Omladina

Број 34

АЛЕКСЕЈ

ТОЛСТОЈ

У Москви, у 63 години живота, умро је велики совјетски књижевних Алексеј Толстој, послених Врховног совјета СССР.

Алексеј Толстој се родио 1883 год. нљ имању у Волтиним степама, близу Самаре. Почео је да пише још као де мак од десет година, стекавши прво књижевно образовање у својој породжци, марочито од своје мајке, кој била књижељница. За греме студија на политехничком миституту у Петрогреду долази у додир са оздашњим књижевницима руске престонице. Тада јео писво утиске из свога детињствау обл ку вилинских прича, Касније је те своје окушеја у другом облику сбмозио у својим делима »Микитино дДетињствоч и Златни кључића, Толстојвам — пра редови су: »Под ст: јиљаимач, "Иза Волгем, »Хроми витез«, у којима маноји на критичко-реалистички начин живот руског племства. Дат је теј преживели саст се његове негативне м комичне страно.

Кас књижавних, Алоксеј Толстој се мерочито развио иза Октобарске револуције. Писао је приповетке, романе, и позоришне комаде, дечију књижевност и чланке, У књижевној обреди највише пуан мана епоке руске

ије и то: епоха ама Грозног, Петра |, грађански рат ве и садашња споха.

Најзначајнија су њу дела: »Хлеби, где се говори о јуначкој одбрани Цариције оргенизовео Стаљин, за време трађенског рата; позната трилогија о ИМвему Грозном; »Петер је; м трилогија „Пут кроз муженч. Ова два задња љи дела су му донела Стаљинову негреду.

У његовом недовршеном роману »Петар |, којм је послужио за основу истомменог филма, приказана је онда“ шњеа средина и личности им изнесен је Петар без идеализовења, омекав какав је умстину био: велики ре атор. »Пут кроз муко« приказује живот за време П 19:4—18 им догеђ мом рату н револуцији. Ту се нарочито третира проблем руске имнтелигенције, њено прилажење »домуа«, своме народу и земљи.

Године 1943 ма свој 60 рођендам добио је орден Лењина, поред ордена

заставе рада, који је већ од

ремије имао,

Велики познавалец душе руског на-

рода, је пун поуздења у његову смагу. Својмм пером је уметнички обухватио — им руске људе, м њихов живот, м дивне слике руске природе.

Значај А. Толстоја као књижевника марочито се испољио у томе што је успео у својим таеданекоа делима најбоље с традиције класи

књижевности са књижевношћу а. листичког реализма.

Аленсеј Толстој је за време Отаџбиисмог рата маписво велихи број чланака, који су прожети

вите смага совјетског народа, Ми мећемо бити потучени),

Сву своју смагу уметника, он је посветио освојој совјетској домовини им читевом мепредмом, спободољубивом човечанству. Једмоставним, – искреним речима су прожета његове реченице, у кома се своме нероду и својој отаџбини: »Нема јечег, дубљег ни љијег осећања од љубави према теби, мајко отаџбикоји На другој стреки, раскримкавао је им откривао кр злочине које су Немци вршили мад децом, не старцима, над незашти-

. гове стремтце кеде говори о китлеров-

сина зворама, које су дошле да сскрмеве свето совјетско тло, које су хтеве да сруше срећни живот марода у социјалистичкој заједмици, које су покушате да униште помосну и непобедиву земљу Лењина и Стаљина, Није успео да доживи дан коначне победе над фашистичким засојевачи ма, дз дочека пуки триумф напредак м културу, лим је оставио покољењима своја дела, кроз која је уметнички изразно мстику о херојско, и напорима свога народа за бо м, срећнији и дивми живот под сукцем Стељинове управењ,

С „| „Далеко идешт"

зајдв смо спремали Шубертову

ОМЛАДИНА

Пео сам се на трамља), дном о ухвати за

кад ме нехо

Аматолија Медникова — свог доброг пријатеља с којим се нисам видео већ неколико година. Он ми исприча да се недевно вратио са Фронта и де сада посећује литерарни имститут Савеза совјетских писаца С! .

— Истина! — узвикнух зачућено. Чуо сам да се врло ммого говори о овом ммституту где се спремају талситовани мледићи им девојке који сањају да постану књижевници. Али никад нисам могао да схватим кеко један човек може да се маучи вештини књижезни: ка, — Објасн“ ми подробније, Акатолије — замолих га ја.

— Шта да ти објашњазам! Пођи са мном у институт м одмах ћеш видети све. Данас је петак, Сваког петма неко мес, на општем смупу студената, чи-

ра:

отај дан ми мазиазДанас ће би врло интересантно, [ер ће

ти сигурно мас посетити наши бмаши студанти —

садашњи књижевници. Ииститут је основан Месина Горког. Зето

на иницијативу носи _ његожо

НИКОЛАЈ ЕВПОКИМОВ

О ЛИТЕРАРНОМ ИНСТИТУТУ

Су“

име. Горки је видео како се изненада, после Октобарске резолуције, појављује хиљаду песника и приповедача из народа, како редник почиње да пише стихове о благодсти рада м о задовољству стварање. Свакоднењно је пики песмим добијао стотинама писама у којима су га молити да дасвоје ми шњење о стиховима или причама грипоженим у писмима. Овее стихове су обичио писали млади, обдарени, али врло мемскусни, слабо писмени људи, Горки је одговарао ма свако писмо м позивао их да м даље раде. Једном приликом је дошао на ту мисао да У Миоскан створи такозвани „вечерњи умиверситет“, где б6м после рада могли да догазе почетници у писању стихова

о-

писаца за своје радове. Горки је био уверен да ће такав унињверсмтет ммого помоћи радницима да постану прави књижевници. Совјетска

а влада је потломогља иницијативу Макси-

ма Горког, основала је такав униосрситет, који је доцмије — у 1933 — претворила у литерарми институт Савеза совјетских писаца СССР м дела му име „Максим Горки",

За потребе имституте била је одрећена велика зграда у центру Москве —

1932 Дим Диксон, тек што је изишао из средње школе, пун љубави према класичној музици, оргенизовао је свој први симфониски оркестар. Го је биле скромла група музичара које је млади Диксон сакупио за прву пробу у једком дому Хришћанске заједнаце младАих људи. Мело је било онах који су имали од рамије искуства, а ансамбл није дотада ни једанлу! малазио пред публику. Тих тешких година требало је меколико месеци да се буде без руч ка, да би могле да се набаве потребње ноте.

„Купофали смо моте за виолину једног месеце, а коте за корнет другог“, сећа се Диксон. „Убеђен сам де ћете рећи недовр-

шему симфонију“.

То је било пре тримасст година. Од тога времена Диксон се разано у знамајну фигуру смеричке музичке сцене.

АМЕРИЧКИ ОМЛАДИНСКИ ОРКЕСТАР

роким масама америчке публике, То је данас задатак Америчког омлединског оркестра,

Једне вечери, после пробе са оркестроњ, Диксон је сишао се подијума и почео да разговара се музичарима. фбало ми је што видим да вредно радите“ — почео је он. „Музику трвба дати своту, а не само свирати пред учитељем. Ми сенрамо зато што волимо музику м што желимо де је претставимо народу, а ме одебраним људима којм слушају класичну музику зато шло воље да буду виђени у великим концертним о дворанама Сједињених Држаза“ Диксон сматра да стварање Америчког омладмиског оркестра претставља велики мапредам. „Као омладински оркестар, ми желимо да од музике створимо оружје којим ћемо се борити

Са школе прешао је ма Џуливр- ских смертија им његатизних тендењ догу музичку школу; затим добио ци диплому у Онје А

Страна 5

трезору старих литерармих тредиција, у којој се родио и Херцеч, сутор чувеног романа Ник и издев ће долазили м рус л

' Овде су такокњижевници Бе-

ки миски, Пушким, Брјусов, Мајаковски. У

подруму ова куће одрж св и „Кафа књижевника", којом приликом су вођене велике књижевне дискусије. Сада се у одејзма све куће скупљају нови људи — талентована омладина, од које су многи дошли право из 32вода, Када св, со лица која посећују институт треба по

је уређивала имститућ, разуме

'- сваку цену да постану књижевници по

завршетку предавање у њему. Књижевмик ме може да се маправи, може само да се помогне његовом развијању. Због тога је н основан институт. Он да“ је могућност почетницима, Којм већ пишу, да нећу што брже свој пут м да добију одговарајуће знање у појединим дисциплинама. Из тог разлога, институт ја тако уређен да га не посећује вели. ки број студената — сада пет курсева посећује око 100 људи,

Студентима предају најбољи професори Москве, з нарочита пажња се посвећује такозваним стваралачким прантичним радовима, којима руховоде нај већи совјетски писци као Леонов, Комстантин _ Феђин, Иље Селе вински, Комстантин Паустовски, Николај Асејва, Павел Амтоколски и др. Неки Од студената чита свој нови рад, посла кога се развија дискусија м на крају руководмлец вмализира прочитану причу или песму.

Добро — рекох Анатолију — веш институт постоји већ више од 10 годи ка; који су ти који су из њега изашли, имекуј ми их.

= Данос ћеш их видети — одлучно ми одговори Аматопије.

— А шта бива са онима којм су завршили ммститут а мису постали књижевници! Има ли и таквих међу вама! — распитујем се

— Нараано да има м то ме мало. Они реде кзо уредници м допискици листова, ме да припремање моснивра ме уљази у задвтак нашег институ Стигосмо — неоченивено се заустави Анатолије. У сумражу назрех високу гвоздену ограду, врт м лепу кућу са стубовима,

Прођосмо једним широким ходником и ступисмо у једну одају где се већ скупило око педесет људи. Они су жи=о днскуговати о нечем.

Ево наших зидних, руком писачих ковика, рече ми Анатолије. Новине су биле савршено уређеме, пумо многих веселих чланака м игрижатура м ја сем их целе са задовољством прочитео. У специјалном делу новина „Каши на фронњ ТУ" гсвори се с учешћу студената у Отаџбинском рату м донесема су њихо“ ва писма са фронта. Сазнао сом да де-

сттина студената сарађује у војничким

ОбО дњАТо

После ослобођења у Београду се развила жива кодавочка делатност. Издају се политички и књижевни радови наших највиших политичких руководилаца м најпознатијих књижевника из борбе. Преводе се дела совјетских књижевнима која обрађују мотиве из великог Отаџбинског рата, као и дела која износе живот, мапоре н борбу народа Совјетског Савеза на изградњи социуализма у својој земљи.

У току“ последњих дана добили смо неколико но књига у издањима „Кудтурс; м „Просвете“; то су: књига „Узоране ледине“, романа Ми

хамла Шодохова, којо је н пре рата биља код нос преведена, изко непотпу“ но због ондашње цензуре; затим „Они су се борили за Отаџбниу“. поједине главе из необјављеног романа, томође од Шолохова, где се говори о совјетским људима, њиховој борби противе непријатеља, 0 животу н приликам великог рата; „За совјетску Отаџбину" друга свеска «с библиотеке данашњице", Свеска садпжи: „Гретхен“, одломак из. дела Иље Еренбург „Рат“; „Каћа“, приповетка из ратног днезниха Јевгенија Петрова; „Говор: Москаз“. приповетка В. Каверина с совјетским партизавима, им тога ) штампана „Историја СССР“ у редок пији префесога А, Шегтахота, у тех нички врло добоо опремљеном # њу „Културе“.

РАД НА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНОМ ПОЉУ У БОСНИ М ХЕРЦЕГОВИНИ

Ослобођењем већих подручје Босне и Херцеговине зматно је напредовао ред на културно - просветном пољу, тако да до данас ради школа у којима учи До данас, ради у машим школама 320 учитеља. На ослобођеној територији стално се одржавеју еналфабетски текоје је до данас прошло 15.000 лица. Пошто нема довољно стручних учитеља течајеве воде руководмоци који се спремају на посебним |едномесечним курсевима. Одржано је 17 течајева и у њима ослособљено 440 руководигаца.

У Херцеговини је одржама педегошка недеља у којој су учествовали умитељи из целе области. На овим састемцима одржана су дњадесет трм ре-

прва “

„ПРИЧЕ ПАРТИЗАНКЕ"

У издању предузећа Ненице штамлане су »Приче партизанке« од нашег познатог књижетмика Бранка Ћопића. Књигу је писод посветио » јској омладини Босме м Херцеговине чији ће свијетли примјер служити малим пионирима бу“ дућим гредмтељиња наше домовине кежо с> бори м ради зе Слободу и спи-

иче су кама Иво Кушанића.

99-ти рођендан Џамбула Џабајева

28 фебрузра мавршио је 99 година Њи песнин казахског народа м је-

смог Савеза, Џамбул Џабејев.

Џамбул Џабзјез живи и ради у једном од сточарских колхозе Казахтт. у близини града Апма-Ате, Он не пише сем своје песме, него их пева уз нарочити мародни инструмект — домбру.

есме записује кли његов син мли који од његових упуке.

Џамбул Џабајса марочито се прославио својим песмама о Лењину им Стањиму, својом песмом о Турксибемој жељеазници, својом успазанком детету које ногом и срећнијем пије листичком друштву, својим песмама колхозним стадима м о победи тен ђализма. За време отаџбимског рата Џамбуа Џебајеа налисао је низ пламаих патриотских песама, пе мржње

дмриговао м таквим пеликим оржестрима, кео што је Њујоршки филхармони-

ски ски сркестар ми Симфокиски радио у

оркестер

(Ово није мали успех када се узме у јобзир да је Диксон, који још није неЦрнац |вршио тридесет година, једини

којм је дириговео једним великим сим-

ви пут је мастулио у Кармећи Холу 16 децембра. Али то је био само почетак, Планови за будући рад заиста су велики. Уз помоћ Др. Ервинге Лорџа, на

университсту, прулрану се специјални музички разног доба старости, Веи ФА деце бд ај године. Диксом сматра да америч-

према

се, да непријатељ но би прешво преко тебе. Њетож сим га је послушао: бранио је своју совјетску домовину, положивши им живот за њу.

ЧУВАЊЕ УСПОМЕНЕ НА АЛЕКСЕЈА ТОЛСТОЈА

Да би са 1 жезнима Але ове! родних поманре сасе не је а му се подигне споменик у Мосхам; да се постави спомен-плоча на кући којој је Алексеј Толстој живео у Ст ридоњевској упици број 2; де се та упицо назове по Апексеју Топстоју; де се 1945—1946 године издају целокупна дела Алексеја Толстоја; да се ма мосжовском универс и на литераржом мнституту ссмују четири стипењ-

ка потоњи ма књи-

ферата из области народне просвете и мародно- дилачхе

Дије Алехсеја Толстоја.

Диксон је стестан овога м то је био један од разлога што је ом редосно поздравно могућност да организује Амерички омладински оржестар Под по-

А ЕЈ

демократију“. У овом оржестру, сестављеном Од младих музичара _ почевши од 16 година па надаље, Дихсон је

једкој и да “ мија им: прилике да се

од тих песама ом је поручио свом си-|учествовања за једмог црмечког музњ т исти мачин упознаје са класичном ну, борцу Црпсне врмије: »Окамени|чара, у већој симфрониској групи скоро музиком, као што се упознавала са ме постојм. џез-музиком. То је разлог зашто омлпа-

дина не разуме класичну музику, као што резуме џез-музику, а то је оно што ми желимо да исправимо,

„Будућност америчке музике изграЂује “ — каже Дик сом. А ом верује да ће омл дински оркестар на томе миого учинити. развио потпуно која ме празм никакве разлике у раси, боји и полу. Када прима нове кандидате за свој оркестар, Диксон диригује иза завесо тако да не може да види кандидата, Једини је услов способност музичереа.

Омладински оркестар је оличење де-– макратије у широком смислу. Чак и онда кеда је Диксон радио са својом малом групом у дому Хришћанске зеједнице младих људи, циљ му је био

да музику одвоји од одебрсних ком. мертних джорана и да је претстави ши-

„ПЕПЕЉУГА“

п с. бора УСАОЈ-а спремило је за недељу

марта нову претставу ЉУГУ", бајку у трм чина, са две међунгре, с певањем и балетом. Комад је бриж-

ммоги од њих носе ордече, ммогм ратују као обични пешаци па чак м као партизани. Студемт имституза Платон Воромко учествовео је у коњичком нападу иза Карпата, у саставу гартизанске бригаде Когпака — доз пута хе“ реја Совјетског Слвеза.

Анатолије ме је дуго водко по ињ ституту. Свуда смо мамлазипи ма живе групе студемате који су дискутовали и један другоме читали. Анатолија ме је одвео у библиотеку, једну од нмеајбогатијих _ московских мблистека _ „ВУЗ" (Виша учебноје заведенијеј, показао ми набимет директора института м рекао мм де је овај кобинет менад био дечја соба Херценове. Убрзо је дошла ноћ и ми пређосмо у селом препун људи, који су седели ско столове, "поред прозора, а стајвли су м по ходницима,

но што сам сазнао и видео те печери било је за мече сасвим ново. једам за другим излазили су пред мене људм се стиховима м приповеткема, које сам нмавижео да читам семо у дебелим мњигама, чије су се песме певале по целој замљи.

Комстантин Симонов, носилац Стањинове магр: и песник, прочитао мам је своја може стихове; Маргарнта Алигер, такође носилац Стаљинонаграде објаснила је шта је за њу значио институт у погледу њеног ства“ релаштва; Евгеније Допматовски, мгад мовек слабог измореног лица прочитао је одљомек из поема „Изгубљен, без вести“, у којој се приче о песниковој (борби у немачкој позадини, После ожога је Сергеј позмати дечји писец, аутор популарних стихова са фронта, један од аутора нове совјетске химне; затим познати пис“ ши — хумористи Гускин им Срободској, новинар Борис Јамполски м др. Готово метокупно младо покољења совјетских књижевника васпитавало се у овом институту, М ја сем схватио да је у праву био велики Горки када је дошео ма мисао да осмује умизерситет за почетнике — гуторе,

Међу присутнима сам приметио ммого студената у војним униформама са ордчнима м врпцама да су били рањаваим на грудима. Они су сан били млади, тотово свим рођени за време совјете власти м седа с оружјем у руци на фронтовима брано ову власт. Студент са орачна прича ми де је ммого видео и искусио на фронту а сада је дошао да студира на умиверситету дз би могао де при. ча целом свету омо што је прежмово,

љиво припреман. Со је десета пре

= 5 г

приказана у Народном позоришту на Врачеру у недељу, у 15 часова. Цене су од 30 до 150 динара,

ове наше младе установа м биће |

од својој земљи, о људима који је брз“ не и који ако то буде било потребјно, рт и своје животе за своју отаџбину. Ето, како ми |е одговарао, сваки са којим сем разговарго,