Omladina
Страна 4
БУГАРСКА ОМЛАДИНА У СТВАРАЊУ и
Питање ствзрења јединствене _ ома дмнске организације у Бугарској, «ој» већ три месеца централно питање ег омладичског покрета, улази у |
едињ младинцима других ин 5 |
је. Али руководство ЗМС-е још од са мога почетка се изјаснило против стварења јединствене организам. Ра мачике је спречевало дз
ноу, развијену фазу. С једне стране, маса омладинаца све њзише прмхвата ову идеју м у ммогим
се његови чламови, који су у поједипример у плевенском, осеноградском,| мим местима доносили решења, уједиврачанском м другим срезовима, омле-| мо са другим омлединцима у једимстведикци РМС-в м ЗМС-з слили су своје| мо организације, Ме ден 8 оприло о, г. оргемизације, изебрали нозо отште ру-| оно је сазњало конференцију окружних ководстео м реде већ заједнички као | ЗМС-а, на којој Чланови једно јединствене организаци- | против стварања је. У другим селима омладинци су до-|
мели решење за сливање м у нојгхорнје време извешће то м пректичко, Сао више оживљује н јаче депатност смладинских отечественофромтовских уомисија: осме организују заједничке родне и културно-просветке акције, а у овим зеједничким окцијама о омладинци ре-
стаљих омладинских организација! То је, зато, што се руководство ЗМС-а нела-
зљичитих _ организације се зближавају, | 3“ У пе рвакциочарних, ари упознају, укла: неповерење изме- | чественофронтовских елеменат: и ке Цана желе де ојача јединство Отечественог
у себе, зајоднички раде им тиме са постепемо утире пут њиховом сливању У јединствене организације. Ово шло се седа дешава међу омладинском масом мазбољи је знен Аз омледина жели је- | органу ЗМС-а »Младешко знамеч и дидиистао и де због тоге није далеко дам | скусије ма последњој комфоронцији, са када ће то бији м потуно остварено. | УРШено [асно доказују ову чињеницу. (С друге стрене, по сањм средњим
школама у земљи непрестано се мзгра-| Ђује јединствене организација школске антифашистичке омледике. Ово изгре ђивање ме долезм само као резул
жеље школске омладине да се уједини у једну заједничку зргевнију наго и
Ффромте, јединство између радмичке м сеоске омладине. садашња делатност, чланци
Иза саог руксвод:тва малааи се позмети бивши всћ редничке портије Гема (др, Г. М, Димитрса), нојм је због саоје противотечественефронто
мосли удбљен ма руководсте м житосен нао непријатељ стечествеког френта и Бугарске. Геме оскушњаа
налезе у руковод:ту ЗМС-з, проводи голитиху разједињења мађу омладитрегу решеко да у средњим школа- | дом, ма постоји само једна јединствена ортанизација школске антифашистичке 0-| Широка чланска маса ЗМС-а је не мведине. Већ су у више од ЈЕ При предна и стварно онтифашистичке, отешкога у земљи ученици ЗМС-м, ССМеа м иЗвенох слили своје | == "зенофронтовска. Ома је њаћ почеор-вимзације и образовали 22: ву | ла де схвата да се Централно руководученичку организацију. о Мзграђиљењо ство организације мепези у лошим ру тих организација Рома + кама, м мије далеко дам када ћо се осамо питање дана. Ф радим у н скорије зреме биће готов правилник на, помоћу свих поштемих отечественотаг -
та којм је одржан 5 марта о, г, На кон-
у ји ће миого припомоћи њеном бржем њог руководства. Тема ће коначно и биУ исто време
и утрт пут васколиком изграђивању је_ динствене оргенизације.
Упорним _ објашњевањем, _ локалним уједињењима м јачањем серадње међ; појединим организецијема путем ззје дмимних ажција, изграђивање јединствсне ученичке и дечје организације и бос-
поштедном борбом са реакционерима и рушмоциме јединства, у Бугарској се одључно иде ка изградњи једног јединственог савеза антифашистичке омлодине. гради цу м за дечаке. При РМС-у је до седа постојала дечја оргенизација »Септемвричеч х је имала ожо 250 хиљеде чланова — це. По примеру офе орпшвиције зме је исто теко почео да изграђу: воју деј организацију ес рабслии . — »Црвене леставицен, Разједињење са свим његовим штетмим последицама почело је да се премоси им међу децу. Национални комгрес Отечественог фронта изразио је жељу да у Бугарској постоји семо је-
За „Омледину“ меписао
ОМЛАДИНА
Број 42
СЛОБОДАРСКИ ТРСТ БОРИ СЕ И РАДИ ЗА ПОБЕДУ
Омладина Трста будно прати све војне м политичке догаћаје у свету м местоји да што више допринесе борби за То се најбоља #' ди у њеним смелим ахцијама против непријатеља,
Тажо су медевно на једном 50 метара високом фабричком димњаку у Трсту обесили преко ноћи
омлединци
Кип израђен у дрвету, који је, приликом ослобођења Беогрсла, радна омладина Трста поклонила совјетској омладини
1 три огромне народне зестање. Заставе су дуго вијориле ваздухом ми одушевљањелв народ — пре него што су их фешеистички полицајци успели да скику.
квармља су два омладинца резервозр Тин пред полазек не пут. На првој стрњини камлон се резбио ми шофер Ненам погинуо.
Исто тако су омладинци једном приликом поставили изван Трста Немци ња зеседу. На одређено место поста. вили су мина и када је наишла немечке патропа мине су експлодирале м чи тева патрола одлетеља је у ваздух.
Прилихом говора маршала Тита дасматинској бригади (поводом њеље годишњице), када је друг Тито мајавис до ће Трст са Словеначким Приморјем. и Истром бити прикључен демократској Федеративној Југославији, дошпо је + Трсту до великог одушевљења изрежемог у месовним екцијама, Тик дана растурењо је у Трсту преко сто хиљода љетека са говором маршала Тита. Цео Трст је скоро до посладње куће био исписен паролама. При томе је била нај ажтивнија омладина која је зајсдно са италијанским антифашистима целу ноћ исписиваља пароле по зидовима. Словеначка м италијанска антафашистичка омгадмна Трста свих рејона послала је преко 70 резолуције маршалу Титу и АВНОЉУу. Омладина послеља мершапу Титу много дарова украшених народмим орнемектима,
Међу италијанским становништвом сас ја већи број присталица тзв. „покрет присталица нове Југославије". Они из деју у Сптовеначком Приморју и сво; лист „Ил мостро Ањечире“.
о
је
неша омладина у Трсту великим мес мим енцијема писања парола „Дан Београд, сутра Трст". Том приликом је у само једној моћи подељено 95.000 ћетажа. Такоће велики број пљетака бис је рестургн приликом ослобођења Варшеве. У замах захвалности Црвеној армији за помоћ коју је пружила ослободилачкој борби наших народа, омладина Трсте
На једном немачком кемиску по
ТОМА ЉЕВШИН
У нашем разреду, у 557 школи Москворецког рејона граде свима је позмато да седе, кеда одресла деју
све своје снаге јетеља, ученици треба да уче само са одличним успех
Изко ми је тек 14 година учим већ дуго м увек као шло су ме неучили код куће м у школи спремам вредно часове. Када је почео рат зажолела сам да и ту будем корисна. Другарица м ја решале смо да одемо у болницу рењењим борцима Црвене армије,
не опште отечествонофронтовска — оркамизација за децу и дечеке, 6 у тач.
Алберт Којенов
Сваког дзна после чесова ишле смо
Борби проти непри- |
је преко совјотске војне мисије при
(Написано специјално за „Омладину“)
у болницу, разносиле болесницима руЧак, жрамиле најслабије кошичицом. Мореле смо борцима м много де читамо. Седнеш поред кревета, отвориш жњигу и читаш. Он слуша, лекше му је м око срце му је некако топлије.
Једном сам случајно дошпв у собу команданата.
Ишла сам ходником м погледала. Рањеници су сви спавали, само мије спавао Генадиј Аникин. Он ме позва. Ми гочесто де резговарамо., Ускоро су се и други болесници пробудили м почепи да разговерају са мном. Тако сам ја
14 резолуције донете ма конференцији РАС стоји: »Препоручује се де оргамизација »Соптемвриче« постане _ опште отечествекофронтовске организација 28 децу н дочако х ће рукожодити омладњнске комисије при Отечественом фронту Пошто су се по овом питању |слоразума, пријатељске сарадње, братмајзад и све организације сло-|ске љубави и помоћи између Совјатжиле, Пар омладинска комисија|ског Савеза им нас, јесте посета Марје донеле решење да се сте постој јеће | шела Тита пионирском дому у Москви. дечје оргемизације слију у једму заје-|То је био празним за све московске пиопире, јер су најмлађи грађани СССР-а клицали савезу се Југославијом, Они 5у у топлим и срдачним очима друга Гите видели маше много чувене партизано и читаву нешу земљу.
у свечане хаљине, постро-
ДРУГ ТИТО У
Једна жива манифестација историског
онири Москве вођу из братске земље: „Друже Маршеле, у маст вашег доласка постројема је пионирска чета, Мирно“. А затим |е кроз дугм ходник од“ јекнуло, на поздрав друга Тита, једно сњежно „Здраво“. На њиховим зајалуреним лицима читала се немзмерна радост што могу дз поздраве хероја м претставника борбене Југославије,
После свечаног поздрава друг Тито
ељеног позитивног становишта по питању јединствене организације. На својој Петој конференцији РМС, на којој ја ок питање једимствене оргенизације било цемтрално, донето је решење да свим
Одевеки јеми у почасну стражу дочекали су пи. | сли
ДОМУ НАЈМАКЂИХ
је обишао радна пионирска одељења. Најпре се срео са најмлађим вејарима и сликарима, Сала је биле препуна ки пова м слика истакнутих пионира, сце“ ма из борби, ударника ма позадине и др.
Деље су посетиоци запазипи авлонске конструкторе. Деца овде од по ране младости конструашу м: ме, уче се да сутра боље служе си бини.
У овој срећној замљи власт које ми-
и о покољењима м наследницима васпитава будуће ботаничаов, подљмладаж који треба да замени чувене изучмиме Мичурина, Лицанка и друге. Друг Тито са пуним интересовањем посматрао је коко су се мале главе удубиле у емализу м укрштање појединих биљана. Пионири механичарм _ довукли су из Москве старе аутомобиле им моторцикоте, размонтирепи их, во мспи-
силама на њеном _ изграђивању Кокференција омладииског сазеза »Звемок која је одржана 15 априла о, г. и сто тако се мајаснила за сном је димствене организ. Савез је“ амстичке омладине (ССМ) још и сазе20о конференцију која би звузела званично становиште по овом питању, али његово Централно руководство низом чвамака и својим радом исто се теко изјаснило за јединствену оргонизацију Међу руководствима ових трију орге-
низација постоји исто мишљење им св-
по питању јединствене организације. Стварање јединствене оргенизације
мамлази и на извосне тешкоће, од којих је нагозбиљчи!в та што је руководство ЗМС-а претма јединствено организације. Јасно је да боз ЗМС-а, ч
је организација по броју својих чланоФа ка другом месту у Бугарској, ме може да се створи један стаарко општи савез целокупне антифашистичке омладине, Широка чланска меса ЗМС-а дочекала је добро м прихвата идеју за јединствену организацију о чему говоре ме свмо многобројне резолуције, које су изглесали земсисти многих месних оргенизоцмје, већ м чињенице да
Наши
ниошири са Азровима које су добили од својих московских другова
МОСКОВЉАНА
тују сваки део м сада поправљеајући их уче се на њима.
Остављене су и сале за балет и гимнастичке вежбе. Ту дечаци м девојчице изводећи разне уметничка игре вежбају своје тело.
У чест ове посете, у пространој лекционој свли говорила је пионирема 0 великом хероју грађанског рата Чапајеву, другернца — чувени матраљазоц
Запајењог доба, чи-годашња _ Ана. Зепажало се огромно интересовање према херојима свозе отаџомне.
Врхунац посете друге Гите био је полазак у концертну селу. Овде су млади Меосновљани припремали свечани концерт високог уметничкој кивов са разним белетским игрема. јен приликом пионири Москао предали су поклоне м Пуне руке бретских танка својим вољеним вршњацима у Београду,
ПИОДИРА НОД СБ0Г МАРШАЛА
23 априла маршал Тито је примио делегацију беопрадских пионира и предсо јој дарове њихових о московских
друго: (друг Тито је приликом свог боравка у Москви посетио м Централни пио-
нирски дом м о тој посети, између осталог, рекао следеће:
— Пионири Москас су ми приредиаи леп дочек. Том приликом су извели
поздрева, желе много среће и успеха у зашем учењу. Поручују вам да будете марљивм, добри ученици м верни синови демократске федератнене јутосљавије. Москошски пионири шаљу
штабу Х корпуса послала јуначкој омледини СССР уметнички кип од дрвета,
Откеда је почео партизански покрет у Словеначком Приморју о становници урста скупљају стално велике суме нозаца, велике количина намирница, паписе м другог потребног материјала за њешу војску. Мма много случејева да су крабри омладинци, усред дана, на. товврили пун камион намирљица м другог материјала м све заједно поред стража и бункера одвезли ња ослобоће„у територију,
Словеначка омладине у Трсту, под фашистичким ропством није м могућности да учи им говори својим језиком, седа се под најтежим сколностижа схупље не разне течејево на коџижа учи да празилно пише м говори словеначки, Ти течајсви се одржавају обично заједно са политичким састанцима које организују одбори Освободилне фронте.
МАСОВНИ МИТИНЗИ НА ЦРЕСУ И ЛОШАЊУ
Народ Истре и Лошиња се фећ дуго за своје ослобођење. По им местима на отоцима била су исатсаме пероле, одржевени су састанци » вршене припреме за прославу ослоЗођења. У последње време отоци Црес, Лошињ м Сушац дали су Југословенској врмијн 720 бораца, мећу којима је би-
које мага
зони Кеда је Ју
армија ослободила Црес, Лошињ м Сушац народ је био ван себе од одушевљења им среће. После 25 година ропства дочекао је он своју ослободилачму војску. Одржани су бројни митинзи на којима је народ изражавао своју заквалност ослободилачкој армији ми маршалу Титу, изјављујући одлучно да га више мико меће раставити од југослонске отаџбине.
(Танјуг)
фронту!
код њих м остала. Рањени команданти су рекли да им је досадно да леже. РА ја ћу домети од куће гремофон« сБећам ја. И то обећање сем мспунила. Са гремофоном им је било веселије.
Највише сам хтела да помогнем Гемедију Амикику. Био је необичко Блед, говорио је слабим гласом, с тешко је био рањен. Решкла сам да га мегујем кад год имам слободног времена. Сетита сам седела поред њега, храмила та својом руком — толико је био слаб. У почетку сам морала да му подижем гтаву заједно са јастуном де се пакше
мепије. Кроз межолико дана почео је да креће ружама, почео је сам да пије.
И понекад дешввало се да се осмехме, био је тако симлатичан!.. Ускоро постаде сасвим бодар.
Амикин брао оздрази м доби отсуство за коначан оп Али није _ ммао куда да отпутује, није имао родбине. Тада сем резговарала са мемом да живи код нас.
Мата је примила Генадија као роњеног сима. „Та он им личи на мог сина — исти је, исти као он« рече она када нам дође Генадиј се својим куферчињем, Рече и заплака, јер је мој брат погинуо на фронту.
Генадиј је живео код мес око месец дана. Сасвим је оздрсано: мама м ја смо га добро храниле. И он је пре рока отпутовао на фронт, Полазећи — ме пут, ом ми поклони за успомену брош — тажо дивну бубу!
Преко Генадије послели смо на фронт поклон команданту Туркиму, који је ле жао у истој себи је је био добар бријеч, а мовац за њега сакупили смо у
разреду.
Седе су Туркин, Аникин, као м многа други борци м коменданти који су бићи у нашој болници — на фронту.
Сем они добро ратују, о томе све. доче победмичке салве код нас у Москви. А ето, ја се цело време брином дз пи су здрави, до нису опет рањени,
Сада ређе посећујам болницу, јер се спремам за испите,
А свој гремофон ћу заувек оставити у болници — межа свира да рањеници ма микада ме буде доседно м да ме се сећају. ја ћу им се још вратити, сжтурно ћу им се вратити — само да положим испит,
МИЛИОНА КЊИГА МАЈАКОВСКОГ
зем писмо — масловму страну су сами израдили. Затим вам шељу слику друта Стаљима и пионирску трубу.“ Делегација је примила дерове, а у њено име се захвалила пионирка да Ђурић рекавши: — Ма ст московским пионирима и Теби, друже Тито, захваљујемо на овим даровима м ми ћемо се одужити пумим ахцијама које сте ви пред мес поли напустили су пионири дом
У мају 1917 године објављен је први зборник песама м,адог Мађмзваиог „ја!“ Он је отштампан у питографији у 300 примерака. До револуције је издато све-
На-| та 5 књига обдареног песимка м то у
примерака. После Октобра Мађаковског постале су приступачне ши
ше земље. Од 1917 па до 1945 песме Мајаковског су издате у Совјетском Савезу ма 44 језмна народа СССР у дезет милиона примерака.
а =