Omladina

Страна 2

СЕ ОМЛАДИНА У ЦРВЕНОЈ АРМИЈИ

(Наставак са прве стране)

Стотине хиљеде комсомолаца отишло |су велику улогу у Отаубинском рату а

је добровољно ка фронт. Комсомолци | Притиком потребни | вене грм

су ишли замо где су били

Дњепра трупе Цр

нованији војници — у гардиске мимо. |ајетске трупе заузеле град Переј тим, оме су се одмах повезеле <

бацечке јединице, ма торпедне чамц

непосредно су саређивеТек што су се

а у падобранске чете. У Црвену арм“ју|тизанима који су оперисали у оближушле је добровољно им десетине ки-|њим шумама. На том месту Дњепар њаде девојака. Оме су постале против-|преви лук ма истох, што ствара погод-

евмонски митраљесци, см фонискиње, радио - телеграфискиње, болничарке.

У санм родовима војске пише мамда решила

је азаа

Савезе били су упрзво Комсомола, Николај Гастело, _ кој управно свој

зепаљени авном ма не-|у безизлазан потожај. Као

лерм, теле-|ме услове за форсирање реже. Овде

ио на источној обе совјетска Ко а освоје упориште #

оре руж Први који су у бини партизанима да то икери. још 24 Рету добили назив хероја Совјетског |избијења с паспитамици |партизени су маашли из шума, мал је |ћи се Немцима иза леђа и довели их

тежих трупа ма Дњепар

резултат

Мачке цистерне с бензином, Петар Ха-|!ога, противичк је 6=9 опкољен и по-

сова, који је затворио својим

би дао могућност си у јуриш и који је керо приликом. Међу херојима Сов; Савеза мма м девојаке.

Совјетске омлединске оргамизације кзвежбале су у позедини стотиме хиљада стрелаца протињ-темковских бораца, митргљезаце којим су затим сту пили у редове војске. Можемо рећи де ме постоји совјетски омладинац, совјетсха омладинке, шта више мећу скима којим раде или се уче у дубокој 5 позадини, који мису савладали ратну вештину м који не би били спремим Ав сваког тремутка стуле у бој са оружјем у рукама.

Совјетску омладиму у Црвеној зрмији карактерише бескрајни хвронзам ом ефанаиани дух. Ево епизоде чувеног прелаза преко Дњепра, крајем 1743 године коју наводи генерал-мајор Црвене армије Ис мдео прелез преко Дњепра првна совјетских батаљона, тај неће

ммжад де заборавим ту слику. С њиме|гојили су у њеним редовима

се пробиј«

организовала али је циљ ип

совјетског становништва,

Совјетска омладина се трежаљита у пламему рата. сотњтемој омладини:

Рат је дошао као озбиљам испит 2 дутотме м физичке смаге целе омладине им њемог мапредног одреде — Комсомола. Омладима фронта че. ма је издржала сурова искушења, На бојмим пољима у свом своме сјају по-|: мазаље су се мебоље стране каракт ба нашег младог покољења. У херојском подтиту Црвене армије, која је протерале Немце се свете | земље, ветика |е текође заслуга млећих бораца, Борећи се против мепријажеља, они се мепрестано уче, повећеју змање. Десетине хиљада комсомолеце не само де су постали сами одлични мајсторм оружја, већ воде за собом м осталу омладину фронте, ол-

Лист »Правде« пише с

маше

ммога

не може да се упореди масовни пре|мајстора оружја који савршене иско-

Фтлев се упола распада али се и деље креће прежо таласа, гурају га борце који су сишах у воду, и ом се креће

ња,

не буради плове упоредо са слабим чамцима и сваки је прелун војника ко-

у ности, своја змања под словиме борбе, Ми морамо де маучисо од њих да посветимо себе у пот-

се сљ свакм трему земену Отаџбинског обо

пумости,

ришћују војну техникум Ми можемо младих бораца Црвене армије. Ала

много да меучимо од

чимо њи“ способ-

нележим у“

способности м зна. свога животе у та — великој

ОМЛАДИНА

У Повој армији наставља се такмичење по свим гранема

У такмичењу за помоћ пострадалим мрајевиме | пролетерске дивизија постигла је видне резултате, које смо већ објавили у једном од прошлих бројења. Али пролетерм мису стали на томе, они су мастевили са такмичењем у свим грачама — за што брже и те мељетје пикамдмрање меписмености, зе што боље савлађивање оружја итд

У једној бригади за време тахмнчења научило је пмсатм преко 90 неписмених

У целој Прњој пролетерској дивизији у почетку такмичења било је 1218 недругове. Све су јединице позване ма такмичење, организоваме су групе, учило се м по мањим групама, како се стигла м где |е год било мотуће. Резултати ударничког рада брзо су се показали. 725 другове за то врем научила је де пише, док је 206 другога такмичења отишло из диви-

продивизије, од почетке течни

љетврске чење до 10 фебругре, смањио се број

чеписманих за више од 90%. Од 203 мчеписмена маучило је писати 183. Н. Боље релултате показале је чета за • зу при штабу дивизије, која је потпуно ликљидирала неписменост.

борци савтађују тотмику свога оружја

У кругу општег такмичења поставље+о је ко ће боље овледем својим оружјем. М ту су Мон одтичми сезултатм, У крагуј жом батаљону едме бригеде | пролетерске дивизије а првом је месту митрањезац ГМ чете Перо Штедул, који је раставио м саставио тешки митрањез „Максим“ зе едну мимуту м 35 секунди. Мвам Ми. троје ммтрањезац | чете расмпопно пушкомитраљез за

35 секунд, = зац мсте чете, постигао је исте резул-

тате, Трећи по

ма је пруг Војмслав Аламолић, митра.

љезац 11 чет. он |

баствамо м саст

су прмомули на рад да што боље упо

знају своје спужје, ва постачу прање

мајстори оруж!а, јер змају да ће им та-

де оно бити убојнтије.

М телефонисти се такмиче Сте дивизије | армије пошле су при. Пр

рену, кабловску ли-

мију у дужини од седам километара за амо 37 минута, са јављањем са сваког

Р па своје отаџбине и | сапема, на сваких 500 м. Исту линију

уме еони

успели су да скину за 55 мимута.

Број 33

Црвена армита слави новим победама 27-тодишњицУу свога оснивања

Ове године совјетски борци дочеку. ју 27-"тодишњицу Црвене армије ма територмји Немачке. Совјстени Савез је потпуно ослобођем, готово сва Пољск: м већи део Чехословач то је пре нет у Немачку м сада су Мсточна Пру“ ска, Шлеска, Бранденбург. Померанија у пламену рата. Јединице Црвене армије су код Кемигсберга, код Франкфурта на Одрм, на прилазима Штетину м

Берлину. Резултати ус јамуарсних опера. ција Цржеке зрмије задмвмпм су цео

свет. За попа месеца, 34 јанузра, Немци су изгубмлм на Мсточном френту око 409.000 војника м офмцира са ме у мотвим м емим, 8.000 топоча м велике количине другог ратног моћ ријала, а до 28 јемугра 3.500 темкета и 00 земена, Те се бројке сезкодневно

претепепа м велихе тубитте и» ско. номскем тељу. Пољска м мсточче-лву. житимца излазе се у румама Џрве. не армије, а сада Мемим ту! мију м Брандембуог. Рељчхо шлеско мм дустрмемо подручје такође је мзгубље. но за Немц

Те велике победе Цел зомеје омегућују је] бојо помбљамавање центрапимм рејонима Немачке,

СВЕ ТЕЖИ ПОЛОЖАЈ НТМАЦА У ИСТОЧНОЈ ПРУСКОЈ

Трупе Трећег белоруског Фронта све више стежу обруч око опкољене не пријатељске групације у Мсточној Пру ској. Црвема врмија заузела је на југу Бормдит м Мепзак, важне са-

рећајне м јана одбракбен» упоришта Немаца. Опхољена немачкх калазм се у врло шком по пожају м мемећна је пред сталним надирањем Црвене армије. Са југа јед“ нице Трећег руског фронта матре Аућу према Кениг , – жен непрестаној љерије. На Замландском – Полусе“ 2 Црвена армија одбија кападе » " не пешадије м тенк шавају да се пребију кз града Кенитс берга на запад. Сте наде м мапорм Немаца да се пробију у западном прави“ поема Пипау, разбили су се о смагу Цртене арммје.

Упркос очајничком отпору Немаца, Црвена грмија мсзадрживо непредује уз западну ебапу Висле, с Данцигу. Грудзјанс је потпуно кзоло:

сада се “

нилом у греду, После чишћења Шнгјдеммпа, с Цежене зомије игставиле су напредовање у 1

да према Штарг: трети опасмост мзопозања немачких |е-

дминица у Помсраинјм м области Дан-

“ јинчког удана, Мем»чха је

|цита. У Познању непријатељ жао само још у тврђавском делу Нд ЦРВЕНА АРМИЈА ПРОШИРУЈЕ ТЕРМТОРИЈУ НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ ОДРЕ Прошмрујући м уттрђујући те! бета ма западној обали Одре, сем запад“

град Грмибер' бурт Зомерфелд. Напредовање се ма: ставља у правцу јеких немачких одбрвибених упоришта м саобраћајних чторова Форста, Котбуса м Губена, који осмвају прилазе Берлину, _Узммањем ових градова прети опасност целом ењом делу ачког фонта, од Фогнифурта преко Мистомма, којм је уствари последња одбрамбена пинмја на прип:

З з

лима Берлину, Избијањем на бом те пмодбеача постаје беспое,

“

ћања пеаичвит јужмит смата оп се Непрмјатељ твом гелите губмтис у њу м матеемјапу. Саме у току јед“ ог дана. из том репу феонта саге Првог умбајунског фонта заптените су ма звеволвему 200 непематењемих атмома м обиље преко 2.100 непрмјетеље снима војника.

Оспобођен је Зворник и сотово цела Херцеговина

У току последње недеља смага Наоодно - ослободилачке војске постигле су може успехе. Умиштажаући дело! 12 ојачане немачке о дивизије, групе заузеле су Зворнин, Осаобоћењем Зворника после огорченнх борби доследњнх дане, огпор ове дивизије углавном је престао. Јана непријатеље

појачања, се бројним тенковима им топовима упућена од Брчког, Бијељине а Јања ма југ, успега су да у последљем тренутку извуку остатне ове диви фије и тако је спасу од потпуног уни-

мудра отпочеле су оштре зорбе са овом дивизијом, која је брозла преко 12000 људи, Ф имала 17 тешадиских багаљона, пет артиљери смих дивизиона, један пионирски батањом, 12 тенкове, преко 200 жемиома, уоред осталих мањал јединица на подручју Власенице, док није била потпу4о опкољена и заустављена на подручу Зворника. Син покушаји непријатеља из Добоје у правцу Тузле, с намером да опакша ситувцију ове дивизије, резбијени су, Губици ове дивизије изно|се 8.000 избачених из строја, ОД којих 2.900 г улих, Ту мису у вани које је манела наши овој дивизији и појачањима оћ,

гу“ иијација која су

ји се ћутећи боре са реком, Доле спвава бескрајна дубина, а горе урлају м урпају евмони и бомбе са фи јуком падају на земљу. Један капетан решио дз пребаци ма мсти мечин м вутомобил. У гутомобилу седм А) војк Ма средини Дњепра сплов се преврће, Аутомобил одлази ојка успева да искочи, на води она селачи фатирану блузу и, у“ жватииши се за спљлањ, пл

зепадној. М онај, који је слетво са бурета, је није могео да издржи пробушеми рибарски чамац, м оми који су се бацили у воду, спаса. од парчеди гранате, н рањени — сви пли преме западној обали, омамо где је непријатељ, где је опасности

Нарочито се борбаном показала у Отаџбинском рату омладнна Лењимгра да. Заштитници овога града претравам су марочнте тешкоће. Када бра 4941 године није успео ери ки план да се заузме Лењимград ма | риш, непријатељ је покушао да спомије отлор Лењинграђана огромном артиљериском ватром и бомбардовањем. Блокирзо је град.

Стотиме хиљада лењинградских ко: сомопеца им. омледине мзграђивало моћима утврђења ожо града. Сви комсомопци Лењунтрада мзјавише мопгбу а их пошаљу ма фронт. У војску или у партизанске одраде, у позедину не-

"у греда, а, Десетине ваја девојака стишао је у војску, у проти! момску одбрану, Хиљаде студената м средњошкотаца старијих разреда уписало се у комсомоћски пуж ватрогасме службе, Борци тога тука угасилм су, за време блокаде Лењинграде, нежолико десетина | хиљада Зопаљивик бомби, Па ни одреди чувели су р гр помагали унутрашњој ба да х непријатељске шпијуне,

Лањимградска омладина ме фронту Азла је хиљаде хероја, меки су се са њих прославили у целом Совјетском Севезу. Она је покренула пократ снајпера (одличних стрелаца) жојм се про-

бљивења_ фашиста са снајлерским о Ружјем, Теко се совјетска војна омладина истакла, ме само као херој, већ н као ммицијатор мозих мачина ратоњања. Партизански одреди у којима је бипо веома мнеге омладине, одиграли

СКИ, умро |

ДВА ГЕНЕРАЛА —

Арммски гемерал МВАН ДАНИЛОВИЧ ЧЕРЊАХОВ- А

пре неколико дама, после теш

је задобмо ма фронту у Мсточној Пруској.

Од стоје 18-те године, генерал Ч је,

и команданта фронта, на поритиајим сектормма совјет.) биле у ско-немачког фронта обележен је победоносном офанзи. м од Вороњежа до Тернопоља м на северу до Кенигс-

Генерал Черњохокски мстакао се у Отаџбинском рату својим јунаштвом: два пута му је додељено звање хероја | цима Совјетског Савеза. сног

ране, коју | умре је командант | радно је

и РУЕ м који је у

рала Ватутина, емаца

мије | м избио у позадину немачких групациј: Стаљинград. Трупе ЗА ПА

Као ндант у тим, аеро | је оствармо пробој немачинх линија, мансо Немпоразе ХЕРОЈИ ОТАЏБИНСКОГ РАТА

генерал НИКОЛАЈ ФЈОДОРОВИЧ ВАТУТИН је сиде априна 1944 с после тешке ране, као украјниског фронта. Ом

прешавш“ пут од за пораз Немаца под С фрон!

је био један од најплана ожуци Дома пробно

т је су се вромммског гене.

уд Стаљимградом, "огереле су разбијене немаа Запад.

1 украјмиског фронта, генерал Ва

м одагнао их на гракнце Совјет-

главни _ град Хоршегонина ооши Невесиње и Благај поред више других масеља, У току ових опера ција потучена је 367 немачка дивизија 6 усташки здруг и дза горска усташке здруга. Наше снаге заплемиле су вели

непријатељских мепеде на подручју Травника, маше смаге прешле заузеле Травник.

Оилре борбе на Западу

Дум читавог Западног фронта сове зничке снега продужавају своју офанзишу у пограничним немачким областима. На северу мамеђу Маса м Рајне, савезничке трупе чисте област Кл и Гожа од немачких трупа, Сломљен је мемачни отпор у граду Гол.

Савезничка офанзива меставља се н на сектору Ајфега у области Прима, кво н мсточна од луксембуршна грани це у бимзлини Ехтернака.

У свом мадирању јужна од Тријера савезмицм су се приближили сливу Мозељлз у Серу.

На серском Франту савезници су у шли у град Форбах м приближили се граду Сарбрикену ма свега пет кмлометара. Савезничка авијација развија св

снаге се Западног Свакодметно су бомбардовани градови;

фронта на мсток.

Берлин, _ Мегдебути Дрезден м Кеммиц,

Лајпциг, Кодбус,

РАТ СЕ ПРИБЛИЖИО ЈАПАНУ

Британске снага у Бурми | изаошиле су мово искрмавање на обалу, 100 км јужна од Ахјаба.

На Филипинима се меставља борба 38 оттуму ликвидецију мепрмјетељског оттора на острву Лузому. Америчке смаге искрцате су се ма важној терђеви острву Кореџидору, које затвара улаз у Мамилсим запма.

У својој офанзиви против Јепама а. магична снага продрле су у унутрашњи

систем са мајјачом Флотом која је икад досад плозипа морима. Истовремено с јаним мападима поморске демјације се мосача аекона и супер-тврђава на Токио, предузете су и ззжне акције на Бомимсимм остртима 1.000 км јужмо од Токио. Под заштитом артмљермске ветре са америчких ратних бродова, мис жрцао се ма острву Мвојима јуришни одред од 30.000 људи м 300 тенкова.

су у офанзиву м