Omladina

2 Бро, | 40

ОМЛАДИНА

Страна 5

Димитрије Шостакович

25 септембра 1906 године у породици"

федмог петроградског чиновника Димитрија Шостажовића родио се дечак. Називалм су га такође Димитрије.

ДИМИТРИЈЕ ШОСТАКОВИЧ

У кући су ммого говорили о музици. Мати је свирала и дазола часове. Дечка су рано меучили да свира. Од девете године он је већ систематски учио прво код жућа, а затим у шкопи Гљасера. Када је мапунио десет година, избио је ет. Концерти су довани, допазили су из иностранства чувени _ писмисти, диригемти. У том музичком Петрограду. учно је музику Димитрије Шостековић. Он је већ комлоновао. Бис ја рат. Шостаковић је написво дугачку повму „Солдвт“. 1919 године био је примљен у конзерегтормум. Исте године чувени русжи композитор Глезунов, сеслушаеши дела тринаестогодишњег дечка, рекао му је да бн требало дз у сваком слумчеју студира композицију. Шостановић је ступио у клесу композиције професора

Штајнберга. Класу кљавире кије оставио, Радно је много. Легенда о уметнику који не треба много да ради није тачна, Моцарт као м Пушини и Мајековсим м Толстој радмлм су веома много. Шостакоњићу је било тешко. о је поново Гоазунове. Глазунов је отишао Гором. Научницима су у то време давали следовање. Глазунов је објеснио Горком да трмнаестогодишњем дечаку треба дати то следовање. Горки је пристао и на писао препоруку за Шостаковиће. Шостековић је много радио, а мало јео. Земља је била у блокади. Код Шостековића је почела да се развија лоза. 1922 године умро му је отац. 2 чак је постао

рмзми“. 1929 године компоновао је музику за меми филм „Нови Вавилон“. |Комлоновао је музику за један од пр| вих сопјетских тонфилмова „Одна“, за | филм „Златне горе". У то време је компомовао оперу »Нос«, либрето је узео од Гогоља. Опера је била замишљена кео пародија. Петисест пута је стављенз на репертовр, затим је скинута. После нНосе» Шостаковић је хтео да обради тему више националну и емоционалму. Тако је написао оперу „Леди Мегбет М-ценског сразач. У опери има места као, ма пр.: „Песма робијаша“ која могу да се упореде са најбољим делима Мусоргског. Написео је Четврту и по: чео да пише Пету симфонију, Поводом У симфомије меписао је чланак, у коме је између осталог рекао: „Тема мо је симфоније је постајање Можда ће речи Мајаковскогт у повми „а сев глас“ да објасне мисао Шостаксаића. Мајекожски је писеоо ЗУтжри тој стих,

умрм као редов, као што су мепознати

уммрели приликом јурише“

(Из чланка Виктора Шкловског).

ОСНИЗА СЕ ОМЛАД'НОКО КУЛТУРНО УДРУЖЕЊЕ ЗА БЕЈГРАД

Кроз наш Уједињени савез омладниа ради са пумо воље м попста ма културмем пољу. По рејонима су створени кул-

да би рад тих да би <= употпунно, Градски одбор УСАОС-а је решно да осмује једно омладмнско нуптурно удружење за Београд. ње сама

дина. Продвиђа се осмивање разних сенци ја као! музичке, дипстамске, питерарне, секције линовних уметности мтд.

једна предавачна с кроз ноју ће се нашим омладници упознавати са питањима из области културног живота. Овде ће се обухзатити питања кз друштво“ них м природних Уто. и АР-

Секција за штампу ће уређивати зидне новине а у дољој перспективи претстојм м покретање једмог часописа.

св “

царт је свироо у дворцима — еј већ у биоскопу. 1923 године свршко је комзерветормум — клесу клавира, У то време је написао симфонију. Кеда је имао 23 године Шостаковић је написво десет кратких ствари, назвао их је „Афо-

курсеви страних језика.

Удружење ће почети са пи а пошто се сазове скупштина омладине на сока ит мм одбор којм ће руководити радом удружења. у

ТИ ЈЕ

„Другог дане после објаве рата млади професор конзерљеторнума Димитрије Шостаковић стишао је у комесаријат и предао молбу да га приме као добровољца у Цовену армију. Одбили су ге,

После говора друга Стаљина који је

позивао народ на устанах, Шостаковић |

је поново поднео молбу. Одбили су га рекавши: „Позвећемо вас, Ф зесада раднте где сте радили“

У комзерватормуму се завршавала сезома. Композитор микада није излазио из конзерваториума, ноћио је у њему. Поднео је молбу по трећи пут, Уважили су је и назначили су та за музичког шефа у позоришту Мародме одбране.

Позориште је одлазило на фронт, заједно са њим је отишао Шостажовић, али није имао коме да диригује јер се оре кестер свстојво само од старих жичаних миструменета (бајан).

Шестаковића су хтели 23 еважукшу из Лењинграда. Ом је ост.

„Град је горво. На рат су одгазилм одреди путиловаца. Ишли су мушкарци и женке у црним капама, у сивим шињелима.

Немачко мароде.

Оно је пробило нашу границу, пришло главним гредовнма,

Према мемечком стватању, престонице су морале да се предају, морали су дз се предају Москва, Лењинград, исто тажо као што се предао Париз. Али Намци су се сударили са совјетским керодом, мародсм жојм је био потпуно оргамизотан, патриотски мастројен до крајњ Они су пришли граду, приближии се кућама, 8 град је поч. • брани м било је очигледно ће да се брами свака кућа, м да овај град мија само гред руске куптуре, већ и велико протматениозсио утврђење. — -

чудовиште је зпостављало

Немци су морали да се зауставе.

МИ неман је замрла соко Лењинграда стегнувшм ге Меличним шепања.

Град је тешко страдоо, Изгорели су њатацини хране ма Неви, претила је глад. Фабрике су промаводиле семо оружје; гориво је требало чувати за

одбрану. Трамваји мису радили, Смањио се притисак воде у водоводу. Гвоздена немачка неман |е сва више и више стазела Лењингред,

| Шостаковић је компоновао нову сим| фонију. У њој је изразио покрет Немаце. кретање јединица немачке армије. Показао је страшан вутоматизам немачког мишљења.

Показео је кеко је немачки марод отлувео, ослепео, зет мржњом, мржњом према свима.

Шостеновић је писао о рату, о машта отпору, о нашем болу.

Нова музика Шостаховића је једмо- | А стана музика, то је друга једмостав-

Није било дела које је маписано под трагичимјим омопмостима.

Сомјетска земља се боомта сама, помоћ је била лалеко. непомјатељ је био (близу, мепрмјетељ је био мал глевом

Метањим таук је оплео Лењимграл мрежом својих утвоћења.

Голд је поеживљављо у тоху даме десетима узбума, мајке су изнамсгла мосећми децу У ска ветва је полуњавлла празниче мзмеЉу У Моћи мије било, Режете су лево шртенмасто-жутим, затим бледоплевим сжвтлом осветљаваље моћу гоал.

Шестаковић је гледао кроз прозор У дељимм, у Литејном делу тосала је жућа; црвени пламен, црне сенке људ“ ма ирожовиме премидалм су блештоће боју хладног пламена светлећих ракета.

Тутњела је пушњева, од далекометних тешких противевмомских топова тресле се земље, љуљела су се куће. При свакзо црме пруге код зграсастајали су се ле њинградски булевари. На суседмим упицамз бљештао је зсфапт и тамма као

«сфалт бљештала је Меза. У овим страшним дамима стани је по. лаузо тежак испит. Лењичград, Ота

има

трмје Шостакожићк, Његоко је оружје

ПРЕДАВАЊА

на Коларчевом маро, ФА 43 до з04У 1945 г.

Пева, 1347 1745 ~. Др. Сретан ЊЕ

ту

Субота, 14.1У Нема предавања.

Недеља, 1517 Мема предавања.

Понедеоних, #64 1715 ч. Икж. Владислав Јовановић, професор Умижерситвта: Значај електрификације.

Уторак, 1747 17,15 ч. Мирко Барјектаревић, кустос музеја: Ренине соби. мејм у нашем игроду.

Среда, 1847 17,5 «. Живојин Симић, Уметничка група „Иво - Лола Рибар“

у посети код

Два дена после добијења имена Иве Лоле Рибара уметничка група Централког одбора УСАОЈ-а се патила задатке из коме се достојно могла оправдати способност и оправданост де носи то име. 'Крамула је Првој армији на положаје у Срему.

У Сремској Митровици групу у име Штаба Пове армије сачежују и поздрав. њају другоам из команде позадине, одахле камионима одлази у сам Штаб.

народа. па 194 1745 ч.

Пелам, 2047 1715 ч. Др. Ман Рипретседник АВНОЈ-а: Хрвати м Срматској. Ово два Тр

У едицији »Пос“у ми денашњицен | издању о »Ббе; ет уошље су следеће брошуре: Алб«ески народ у борби за слободу; О Црве; ј| армији;

ћање Бугарске с Р' давана Зоговића. Текође у издењу > су изишле две књижице: Мља Ер« Зеог о нашој

би и Фељтони из књеме (7ата од Иље Ерембурга,

»ЕАала научна књижницач, коју издаје Природослоњно друштво, објевила је прва два свеска: Земља м свемир од др. Гебријела Дмеановиће м О постањ у човјека од др. Мзана Супенка. При оодословно друштво је пожремуло спет Природу свој популарни тлустротами часопис; штамлан је двоброј за јемугр и фебрувр.

Накладе _ литературе на иностраним Г. Ф Александров —

језициме, Москаз; По љ

Хитлер м његов чопор — керикотур Ефимова, Издење Културе, Београд. Фаладината н спортот. Библиотеж: Те товог покољења, Скопље. миваљидм у совјет „ умножила техника штаба

Базе НОВ;.

Никола Острожски — Бојарка, одломан из романа »Како се калио челика. Превео Дрегутен Костић, Штампа: »Омлединска штампаријан — Зајечар.

Шиње Балем — Битка код Грачаца 9 градске | децембра 1944, Бр. |, књижнице Х! корпусв НОВЈ.

Ристо Тошовић х „Фронта слободен, Тузла.

издање

одњвежмост и слава совјетских људи ко|м су брамили свој родни град, своју земљу. У грмљавини битке чуо је зву чање прекрасне музнке, То је биле лимна будућа побаде. Прама њој је =-

хоризонту сваали су нашим противовиок ски топови, Сав град је био окружен венцем »ртиљернске ватре м црним облацима артиљериских експлозије. Топовска паљба није престајале. Брујала је кућа, тресле су се ои одјекињела је грмљавина улицама и широком Невом,

аи је клазир, брујало је у гру-

Праве. ујутру им дањ аковић Посао симфонију. у ћ

Почео ју је 19 јула. Трећег септам2ра : био зе први део, друти фршен седамноестог.

257» нем је био дан рођења Шостаковмћа, Редно је цео дам, 29-07 септембра био је зевршен трећи део.

Већ су била створена 52 минута музиже. Борио се Лењинград, кога је тако вољео композитор.

Димитрије Димитријењић није волео само Мефски, сомо упишу Русије, семо Стољниј — волео је Пођеску улицу, Пушкерску, Зелењина, _ Јемену — сву разноликост града. а се с оштећен вом, Не Неви су Мр. војни Бе «и. Гађали су преко града.

У граду кућа порушене од бомби кроз чије су се створе Фиделм напуштеми станови. На зидовима облепљемим различитим тапетима — њисмам су портрети.

По тде-где се еидео пешкир, или с стављеми капут, мпи пећ прибијена уз зид мао лестино гнездо,

Град је био окружен непријатељем, преме фронту су се кретали вртиљерја, пешадија, вукле су се гранате књ фромт.

Шастаковић, сем са својом музиком мислио је о будућности,

У мирмо зтучење симфоније упазила ја мукла немачка тема — рђа која је ктела дз уништи се

Ова. мелодије кој

хоће да претстав-

.| ља све, која пежљизо корачајући иде

И у редовима војника стајзо је Дими- | гу

било стваралаштво. Мзаор његове имн-|креће тему нашег х спмрације су били: невиђено јунештво, | ствари,

а вемф иде имао метални паук на Композитор јој у сусрет роја, наше опште

федерима,

Изљазек пред групу семог команданеке комесара врмије друга Мијалха Тодоровића м осталих чланова Штеба, њихов срдачан разговор им мнтимност дети су не само велики полет за посво нојм је требало трупа да обави у Првој ермији, већ м први велики доказ коико фоонт познаје задетне позадинског рада ма обнови, разуме значај тога м цени. То је био првн, в ме једими, дожаз, јер ма сваком кораку смо намлазили ма разумевање све до последњег војника на претстражи.

Група је кренула на положаје. Сваког даме по једна, по две приредбе у дза места Ведичанствена је била прослава 27 мар'« у Беркасову на митингу тде су учествов = ммоге бригаде. На импровизираној 6'-- тевао је хор, рецитовало се м усрег пољане играла су се у народним ношњама коља из Мадоније им Србије. Био |е то митинг бурмог одушевљења где су се мешалн борбени поклици, претежио »На Бер-

лини, »На Загреб“ са борбеним песме ме Све се на крају претворило у неродно весеље, у игру са ба»број вели ких и малих кола. Где није бало музике ту су се уз песму играла црногорска кола и Козарачко коло,

Борци су били одушевљени кеко на приредби тако и када смо их посећивели по Сваки од њих помосно прича о својој бригади, о своме оружју и борбаме у којима су до моге | потукли фешисте им њихове помагача.

У малим групама растурили смо се! по целом фромту м свани борац стојећи крај свог оружја желео је да га посетимо, Кажу да им је мејмилије код виде до на њих мисле друговм, де гра- | те њихове борбе и цече труд и жртве. Водили су поједине наше груђица ноћу ма противавионске положаја. У се-

уа ноћу, кад смо стигли мес неколико, |

пробудили су своје другове и уста

да мас дочекају, спраме чај и уступе место де би ми спавали у земуницама говорећи да смо ми њихови гости, Толику љубав, | братски одмос и срдачност пи су сва од друга Пеке Дапчевића,

Симфонија је маписена о нашој землља, која као тврђава одбија таласе за времњ буре.

Шостаковић је написао музику о звмен која је упознала себе им које скупоља снага зе

и. Немци су све више стезали обруч о-|„ ч,

Шостаковићу су јавили

телефомом «> Смољног

м наредили му да се ево-

је примио њега, детета, чему и Седму симфонију. Авион је направно круг мад градом » одлетео. Из висине се видело јасно како је тешко настрадао

Затим је Лењинград почео де се ту“ иу магли,

Деа ловца су пратиља путнички евион,

Промицале су шуме. Свуда су копаби. Свуде су били људи поређани дуж узаних линија утај

Шостаковић је живео у Кујбишељу. Ту је ом први пут свирао своју симфомију са друговима музичарима,

У свом уводу за симфонију

дза

мелисае

је: оМмого сем снаге м енергије уложе у ово дело. Нисам никада радио са таквим по:

ма сме топоке нојм својом грмљавином угушују живст, редост, срећу, културу То грме топови мраке, месиља и зле. Ми ратујемо у име триумфовања разума мед мреч кештвом, у има трмумфо. прање (ссти над варварством Нема благорсдимјих им узвишенијих задетека, него сто су оми којм нес мадахњују за 6: обу против хитлеризма. | ши писци, уметници, музичари за вр че теликог Отаџ жог рата — раде љного, напрегмуто м плоАМО, зато што е њихово стварење прожето мајмалре нијим идејама наша впоже. И када ме — дижу свој моћан глас мг • музе. Никаде м нико меће моћи Ад: мабије перо из меших руку

Симфонија очеља де се мзаоди по градовима, ·-аводили су је у Свердљовску, ма У: ту, изводили су је у РАоскви, за врс.. извођења су бивели алармми, али = остар би увек доврше #90 симфонију. · имфонију су изводили у Лењинграду.

Алм не само · мчераду, мије се само у кашој О ен симфонија примила као своја.

ма је срушип границе.

Музика Шест овића је причала о

армије

прежо комемдљната м комесара, до ој мика-Борца. Због нас је приређено и артиљериско гађање _ непријатељских положаја, док смо ми пратили с доеледима-са велико осматрачнице. Од потпуковника Велебита им осталих другова добијали смо стелно објашњења. Сви су они желели де што више видимо м премесемо у позадину, говорећи: »Причајте у Беогреду како се боримо, како смо спремни за мелад, ако бије наша зртиљерија м како смо мучили де рукујемо оружјемм Они воле своју техмику, нзрочито артиљерију м свуда су само још тенкоње прижељнивали, ва онда — кажу оним — онде ћемо покезати швебама, кад стигну наши тенжовим У рововима, мврочито гртиљариским, свуда беспрекоран ред им чистоће. То су читаве подземне касарне, мајстор. ски направљене, са парковима одозго. Свуда теле пароле мслисене кукурузом пободеним у земљи, зидне мовиме и сталио се учи м ради. Онде где има радио прате наше омладинске смисије и кад смо дошли код њих кажу нам дз мес већ познају м причају мем које су све песме и рецитације слушали преко радив,

Кад је било растанка, а да мам ке дољикмуше: »Поздравите нам Беогред.а

Млади сеоски омладинци који до |јуче нису амалм ни да пишу, објашњакоју нам жежо се мерм угао гађање, како се рукује оружјем и осматра,

У болницама у Митровици сви. су пне она и ира срнаа вије ру и местрпљнво због рана к прече де иду у борбу. Причају о својим бригедема и Борбљме им надају се да ће стићи у јединице пре офанзиве. Један Нишлија, коме је ногљ мало укрућена од ране, љутито каже: »Леже-

дв ме пошаљу у позедину, на

ду ћу ипак да се докопем моје бригаде.«

Били смо сведоци дирљишог одушевљење кедз су кроз Руму мамшли чаши тенкови, Забрујало је и одјекнуло; | »Тенкови, наши тенковиј« Лакши рањемици излетели су на улмцу м почели да љубе тенкове, а тежи су похрлили ма прозоре. Доносили су оне који имсу могли да мду. »Седе — каже мам један — седа ћемо им показати. Више |иксу им у чем јечи од нас. Имамо ми свеји

На повратку срели смо композицију

кедонаце који с вртиљеријом о мду | фронт, Био је то братски сусрат у пролазу, када су нам очи клицали оду|шевљено на межедонске песме које

| смо им ми певали.

: Љубнаоје Абмновмћ

непријатељу, о снази машег народа, То је руска музика, музика народа који се сам бори за друге.

»Седма симфонија Шостаковића је савршено дело, то је триумф руске жузике, То је изванредно продужевање ковског и Мусоргског који су били тежо различити у свему м слични само својом генијалношћу, То је осим тога и целохулно светско музичко мскуство које је примио Шостаковић изванредни руски композитор, паметни префињени, благородни музичар, васпиТам совјетском земљом у духу поштовања и целокупне светске културе и љубзем према њој« — теко је писао о Седњој симфонији Евгеније Петров,

Симфонија је прелетела преко крејмог простора у Америку.

У Америци жива мејбољи диригенти свете на челу са старим Тосканинијем,

Музичари су студирали _ симфонију, желели су дз је изводе кзо маграду.

Њу диржгују сада 22 диригента.

Музичари су рекли де се ме бојишту Светског рата, са кога се још дизао дим, родило једно од мејвећих дега музична уметиости. ЈАузичари су разумели да је та симфонија глас руског народа

и да су смаге нгрода бескрајна као његова земља, де је ова музика вечна

човучна, и де нашој земљи сада = пада правнство у музичкој култури света, као што је некаде припадало Бетовену, који је остварио револуцију у му“ зици.

још: се прерађује метал који ће де створи победу. Још по праи пут узимају

сива | оружје у руке будући победници.

Руска земља је изрквека рововима. Провидни су руски градови. Кроз прозоре кућа 3 кровове види се тмурмо небо друге зиме у рату. Али ми знамо ко је у прању, знамо коме ће исторнја де токлони будућност,

Син руског народе добитних Стаљиме ске маграде, _ Димитрије Шостаковић извршио је свој зедотах. Шостановић је створно дето непроцењиве уметимчке вредности, У огњу жатра његов талемат се прекалио и сазрво. У новој симфонији је изразно осећање м мисли милиона људи које је затекао рат, жојм су имали одевжности за непомирљиеву борбу против мајподлије и мај мремније силе 5 је мхада угрожавала срећу човеченств

ои је во О ту — разумљиво за све.

Виктор Шкловскиј