Omladina

Број 36

БЕОГРАДСКИ ПИОНИРИ КОД МАРШАЛА ТИТА

Ви сте покољење које треба да ужива плодове Југославије 28 коју смо се ми борили,

Пролази група малишама. Двоје меј “

мањих једва могу ла чау у корак Сваки чес заостају. Сви они мисле ме једно: седа ће први пут видети друг=

кво

Тита, сада ће с њим разговерати са оцем код куће, Сли би они ЈАВ му мешто тело мспричају, ла му ж» дим уптимо га попе. — Амо буле итег рупу" Тито ја мбгу ва мтрам козеоачис то. == А ја ћу аломгу Титу пл певам —— имтоеже се ба чисто изговоом мат» пубемрма, м све дим само о тома "овопе, То ипу бестоалски пмочира мол машижта Оме су се поговосмп» са својом редекимјом, постати репегете мл појеђимих поможа да у име свих пибмира Београда обећају свом нимићијем другу да ће бити добри пидимри. дз су поносни што је ен ту; у ње ховом граау.

Међу децом је жагор ом местрпљење Магпо се све утишлава. Стигли су до у

ње је кући .

жељу

л чеж м загледз у стакм прозор зграде ме би ли углепао позаати лим,

Ноњо узбићења мастаје жла су уши“ у велику собу. Ту је с Ца резпедају. Спетље сијалице, иеом папе лампе. шмињеоцаји, то деме паде светвост оефлектова. То ми поме Вовта се отвломју — по

је дечје збуњемости. мајмлађа пмомчвка де ме. ома је толико мала да јој чеге

ја дожватају под, а пас Тигло је био Њој прво прмшао. оњушме јој ручиму. очешво ставу О њемо колемо м петао рај њених могу. Осетмо је да су аошећи пријатељи м задовољно је мажар репом позарављејући ова мапе госте.

— Хоћемо пи да разговарамо, другиом Дема су се мато магмупа стопу, сте су се главе покремуле, ммого дечјик очију зауставило се ма маршапсвом лицу. Маљишем је прмвухео — столишу стгурмо, да би бчо ближе другу Титу Сам су оми дошти зато де га виде м де са њим порезговарају. Мершал им је причао о томе кежо му ммога деца пи шу, кежо 6“ ом желео да може све де их прими м да сада они, 2 могу бе кежу (о то им пежи срџу. Помао неспретно, ручен у тик устео је малишам, Црна кога му је папа ма чело, ружом је тртео дугме ма келују види се да би желео мемло азжно Аг каже, нешто лепо што сви оки ссећају

— Друже Тито, ја Вас поздрављем у има београдских пмоммра.. им срећен сам што могу да Вас поздравим. Си» београдски пиомири желе да Вас виде а ми смо имали ту чест. м ту срећу да Вес видимо. Другови, да кликнемо: Межа живи наш друг Тито!

Маршал се захвалио ма _ поздраву мипо му је шле су баш београдски пи

смири желели да га виде. Радујс се што они меће постидети београдске 0младннињ који су 1941 године први пошли и дали своју кра за слободу. пионири, имете стоје друкчнје

го

у првом реду осможне ствари ко живо" једног човека; друго, де учите како треба волсти земљу која је то ћико кран дела за слободу; треће, а“ се узгајата у дужу метинских _ синове своје домовине, као што су се узгајели у борбм вашм старији другови — омладинци, Тражите од власти да вам пру же све што треба младим људима; 0: Сим учења, да кам омогуће спорт, де се свестрано и физичким подижете, = ја сем вас вадео како радите са тољатама по улицама. Ви сте физички преслаби, али то баш још више показуге вашу вољу за ра Пионири су за све време пажљиво спушељи, Прнањатилм су предтог маршапа Тита де се теммиче са пиомирим“ других , — Понамчите де сте #е, писмири главног града Југославије, међу првима, Текмимите се м се пио: нирима других федералних јединице.

ари Аз тражите де ми изершето де краја свој зедетах м дл вес обезбедимо, вли се надамо у азшу помоћ. Ми» ћеме од с да тражимо да урадите све оно што змамо да можете дз учините

меша дужност потврдио је озбаљмо једем од пионира.

Деце су тестањила да залиткују.

Друже Тито, а какав је Ваш родни

кређ

— Мој родни крај вам је Хрватско Загорје, то је сиромашан, али диван крај, сличам помела Шумадији. Кад сем био мели, као ви, мшаа сам м мапасао кра Одпазно сем м у шуму Ро Одраство сем у природи.

— Причајте нам нешто о својим ро дитељима — замолио је један од пио.

мира. — Хоћу, другови. ер су родмтељу бита Словен.

пеге Хредио Деае је би кнене Родитељи су се мучили да нас прехра Ме, али су нас ст

подигли. Имао сље Четвор" Деца моје бра ће су скоро сва изгинула.

Пред децом је ожжњељло маршалово детињствог — Која Вам је најмилија ус помена из

< ше се за тренутек уозбиљиво, а зида а | одлине | гура претставља борце. А ово је ордем

лика бран- |

часмешно деци. ИМ он се сетио Те. шке су успомене из детињство, је зепих Једна од најлепших му је жед је примио у школи прву награду то је била књига са црвеним корицама. пуна слика м прича. М хад је читав 1у чњеигу, био је срећан, баш зато што је

зрео млаз уче и де увореде ради кл | алико, признања

муће. Нижу св питања: — је ме одљаље сте пошли у шуму! Која Вам је

Маршал Тито у рамовору са пмонирима

мајлепша успомема из борбе! Како јепријатно. Ималз сам утисак де је по-

Било у почетку борбе над још партизаин нису добијали помоћ Да пм сте мисампи ме мес дему ма Србије док сте се тамо борипи!

И маршел је неуморно одговарве. У шуму је кренуо 1941 године из Београда, вз до тог времема је становао до самог мемачног штаба, Најлепша му је успомена нада је по свом одласку у шуму стигао на ослобођену територију,

гепше су му успомене из борбе када « непријатељ узмицео: — Кад зами-

ја видите да се остварно, она љем осећа сретним, — „Много сам миБојећи смо се да ћете глебојећи сме се А млади ме би, који требе да нас замени“ # и то је један од разлога што смо мо се журили де што пре оспободнмо Зеогред. Почео сат борбу у Бзограду Београд ми је кво рођени град. Ту је љочео нози живот м ја волим Београд + осећам се добро у њему,

Маршал је упитао шта би их још мн уеовсовало.

— је пи то Ваш пас, друже Титоћ (пизао је један од мајмљеђих пионир. Мармшал се масмејго и одговорно,

1 — Маршалоао ли. | изашао у суседму собу м домео деци

мало | Суворова. Мени га

ОМЛАДИНА

једаи од дечака зажелео је да виде ордем Мародног Хероја. Друг Тито је

ња да разгледају, — Оаз фидоле ске земље чија је армије ослободила мовечемство. То је не само признање мени, нега м свим нешим борцим

Орден је ишао из руже у руке. Сви "а легледеју, сви осећеју да је у њему мзрода, — Друже Тита, Ви сте га потпуко и заслужили — закључује малишан им пружа орден матраг другу Титу. Маршелу је о

ново прим»о одликовања — изрез залности најллађих,

Деца су грицкајући чажаладу упитала маршећа жоће ли да чује пу. Певала је м мала пиочирка која се зе време разговора жрло удобно осећала у мершаповом крилу:

нНаше земља биће слободна

будуће

тов осмех о срећном животу деце.

Ту, где су могли да кажу како им је још увек тешко у школи, нако очежују нове књиге м верују да ће ма ускоро добити, јер змају да се старији другови зе њих бриму, како Су сжупљепм стер кажо су се поменад и потукли итрејући се борбе — ту су обећали да ће учити, јер је учење њихов прам рад ми њихов пран зедетан. А жед су се паздрављати малишана су се другог креја стола пружалм руку, м рука маршалоаз м њихова у узејамном напору, и" паж су се чврсто м пријатељски сестаап. | 5:

Ту, удружеми, маршал Југоспавије им Мата пионирка која још ни у школу не иде, бипи су слика нове земље, где ће

УЧВРШЋУЈЕ БАЛКАНСКЕ

Прешла су две месеце од састанка претставммжа смеапине Бапжачекик ма сова у Сеозљу. Без сумње тај састампи јегимбгд. аопоимеб за поопубљење тбијетељсних одчоса м бовтске сопипаомести мећу антифашнстичмом бљладимом Југославије, Грчке, Бугарске м Албемије, У овим данима у Београду помово су са састали претставници актифашистичке омладине Југостажија, Бугарске, им Албамије де домесу комкоетне одлуке по питањима оснивања жомзорија »в балкамсим | омптадимскм — лист, продубљење мултурмих одмосв Са измењивеањем _ делегација кугтурмих и стортскик група и за одожевење балмамске омладинске конференције, ма којој треба да буду зеступљене све

|

= 5

к у" ције бепкенских земаља.

Повтседник УСАОЈ-, ко Комео. откавно |е тај пријетељски о састањ предложио дмевим ред м мзизо поје. дина питање која де се продмстутују м жомкретизују. Сам помсутсу вељино зељовољстњо што су се опет сестапи до тако заједмичим успешно маст. дело које је зелочете. Десмусмја, у мојој су учествовали сви оветстаниици, указала је ме све мапобе жоје дамас чеми слоболљрска еитибумшистимжа омпадмма за што боже о

о

ма Баммљну. фпомтоасте буттосне омпадине А РАНЕ Ко'ама млрочито је мстажао мако са мас бутарсма мапол м његова омпадича све тежње сједињава у реловима О. теместваног фронта моји обутвата тотово сво амтифашисте у Бугаогкој. Бугарска омтадима има пред собом ммоге зедатче да шло боље помаже фром" м са устешмим радом у тодизању при"беде тозлемогне мероде Југославија Фмљадича је чамоће пемазала велиму спреммост м радост зе што тешњу се ољању с» суседном омпедимам, Члан Шектралмог коммтета _Свегрчке омладинске организације Нинос Акритидис ужазво је ма амтифешистичне мелоре гране кон на која је у маљећем де

Страна 3

СЕ БРАТСТВО ОМЛАДИНЕ

јод свог Првог жонтреса, мвромнто у | проширењу својих борбених амтифа|шистичних редова м подизању мултур|ног живота који је био досад смемотућем албанском мароду. Друг Слевко Комар је истакао мажо су мероди Јусвојим | доследним _ ратним. ким стевом против фашистички запостигли крупне војничке м

победе м своје једимство.

политичке Омладина у дамас броји прено

дином па марода. Очз је то зећ м показала братским омпапичиммћ Бугај Атбачије им Грчке припиком њиховог боравке у нљмој земљи, ома ће их теко и даље примати, упозневати сви са њиме.

У дмскусији по питању издавања једе ме публикације зажључемо је да се одмат пточме се њем | борметивног Пан биптема са задатком, да сва внтифешистична омпадима Батнама » омладина демокретског света упозма са огроммим малорима м жртиама моје. је бапкаиема о омптапича о допричета у борби против фашизма м да истовремемо тослужи за проширење муптурних самоса, Сам делегати су се сагласили да се одмах оснује кочзорциј пмста сл 16 чланова, змачи мз сване земље по 4 члама. Лист ће да мзваом у Јонија, Бугарској, Грчкој м Албзммеће једимствечи сааожој. У ле је осмован једем редакимоми олбор од 4 члана, по један «а Тугосљавије, Грчке, Бугарске м Албамије, моји Ње да сажупља материјал, уређује лист и готов за штампање шаље у Апбанију, Бугеоску м Гроку осталим члановима комлорције који ће га тамо издавати,

5 в

По питању међусобмик веза, њижања штампе, дегетације исто тако Су донете одлуке. Заједничка сарадња такође треба да добије одјека у С ској омладинској медељм, прнликом арбемског омлединсмог жомгреса м друужа припижама моје треба нористити, за измењивење међусобних мсмустава

ту У сјај сргенизације_ЕПОН. Изразио је вепижу редост са којом сва грчка омла-

< њем серађује у ратним мепорима м ма културном пољу. Стефам Поло. претставним влбанске омладине сједињене у БРАШ мерочите се осармуо м> "ке који стоје пред албанском 0маздимом за њем Други аитифашнистики комгрес. Албанска омладина је дамас јежа подршка народно-ослободилечкбм пократу у Албанији. Велики дао апбанска омпадине мелази се у редоинма дивизија које се дечас боре не

искуство старијих помоћи најмлађима да Буду људи

ћермторији Југосла против Немаца.

а за међу у с» ил. Домесена ја одлука да се пре Светског омладинског чонгреса у Лон дому, одржи једна велика антифлши стичка жонференција бапжемске омладине. Та жонферемција треба да буде јасам одраз емтифашистичког стева м борбе балнамске омладине, велини ко+ ра« у продубљењу јединства постигнутег у борби против фашизма,

На том сестанку предложем је конзорциј мн редокциони одбор за билтеч балканске омладине и донесена је резољуција де се одмех приступи остваривању одлука које су донете.

Албанска омледина је много учним

УМЕ СКОВ ВОДЕ

СРЕШЋЕМО СЕ У БЕРЛИНУ!

То је писмо било за меме сасвим

авочекивано. Ево шта сем у њему проиилао: еЗдраво, Миша! Данас ма је празмик, по Ја

сам

уипа сам се седмог разради у јумакоњки, пчела дечјег дома, наших драгих учитеља — Александре _ Гаиторијевна Токареве и Мсана Ивамовиче Прикоченко, Да пи смо онда мислили да ћемо бити примуђеми де са оружјем у Ру саме бренимо стоје право ма образозвање, срећу! Од 1941 године чалазим се стално ма фронту. Прошла ам пут од Волге до Висле

Колико мам је ммаго дола Отаџбина. ја мислим. Миша, да јој ти и ја маћемо остати дужни, Ми смо много претрпепи и заслужили смо право не победу До сусрета у Берлину.

Оља Чудновскејех

Мехотице сам се замислио. То је би но пре пет годима. Ми, куждрава деце «а дечјег дома, похађали смо исту средњу шнољу, Били смо сирочићи, али се чесме осећали осемљени. Отеџбина мам је била тајх

смо нашли кроп м нежно старање. Ма штелм смо о срећи стваралачног рада спремали смо се де зеузмемо посто) но место ма градилиштима вепиће О

чки љубимац — спремао се зе ступе ње на фехуптет; Пећа Субота бавно се телмиком, комструтсао пермскол, дуг Биме, неке сложене маше смо били уверени да ће од њега постати талентован имжењер.

У почетку рата разишли смо се из

пебдео је мад Укрејином Мепријатељи су дошла у машу земљу Они су мазипи маше смове м маде, 4та мису били у стању да у мама убију љуба» према слободи“, према _ машој анкној Отаџбини, Школсим другови су услаља у заштиту своје Отаџ ми мо се били зежлели де Кемо остетити мрт е Херченко — наш друга сога су Немци убили ма зверски начин « Харкову.

носилац одликовања.

Пећке Субота сада је потторуччне Он водни тенкове

ма јуриш против непријатељских поло-

с љесим, Они су у своме послу.

чемко и Бојдаренко — су митрапостали прати мајстери Мећућа гранату у топ ека у пушку ми знамо иле руке меших школЗине Баташе! или аде у војмим брнгаднрке м предузећима.

Оне су стажановке. Каћа Нагарна Зологужина израђују чауре за река

машмика. Андреј Кецанов — самешиновође, Транслорт за трањспортом вози он на фронт: ратни ме“

нагре-

срео сем свог Вовку Лоскутове. Ишао сле улицом 4 наједном се зауставио зачуђен: у су-

старог пријетеља

срет ми је ишао једен старији водним — Вошка! — аикнуо сем. Старији водмиж се зауставио, одмерио ме са непожврењем м наједном ми полетео у загрљај. — Мишка, Како си се мешао овде! Ухветили смо се 3љ рука м као мекада пошт" једам ирај Аругога Успут смо се сећали Ки Крешчетка, Вледимирског на ма обалм птавог Дњепра. Када смо сеопраштали узео сем Вовниму едресу " фотографију. Безбрижми младмћи постати су војни ит, Оми иду у језбину фашистичке зве-

штему младост,

а, зе почижеме детојме роћема зем позар. пријатељи м ратни другови. До сусрета у детрочизмрањом Берлину.

Старији водник Мипаит

ДАЈМО ФРОНТУ ВИШЕ ЧЕЛИКА

У 555 Ма соби у стсеку за лика формертно-анњле теско је. Ту су се ску. | би пића не само млади формери са који. ма обично води беседе групни руководнлац Нина Абрамова. Дошли су = остали радници. Свако жели де што пре чује речи новог игређење Врховног командант

Кеда је Нема завршила читање _ На. редбе, вратиле се ма места која је била подзужља м поновила је:

„Сада је већ близу потпума победе мад Немцима. Али победа никада не

дотази сама — оне се постиже тешким бојевима м упорним радом«.

= Упормим радом — говори ома. (Оге речи односе се ме само на војни ке Црвене армије, већ м на ла рза

вом: — Знате другсви, у тахвим домима пајављује се жеља да урадиш колико

Радимца Зима Фокмна по пре Ре

је мотуће више нако ме би остао Ај ан боричма Црвене грмије.

Зена моћи Нину Абрамову да јој по-

мотње да пређе са помоћног раде не не С«ако 6“, ко је слушао не. редбу, упитао самог себе: до ли је

ом уредно сте, да ли је подржао, невеђено још у своме аамаку, маступање Црвене врмије.

Алежсеј Књазев, формер, молим реч. Ол каже:

— Бећ је једанаест годвна иако рчм у овој радионици и мија ми змат стучај да би маша радмоница, ша фабрика »Срп » " звиие заоста) г«о је — 9 а Тилон Зајц бригадир младих обе Ми смо у“

ра-

Габријел Гошпершич

зели ма себе обавезу да месечни план завршемо сутре, а ми ћемо га зевршили дамас. Мледи формери разилазе се ма своја месте.

РАДНИ ПОЛЕТ ПО ПРЕДУЗЕЋИМА ЛЕЊИНГРАДА

Сви говоре само о томе колико су луна дубоког историског смисла реми наредбе Врхоаног команданта, Стаљин ске речи о томе да се победе пости

же кроз тешке бојење им упоран рад, примили су Лењинграђени кео борбен програм делаттости.

Совјетске жене упормим радом помажу фронт

У Кировској фабрици копежтма радиомице, где је шеф друг Титов, после митинте је почео да реди стехеновски.

Са нарочитим полетом текео је ред тога дана у свам редтоницема. Увече

ј ровска фебрика извршила руџбину.

Пре почетка рада скупили су се ма митингу радници и раднице одликовене фебрике »Скорохкоде.

— Седмог новембра 1944 године по-

Фонд побаде — рекла рамзејева, — Денас већ ммам мзрађемих 5.190 пари обуће. Маредба великог Стаљина зоже на нове победе у раду.

(Из »Комсомолске правде«)