригаде КНОЈ са 8:/. Овај сусрст очекиван је са нарочитим митересовањем, пошто је у такмичењу за пехар редника фебрике „Гођевац", одржаном 27 и 28 јануара тим И чете | београдске бригаде у утакмици са репрезентативним тимом УСАОС-а дао врло добру игру и успео да извуче мерешен резултат (3:3)
Овој утакмици присуствовало је око 2000 гледалаца, углавном омладинаца,
извели су низ врла љелих комбинација. Тим | чете | београдске бригаде борио се са великим залагањем, Најбољи играч побеђених и поред толико примљених голове, био је 17-годишњи голман Пеуровић-„Малиша" који је одбранио њеколико скоро силурмих погодака,
с ВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ
У Требињу је одржано међусреско стортско такмичење између омладине "лећког и требињског среза. Одржане су утакмице у скоковима, трчању, бацању кугле, гађању из пушке м вучењу конопца. Посље тих такмичења одржена је Футбалска утакмице између „Омпадинца“ из Билећа м ва" из Требиња. Победио је требињски клуб са резултатом 1:0.
ФИЗКУЛТУРНИ ТЕЧАЈ У ГЛИНИ
У Глини је недавно завршен физкулгурми течај који је трајао месец им по дана. Течај су похађали им завршили 33 омлединца им омладниже. Међу њима су се малазили м нежи већ од раније уозмати спортисти, па су они помагали својим _ друговима м другерицама у гчењу им вежбању. Завршним испитима урисуствовали су изасланици Народно. услободилачке војске о Хрватске, ЗАВКОХ-а и главног одбора УСАОХ-а.
За треме прантимног дело мспита емладмнке су извеле меколико народних (оља увежбзних за ареме тече Посетмоци течаја разићи ће по сели(4 и нажим војним јединицама им таме зргамизовати (физжултурни рад,
ЋИРА, МИРА, ЗНАНЦИ СТАРИ — КО ЗИДАРИ ТАКМИЧАРИ
Према Иве Кужанића.
— Отпочиње такмичење! објављује Ћира свима. — Ко победи, тај знамење победничко од мас прима!
— То не може даље тако, сед ће кише сталио пити, Посла нек се прими свако, шнолу треба оправити, —
Ћира, Мира, знанци стари, за посао спремни стоје: Постали су сад змдарм, танмиче се бољм ко је.
Ружеписе и осталу радове слати на едресу: Централни одбор УСАОЈ-а Београд, — (
– Реданције 30845 м 21089:
едммнистрација 278
о
ниша и а _-_ -- _