Omladina

Број 42

ОМЛАДИНА

|! КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ АЛБАНИЈЕ

Са решеношћу де још више учврсти једмиство омладине Албаније за продужење борбе до потпуног уништења за изградњу тековина народне-ослободилачке борбе м свестрано подизање им обнову заостале им порушене земље, састала се елбанска антифашистичка омладина на свој Други комгрос, Тиране сва у пролећном сје ју; украшена _ нациомалним заставама, натписима, славолуциме, илуминацијом, примила је преко 1.100 омладинских делегата из свих крајева Албаније, На понет је стигла м југослозенска деод 17 АИ седам де-

та Бугарске, два из ји и један дећегат Чохословачке смтифашистичке омладине. Комгрес је био отворен 16 еприла у присуству претседника нове демократАлбаније генерал-пуковника Емвер Хоџе и осталих протстевмика «лвде, војске, ослободилачког фронта, фронта жена, синдиката, чланова југоспованско и француске војне мисија м страмих омлединских делегата.

Конгрес је отасрио друг Нако Сли Ро, претседних албанско ентифашистичке омладине. Одана је почест поводом смрти третседника Рузвелта са два ми-

претставних антифашистичке омладине Бугарске Атакас Стојков, у име ЕПОН-о Нико: Акритидис, у име чехословачке антифашистичке омладине Јан Визек, у име мтапијанска омтифашистичко омладиме Денмело Долфи, у име албанске мањине у Бугарској Јорданка Грабова. Зетим су говорили комесар У дДивизи'е која се борила у Југославији Гафур Чучи, Алексиј Јетру у име грчке мањиме у Албамијм, као и претстевник албансме омладине у Грчкој.

Као што смо се бормлм против туђих освајача тамо ћемо се м подићи м изградити

Другог дама конгреса почела је рзама седница са том »Омладина у борби и раду за слободу и изградњу Албамијеч којм је одржао члан сера. таријата БРАШ-е друг Алчи Конди, Он је изисо величанствену епопеју борбе албанског мерода и његово омладине у овом о ослободилачком рату против фашизма и домаћих издајника. Ом је набројко дивних примера м епизоде из бојеве бригада им рада омладине не сбиови земље. По његовом реферату узели су учешћа многи омладинци из војске м позадине у живој дискусије.

Дељетат омладине Југославије другарица Брана Перовић, члан ЦО УСАОЉа предаје дарове албанској омладним

нута ћутања. После кратког описа њи говог дела у борби против фашизме и стварању севезничког блока, прочитани су телетрами саучешћа новом претседмику и мероду Сједињених држава Амарике. После уводних речи друге Нако Спира изабрамо је почасно м радно претседништво. У почасно претгедчиштао су ушли Емзер Хоџа, маршал Тито, Стаљин, Рузвелт, Черчил, Де Гол, Омер Нишани пратседних Оспободиљачког фронта као м читаво поетседништо Фронта, ЦК КП Албамије, погикули хероји Кемал Стафа, Мисто Мене м. у знак ИЕ братства омладине Југосавије и Албамије, Народни херој ње Рибар.

пе сежретаријата БРАШ-а, омпеДинци из војске м позадине им међу њима омладинац плртизен Лум Мета, којм је сам убно 300 фашиста м 50 мародчих издејмика,

Друг Омер Нишачи, у име Антиф: шестичког већа, поздравио је стране делегате, госте м конгрес. Његов говор је био Често прекиден еплаузом м са одушевљењем примљен. Вихором поклике новој демократској влади проламала се комгресна сапа каде је на вормицу мзлазно гемеореп-пуковник Емвер Хоџа. Он је одржао знач вор у коме је нарочито истак: је Албанија по својој доспедмој борби против фашизма веран саасзник великим Савезчицима. свом говору је разголићевао мамевре грчке реакције и изразно ртшемост читавог зпбљисиог нереда да брами своју независност. Истовремено је подвукео кеко албанска земља у слободољубивим месеме гочког нерода има доброг сугеде. Посебно се осермуо на заједничку осљободњћачку борбу југословенских м олбамског марода, Изнео је рад, успехе м плено-

што је ма-

крицима н аплаузом, ароднач, »Тражимо »Тито—Бивер Хоџав мимутима,

После команданта

призмање владе“,

мису _ престејале

узели су реч се-

кретар Ослободилачког фронта Сефула Мелишова, Олга Плумби, претседниу ца Амтифешистичког фронта жена, име синдиката друг Тук Јакова. Огроммо одушевљења и велику љ' (6аа за југословенску омпадину показ: ва је албамска омладина када је АРугарица Брана Перовић поздревила конгрес у име омладино Југославије м предата поклон Титове омладине елбанској азнтифашистичкој омладини. Био то један од мајсвечанијих тремутека на конгресу, када је уз братске речи друтарице Перовић прелазио рељеф мершале Тита у руке претседника злбомгке амтифешистичке омладине, као симбол борбе нерода Југославија м Албзмија, симбоћ " човека који медахњивао у борбу против фашистичких ос а елбамске м остале поробљене народе

упућени 5. рм раме онлајн СССРа Боно Бри

;

Ту се нарочито истакао омладинац који причао о херојској омладини

Курвелеса им читаве области Арџирокастро. Омладима ове области !е готово накише даља у мародно-оглободилачкој борби Албаније. Мада су данас те. мо сва свла порушена м попаљена омладинка је спремна де још више да од себе. Исто тако је омлединка Касијани Паскали изнела дивних примере ил борбе м рада омладине округо Корче. Бурмо је био поздрављен поклицима братстеу нероде Југославије им Албемије говор делегата Ћазима Воћгр: који је говорио у име елбачских дивн-– /а се бора ма југословенској 79-

говорко- ја пр Изан Кранжелић, мајор Ју-

су били и дивних примера, а и пунм тражења де се албанском метроду да токво место зеглужио својом борбом. Читеза сата тражила је да се пошаље телеграм о Севезницима скеко би била гризмета ноза демократске влада Алба. мија,

Овог дана су

оздравим те-

теније, Америке м Југослванје.

20 и 71 априва биле су одржане њелике спортске манифестације у којима је учествовала десетина спортских смледимских удружења из свих крајзва Албемже. Омладина ге у пригуству ме-

марода такмичила у гимнастици, #7летици м постигла гепе резултате.

За време конгреса су одржане приоедбе које су дажеле домаће омладинсне уметничке групе, а исто теко | дезала приредбе м југословенска уметмичка група »Иво-Лола Рибар“ која је, 23 великим одушевљењом примљена.

Последњег дача кочтреса 22 пложла резолуција конгреса, прои изабран нови Центраљми одбор БРАШ-а, кео м његов сенретерејат, Кентресму зеставицу добмо је чајбољи округ Корча, где је омладина постигаа најлепше резул у борби 4 раду. М:ло тако је за херомзам у борби против фашиста м домаћих чзсода добита комгресму зеставицу Пре а НОВ Албаније.

На великом стадиону на завршетку к:

утакмица између сторт клуТиреке м |у'ословемског омладмнског спорт клуба »Цржена звездач.

а ароме конгреса била је прмређе-

сагње побудила “ грчке ом

је југо:ловенске ла.

Други конгрес ентафашистичке омледине Албанија био је нова победа ел бачске омладине. Тим жом"росом је она показала свој велики удео у ослобошљених | мерсдо, Јому смату седуњему у редовима БРАШ-а. Тај је конгрес много ојечео омладински покрет. Он је учинио да ће дана: сва албемске омладиме једммставча градмти своју земљу самопрегормо, жао што је пошла у оружану борбу за чационалму слободу м право свога маоде. Оме је показала да чврсто стоји уз своју кародму владу м њеног преттедМика генорал-пукожнина _Емвер _ Хоџу Она је показала велику љубав, нскосому у заједничкој ослободилачкој бор. 6м, према демократској федератмамој Југославији, према југословенској омтедини. Ока учерстива бретске од“осе са свом омладином балканских земања.

Габриел Гашпершич

Говоре деле ним речима велика дела које је омладима Албаније хеоојски извршила сслобеђајући и градећи своју домовану.

дана, декциј та,

мего дз овде говорим. немам — говори кепетан Љум Кекомандант батаљона коњице. Он прича препуној дворани делегата о битци нод Вишеграда гле је сем убио 300 немачких војника м 50 издојника, Ом мало говори, тешко речи прелазе преко његових усана, али зато зма тући непријатеља. Ово је прави лих бор. ца Албакца, лик којм се денас сусрећо им на територжји Југосла: вори Чазим Ваћари. Тутњи дворана, пролама се ваздухом: Енљер—Тито! То омладима по стоти пут потврђује поново м седе ма свом контресу колико је чврсто пријатељство Албамнје и Југославије, Борба наших и југословенских дивизида ме тама па отиљомитл – стаов

Реферат »Положа м задаци омладмке у новој демонратско; Албанијих који је одржала Лирм Белишова члан секр.

нље стоја прод народном алешћу. По. | моћи неродму власт у подизању при. | вреде, школа; побољшати културмм имво марода, стварањем радних бригеда м батаљоа, допринети што више обмови земље — била је решеногт свив. Делегати појединих округа су се обавезали шта ће њихова омладиме да учими у том циљу погле комгреса м најавили међутобна токмичсња

Трећи реферат »Све смаге за потту мо једимство омладине одржао је Ф дип Пачрами, члан свир. БРАШ-а.

Други комгрес је показао де | младима Албамије у великој мери поститле своје јединство. По овом реф“ рату су дискуто омладинци сви» стојева мерода — мледи борци-пе зани, редници из позадине, сељаци, радници, ђаци. Сам прожати једимствемом вољом за лајаднички рад. Говорипи су омљладиици, синови и рођаци н родмих издајника, који су осудили из дајмички рад Бали Комптара им других профашистичких организација,

Са Другим мочтресом омладина Албамије је показала да ће још више проширити своје јединство, кеко ниједан омладинац ме би остао изван борб»мих редова БРАШ-а, који је данас јан

на Балкану.

Конгрес су исто тако поздравили

фактор у О:лободилачком фронту народа Албаније.

„Више бих волео да с» борим десет!

О том го- |

ПРЕКО СЕ УКЉУЧУЈЕ

Страна 3

МУРЈЕ У ДЕЛО НАШЕ

НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

(Од специјалног дописника, Омладине")

Када птосећујемо _ наше _ пограничне покрајине осећамо мајјаче како је дубско ушпта љубав за нову демократску Југославију у све наше народе, све наше покрајине.

Сповенечко Прекомурје, крајави које су мађарсим сжупатори ове четири годиме тлачили м насилно помађаривали м којн су били миаче изложеки мађарскем утицају стотинама година, олм гам су остали словенски и |угословенсми м пожазалм меуморку жељу за демократском и правом народном влашћу. Прехомурски људи су примали Цр-

деца. Мако су од осгобођених крајесу ња Словеније били одељени, прекомурсни Словенци ' ма и Југостовенска армија доносе слобСоду им демократију. Пркмили су чете Црвене армије са највећим одушевљењем, које се споктано изрожавало свакога дана. „Црвама армија је већ у суседним селима! разносила се вест по кућама, о омладмике су покитале у баште да наберу цвеће својем ослободиоцима, поред Мемаца м поред пуцања грама!

Омладина се одмах по ослобођењу Прекомурја организовапа у Зпезу слосанста младина. По селима су се пре. дамо организовали одбори Севеза словеначке омладине. Омладинци м омладинке изводили су разне акције властитом иницијативом, кажо је време за. хтевало. У селу Стрековци одмах су отстранили сва мађарска изтлиса. У истом селу помаже омладина при раду сиромашним сољацима, У селу Мостје су омпадичке [ош раније установиле од-

ипак а

5 =

мурју сада се врши мобилизација. Омладима се одазввла са селиким одушваљењем. У селима Мостје, Мерзиње м Твртково јавили су се сви омладиунци добровољно, исто тако су се омладимке одазвале ма свој начим мобм Ризецији. У Перточи су омладмнке сакупиле на пољу, за нашу војску, 7 сандужа метака м 3 сандука ручних грамата, По целом Прекомурју организоване су омладинске радне групе, које томажу при обнови земље. Један од важних задатака у Прехомурју је обнова словеначких школа, јер су до сада за четнрм године школе биле само мађарсже. Радне групе крече школе, чисте просторије и скупљеју школске књиге, Мљогм омладинци и омладинње мораће бити учитељи због недостатка учитеље ског кадра, јер су Међари (мм у тоља протерали м интернирали.

Прежомурска омладина мије забореемле, да се иза границе бивша Југослафије у Порабју исто тажо налазе Словенци, ојм су остали верни м поред хиљадутодишњег тућинског јарма, својој домовини м своме језику. Порабски Словенци и њихова омладика са свом душом желе да се сасвим споје са својом старом домовином им сада су тек дошли у непосредан додир са њом. Поробска словеначка омладина манифестује за Словенију, за Титову Југославију и исто Тако, као у целој Словенији м они се спремају за | конгрес слове начке смпадиме, који ће се те у Љубљами одмах по

Омладина _ сповеначког Праксе “рја припрема се да однесе међу Рабске

боо ЗСМ, скупиле за руске рањемике 560 кг кромлира, 150 иг пасуља, 50 иг. кукурузног брашса, 52 иг пшеничног брашна, 6 кг масти и 200 јаја.

У ослобођеном Сповенечком Преко.

Словенце књиге ма њеховом матерњем лику, да им однесе словачку реч, која ће км открити истиму м лепоту живота у ковој Југославији,

Мурска Собота- 18 априла 1945

ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ МИНИСТРА ИНДУСТРИЈЕ АНДРИЈЕ ХЕБРАНГА

Поводом миза мера на привредном | министар мидустрије Амдрија Хебгачг

подручју, које је предузела наша народна власт у 'сврку да регулише је димствоми нови новац, производњу м респоделу, цене м редовно снабдовањи плате м наднице радника и чиновник.

АЛБАНСКА ОМЛАДИНА ГОВОРИ НА СВОМ И КОНГРЕСУ

ти једноставним скром. |

друтерица Касијани Пасналм, делегат о круга Корче. Ома конгресу да ће омладина охруга Корче за 3 месеца извршити све задатке које пред њу постави || конгрес.

Фадна Спожија, сеља« ма округа Кук. са, прича: „Ми смо у прошлости би ли изолованим од других крајева Албаније. Данас тога више кема. Чак је наш нерод умкштио зид границе Зогу—А|лександар под руководством ЕкверТита, Давно су се у Луми стварале безе југословенских партизана који су озамо долазили са Косова. Они су не пазнлм ма широну помоћ нашег сељака“. Светле историје мерода у ослободилачком рату налисела је омладина Аргирокестом ДелегеНеджо Кономи верно м сликовито при ча о херојској борби омладиме Курсо љеша и попаљемим, опустошеним селима, о патњама које су дуго трајале аљ мису точолебале јучачим метоа Аогу

Капетан Лум Кета

коовмнистичка настојање оземаље, него нас је мађусобно чврсто повезала. Псвезаље су нас разасуте мости, проливена крв у зв-– једничној бообм на теритопији земаља“ — говори Чазим Воћари.

Дек албански борци туку фашисте, позадина предено шаље ноље м нове борце на Фронт. „Косча се аи м тиме што је из њеких ·алапа изресла М! ударна ада НОВ Албаније“ = каже.

предевнулој

говорм на конгресу

оожастра у бооби против издајчика, Учешћем у ослобађању своје земље, напорима ноје омледина Албаније да нас угаже у своје костима им животима који су узидани чврсто у темеље нове заједнице — омладмна Албамије с правом тражи поново са свог || комгреса признање »6|ликих тековина борбе свога народа |тризмање своје мародне демократске владе.

је дала обећање И|

део је изјаву која видљнњо похазује копико је мка “брига наше државне |управе за најшире слојеве марода м | како мес велики задаци очекују у све-

| страном реду ма пољу пригреде.

Циљ доносених мера м одлука је јасам, Оме треба да унесу ред у хаотичмо стање пословања старим ожупационим о новчаницама м учврсте – мови јединствени димар демократске федеративне Југославије приближујући олтицеј моаца предратној количини. Ја да се стабилизација

ница. о прописивању цена вежних

мајзажнијих о жимаммрница м индустриских ом промзвода, као м уредба о

Провођење у живот овил упедаба омогући ће м осигурати пристојем и смошљив живот најширих слојева марода,

Огромне задатке који се дамес постављеју пред читав народ м руководеће органе у овом погледу формули-

дужни да обраде поља им продају своје производе де би се аеигурале прехрана војске м становни2) редмици м мамјештемици У уз помоћ синдикалмих организација подићи м проширити производњу, производити све више им размоврсмије проје за потреба ожонмања рата, опскрбе сеоског м градског стамовинштва м обмове земље; 3) чиновмици морају свем вјермим

милустомеме подмзволе,

по смишњемим и пламсмим ралом опскобљује војску им становништво. Од испуњатања ових задећа овиси стварање владиних привредмих мјера,

Задаци омладине у овом раду поо“звале из општемародних задатака, Ми ћемб се као м досаде ма свим по~имљ свестрано уклопити у ппмвачљил

редмицм у творметама м мидустрмским устаножама, _мамаштечмим у урелима мтд. умефто стачм 0омтадинац ма свом посту лаће све од соба па мљшу побељм ма војммчком по-

Одушевљене манифестације којима је Југославије поздравно

мес у откривању м жажњавању штемуламата дочатије да ће се Џ ден јер та одлуха маоодче власти

је мзоаз м тежња назширих слојева . гола лемпомратске Југославије. Баш зато потре је да омладина судзлуја у свим акцијама марода на мспуњавању м спровођењу у дело овог важног | закона.