Omladina
Страна 4
ОМЛАДИНА
ОМЛАДИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ОПРЕМА СЕ ЗА ОВОЈ | НОНГРЕС
У ОСЛОБОЂЕНОМ САРАЈЕВУ
Ослобођено је Сарзјево. Народи Босме и Херцеговине славе у ове пролаћне дане свој велнкм празник, Од при па 1941 па до овогодишњег еприла, четирм пуне године, Сераје»о је било под чизмом немачких фешиста, устеше ом четимке, па ипо за све то време 64 су се водиле у | близими града, Најпре је у жарки петњи ден у руци устемика завитлала зраком секире м косе. Па су зеапуцеле пушке 0 чете од убица, заиграли митраљиом ми пропоммо се пуцењ топова, де најзад уз авионе м тенкове Сарајеву _ осваке срећно пролеће, Седа по граду внхоре заставе слободе м људи гледају дро м презо им муслиман стежа бр: сжу руку Србину " Храату.
(Омладина Босне и Херцеговине ђе уби ро у Сарајеву одржати свој Прем кот ме. _ На њему ће онв положити свом, народу рачум о томе ште је у“ чиним. у борби, шта у радионици, шта у пољу • ште опет у учноници..
Говореће омледимац из Х херцеговемке бригаде:
— Гледао сам дечека обешено у Мостару, ме тргу, пред градским пар ком: немоћно виси мршвво тело, оборене главе, у ђачкој жели им драсним цокуламљ ма ногама. М још једно тело Ту стоје боса деца мемо и % Памте, урезују у своје детиње памћење им те урезе мишта меће моћи из
, слику њихових обешених нешто старијих другова, А меле деље, смеГИ ц, у кретним панталонама јер је пето. Али је задрхтао м он м ње“ тов кољечки брет кеда је сутрадан утведео #енце ФА ма обешеним
% Тим венцима о мвадинци су прекомоћ даривали своје мртве другове м поред јахих феше стичких стража,
Ште ће казати омладинац Бећир, 65. рам Првог батаљона 27 дивизије, Ом је обећао да ће у претконгресном тажмичењу бити прем у бетаљону. А то звиста и јесте. Када се јуриша, он је први. На дети змек може зауставити. ћир је митраљезац) једе.
„Ој, те мародна пушка Смје свуд фашизму смрт,
терајући пред собом »гробљене кзро-
де к фрнцење.
Девојка Љубе Шурнан испричаће како је за време последњих борби у Косљери мосила рањеног друте 8 км по моћи и како су њене другержце док им је непријатељ палио куће износиле спесавале жито с пезајући партизанске песме. 5
Већ давно Тузла даје Фромту свој прилог м у раду. Ако је сваким четврти Тузлак отишао у борбу, зашто онда м они остали ме би дели пример кеко се неуморно и" предано
ради у позадини, Би сигурно мисте о чули за Текзилу
Наџежовић, Рамије је ома, тихо, иза спуштемих прозорских капака, везла њезиво градским госпођама, Капапе су очи мед ситним бодовима, а Тензила певала;
»Ко ми каже: ето партизана,
Дукат бих му муштупужа дела,
Даз бих дела што бих с њима стала, Три бих дела што бих поигрелал
И партизани су дошли, Данас је дру гарица _Темзила удерник у го] ми редмоници. Зе један дан она сашије 25 кошуље за наше борце. Де израчунамо: 1 дан — 25 кошуља, 6 дема — 150 кошуља, месец дена — еј куд ће мам број доћи! Па то је као фабрика, СаТензилом се текмиче њено другарице Емиса Мупљамћ, које сашмје 23 кошуље, Хесија ић, Се-
Карабегоњић м Кадрије Делегија,
строју Диха Зупчевић изради 15 пари черела дАвено, уз њу још Семије Бржоњић, па Насиха Сарић м још много њих, ммого. њих
Какав год окција зепочне, босанскокерцеговачка _ омладине је прва које потази да је остварује. Кад се жојује омладинци су први у борби, кад се реди су и неуморни радници. Где треба да се помогне, да се ножо сагредм, порушено опра — омладина прва пружа своје о мледе рухе.
На медевном састанку НОСФ-а за дрварсхи округ истакнуте је улога омле-
дина Петровца, испуњавајући завет дет ма Другом конгресу да ће помоћи пр» обнови Дреаре, за последње да» месе
це је усекла мићмон комаде шимле 26 крожове м стпремила је у Дрввр. Црнолучка омладина, ма Грахову, ду“ го времена је била под четничком #18. девином, па се ипак није савила. Денас, истргута из канџи и утицаја мздајника, оме редм не обноњи земље. Мзгређује парни млин који ће, порад сслалог, девети осветљење читавом крају, У Подгрмечу су се омпадинци за 11 коркс
правила пут од Крупске Сухе до горја, у дужини од 10 км, де би се с-
могућио довоз дрњета из међугорске а.
" | рицу. Овај успех својих другова одуомладина Б
мљњу. На све стране буја моћи живот Треба коначно истерсти окупетора из целе земље и уништити ге. Сав снагг се стављају налаћеној домовини у слу
у. Некв ти је срећно прољећа слободе јуначка омладино Босче и Херцеговине!
САППШТЕНИ СУ РЕЗУЛТАТИ УДАРНИЧКОГ РАДА ТОКОМ СВЕТСКЕ ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ
Прелазну заставу је освојила омладина УН рејона > На позив Град-
сади позорашта ма Врачару,
дниску недељу дневно секли по 1,30 м" дрва, а они у Срему бради дневно по дванљест врста кукуруза. У београдским предузећима су удзрници прскопи радом повисили норму ка
.
Сви они награђеги су значкама а 50 најбољих упутиће овог дета УСАОС на одмор у Далмацију.
Најбољи рејони Београла јесте УП рејон. У току Светске омладинске нелеље он је дао 61 ударника преду“ зећима, на Црном Врху, Рудкику но У Срему. Осим тога, у њему је у чланстто УСАОС-а обухваћено највише 0 иладиваца ни радника. На културнопросветном м спортском пољу он је током Светске омладинске недеље постигао лепе резултате. Пионири УП рејона већ су добили признање приликом своје смотре на Калемегдану. Они су до сада биди највреднији пкомири Београда,
За ностигнуте резултате добила је УП рејона заста-
шевљено је поздравила ео-
града.
|
Године наше отаџбинске борбе сечињажају посебну историју наших народа. У борби за опстенак меши мароди су «здржали нејваћо страдења, понижења и мздеју, вли су истодобно постали најљећи и најсилнији.
Пет хероја, пет соколова, пет поносмих сикове из својих њедара пустила је
—— јуначке мајка
зитим јелама, мад Црееним Стијенема Источна
Број 40
Врућа
НАРОДАМ ХЕРОЧ
СЛОБОДАН ПРИНЦИП — СЕЉО
тмлој домовини — нерод пјева пјесме. Његовим дјелом мапбјају се устаничке труди наших бораца, на његовом примферу уче се покољења, љубави м ле рожтву.
Кроз народни устанак марод га је од милоште назвао Сељом. Мшао је у опанциме, зепама м сеоском одијелу Ро-
да излете, де зелепршају над Романи. маније. Био је скроман близак мероду,
јом, мед њенжа крвањим друмом, над | насмијан и мио, се праменом косе ма
|челу. Красиљла га је љепота, мледост н Босна; Све их.
ведомна. Стака његова ријеч у свеко-
« мајка даћа за слободу, за освету, зе | дневном и обичном разговору м рије
Тита — без» сузе, св поносом.
5 сомандента у јуришу увијек је била
Пет соколожа је пало у првим окрша- резне поучна — света. јима. Пет хероја је мајка изгубила. МИ| у зачец борби на Ромамији, кво
Цичу м Мпију, Милама им Данила, изгу- |
била је и најмлађе, што га је највише волила, што га је првог послала у бој, свог јуначког сина, удана Принципа, -
| ос кероју, о осветнику и првоборцу, о поно|су српског роде, о теличини наших | братских марода, о великом дару Босне
пилане, за потр. Редна бригада »Аадо Ћук« је изнела из планине Мијачице зе два дама 700 мубних метара дрве, за потребе установа м болница у Санском Мосту. трмечлија Душан Вукић је изнео и сложио зе једен сат 4 м' дрва, Зимус је 2.000 омпадинаца ма Сенског – Моста, Приједора м околних села — неуморно радило три дана на ју снега са аеродрома. Сеоска м градске омладиме нашл се ожупљема на заједничком послу,
Босмско-лерцеговачка омладина бори се и ради. Младе руке обнављају зе-
НА ДАНЕ
Ран а
Филадино читавога свијета Онладнмски тједан нам прошвијета, Поздрављамо пимјегу омладину Нека гради своју домовину.
Ми Петрињци славит ћемо таке: Радит ћемо неуморно, јахо. Ми имамо мнего слаге, воље, Радићемо што више. што боље. Све за народ, све за домовину, И за нашу јумачку Армију. То једниство цијеле омладине, Јесте зазог побједе народне.
Ову песму пева омладина Бапије уз кодо названо „Кодо светској омладни
пратила напоре славећи Светску њ У „ Кистању и Водицама о-
ја, те је посетиле Радље омладина Колашина у току једеље је дала радних дама. За то време постигнути су сле дећи резултати: очишћено је 31 ки
22 забазне вечери и научила писмености 87 омладинаца
Сјепатена
светске омлАДИНСКЕ
НЕДЕЉЕ, 21-28-111-1945 Г.
„ теласлаћији
У свим местима пожаревачког округа Светска омладинска недеља прово“
Спасић и Војислав Стојичевић су
се одмарали свега 4 сата дмевно.
7“
НИВЕ ПИТЕ ЗА. ПБНОУ ДЕ ЗВИЉЕ
У рудмику Стари Костолец, омладинци Коста
и 6 ноћи ма утоваривању угља. За све време су
радили 6 дана
Двадесет омладинаца са осам омладинки из Старог Костолца за осам часова прековременог рада су ископали из окна и утоварилм 1.089 вагонета угља тј. 765 тона.
У Радничком дому у Новом Саду одржана је денас прва ције средњошк. омладине Војводине ма којој је узело учешћа преко делефата из свих крејења Војводине.
Делегати су ученици старијих резреда гимназије, техничких, трговечких и
пила је 13.000 Јаја јинара у новцу. хе и радпике на Црном Врху, 7.170 ит хартије за прераду, прехо 15.000 кг тог гаожђа и преко 4.000 кг стакла. добровољно давање крви јавило се 78 омладннаца.
Другарите добровољном раду 7 зоаници дале су за пет дана 2,420 преховремених раданх часова, а 40 омгашинаша п омзадинки са 10 пионира из-
5
"та за 250 прековремених радних часова. Овај угаљ је устувљел болници у Пожаревцу. У Метлики је свечано _ прослављен дан и | Уб:
ти се у ударничком раду. За првих тет дана округа Зе сог је дала 67.440 радних часова, ску- | родностима Зојводине
задили су у Новом Костолшу 200 топа |",
ју свима на-
је трејала цео ден. | Сав» Обрадовић, секретар о Месмог одбора УСАОЈ-а, ЗрАрие је присутме међу којима су се малазилн Сласоје ки, начелиим прос! дељења ГНОВ-а, Стана Томаше млан Централног одбора УСАОЈ-а, Зага Стојиловић, члан Главног одбера УСАОС-» и други угледни претставници.
ужива дискусија која се тичу ђака. Комстатоввно је дз бившој
деца нису мотаа поззђети школе
дб, међутим, у новој Југославији народма власт решила је сва та питања: укинута је ђаци могу да се школују јер су по многим
ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА СРЕДЊОШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ У НОВОМ САДУ
Као што је позмето, Мађари имају у Суботици своју гимназију, Словаци у Петровцу, 2 Крстуру.
Ср«; одбори _ умкогоме доприносе обнављању наше земље и у привредним радовима. У том погледу мерочито се истакле Средња техмичка школа у Новом Седу која је
а | постигла мајбоље резултате приликом омлпади
прославе Светске иске недеље. На крају конференције прочитани су телеграми упућ „ Ми-
трама ђаци су дуго клицални маршалу Титу, учитељу у новој Југославмји, Увече су делегати присуствовњаи
кова у Бојвођанском народном позоришту. СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У ОТПОЧЕЛЕ СА РАДОМ У Хер редовна настава у гимназији м женској стручној школи. Гимнезију похађа 232 ученика, г жемску стручну школу 36 у ченица. Гимназија нмаз 12 наставника.
у којима ђаци ммају бесплатан стан и храну. Поједини интермати распопажу компленсима напуштених фашистичких и мепријатељских имања која сами ђаци обрађују зе своје потреба. Неродне влести их такође помажу. Обрезоване је тахође м ђачка самопомоћ и одржава ју с. бе у кормст ђака у интернатима, јер се у њима њењим делом маљазе деца из пасмвних крајева и делова земља коју су опу-
| стошили фашисти. .
Делегати свовачких, мађерских и русимских школа зохвалилн су се што су
добини сва своја права у новој Југослашији м што могу ма свом матерњем језику де уче.
ШКОЛА На Цетињу је 24 марта отпочео редован род женска занатске шкоље, коју
помеле са родом женске занатска школе у Котору им Херцегковом, 8 у току је стварање истих школа у У
ПРЕМ КУРС ЗА ТРАКТОРИСТЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
У Љубији је отворси курс за трактодисте за пело подручје Босае и Хер иеговине. На курс је примљено 2) младинзца и 4 омладнике. Чим бу. Курс Завршен учесници ће бити упујезн на тал у појсднис «ровове.
похађа преко 60 ученица. Текође су ог | 20
командант Народно-ослабодилачке војсме за Источну Босну, у првој засједи за романиском друму под Црвеним Стијемама, у првом боју са Нијемцима јула 1741 године, био је пред мема први, поносан и горд = ми са њим си гурми и смјели. Из његових руку су 6зчене прве осветничке бомбе ма Нијемце — окупаторе. У његове је руке пао први њемачки митраљез — шарец, његовим руководством мзвојевзна је прва битка са Нијемцима, која је послије разбукт пламем устаничке Источне Босне,
Када со враћао из једне битке, увијек као побједмих, ковео |е план за Аругу битку, нову освету, „У бој, умора не смије је у пожару м
ријечима свугдје м сазкога неустрашиви
борац — Гаврила Принципз пород. МИ онда, када су бјесниле прве мепријетељске офанзиве, када га је у велиборбе болест
и у |улском окршају био пред свима са дајема осветничким бомбама у р" нама.
Болест га је покосила м остао је да
ницм преко Сутјесне и Вучева ка побједим Спободане! Домовина је родила киљеде и хиљада новнх соколова — они су одмијели битку ни у УГи УП офензиви. Онм су однијели битку не Београду, гдје см био мучем у главњачи, зато што см се за правду м слободу борио. Они су однијели још миого љутих бита-
претставн »Најездоч од Лескида Лео-| ха. Они
Ми змамо да питаш, шта је било са Првим удерним босанским батаљоном, кога см теко ммого волио, кога см кроз прве бојеве провео на Влесенкци — на тим биткама Ранији ли
т на " по Источној Босми, зао
Он није више омеко мали се свега три чете и мало оружја — он је сада ве пик, са много оружја, он је седа Шеста
» Хрвати, зегрљени у братству, о коме си нам тако често говорио,
весело јутро, меш редосми почетак м херојска успомена Босме. Нашу
часну написали су најбољи ћу њима. 1
пумотних Перо Косорић