Omladina

__Број 43

КАМПАЊА ЗА ОБРАДУ ЗЕМЉЕ |

ти

«свог реда на достојан политички сектор. Што се тиче самих форми омладинци су у разним пољопривредним [едимицама, користећи искуство стечено у досадашњем раду, услали да пронаћу одговарајући нечин своје културне делатности. рада омледина је промешла довољно ремана зе организовање своје куптурне активности, од уређивања новина, било то усмеких, зидни мли џепмих, па Саб културних м у оканру семе јединице или у повезаности се ње омладинсжим организацијама. С«ажако је потребно да се ова ектив-

И КУЛТУРНИ РАД ОМЛАДИНЕ

У истој мери као за зошетек ослободилачке борбе, си готово све расположиве снага незцих народа мобилисане у радовима за обнову м изградњу неше привреде, за обезбеђење _ најпотребнијих _ основних | продуката. Омладина, која узиме пуно | учешће у свим ссцијема за подизање њаше привреде, • нарочито у широжој жемпањи зе попуну обраду све плодне земље, мамшла је у свом раду ка читав низ нових проблеме на свим сежтормње. У својој културној ективчости ома је намшла на питање прилагоћавања облика свог куптурмог рада новим условима као м подизања садржаја тог

реда, здравог постизавања што бољих услеха. Оне мореју бити у стању да подижу жење младих радника, д» мамифестују зелихо, ковог реде. На приредбама морамо да: ти заслужено признање машим хероја ма реда, морамо говорити о њиме како би они послужили као примери за углед читажој омладини, Кроз све наше приредбе ми зидне новине морамо стално спроводити широху кемпању за популаризацију редова на пољима, агитецију а» постизање и премешивањео у прану предеиђених норми. Уредници у-

ОМЛАДИНА

Страна 5

КУЛТУРНЕ БЕЛЕШКЕ

25 смрти научника та ј

Москаа, 30 еприпл

У Совјетском Савезу су отпочеле ве. | лике свечаности поводом 25-одишњи- | це смрти великог неучмика Климента Тимирјазева.

Радови овог великог меучника на годручју физислотије биљака наставак су резвоја Дарекмове теорије м биле су епоха у историји светске ботаничке Тимирјазев је био члан — дописмик руске Академије наука,

ннциња у Читава армија

његових _учемика м други совјетски

наеена наставили су и развили његоПо дмаљење у погледу његовог гемијалмог решавања светских питања у теорији и пракси. Сматрам велику срећу што сем био њего: савременик и сведок Клањ:

| названа је ја у Москам совтога. Гое

цемтар згрономске јетске науке. Тиммрјезев је сем био м активни социјални борац, дине 1920 радници одељења за репа“ рацију вагона жељезничке пруге Мосжаа—Курск изабрали су га за посла ника Московског Совјете,

Умферући, Климент Тимирјазев је рекао лежару — комунисти, који га је лечио: „увек сам се трудио да служим човечанству. Бољишеници који су оствараде, ја чврсто веру-

и са сиим омладинцима

радовима. Одржевањом

оки ће бити у стању да

објављују најновије. учене успеже, се! ~

техвих веза

А свим омлединцима м читавим једмимцема м тиме ће џелне или зидне новино постати смежан агитатор за постизење бољих успехе, На приредбама м у мовинама је потребно указивати на мадостетке у раду, кежо би се сем фекат реда поболишао. Удерници не-

смањих, џепмих м зидних новина моргју бити у | вези са по- | рили оцима радних бригада м батаљона, као |чесии доктор университета _ Женење,

запосленим на | Кембриџа, Гљазгова м многих других. |рода им воде га срећи.

Ом је одржавао њезе са многим науч-

У фебруару Рију,

стичке омладине у

јем им убећен сам у то, за добро наја сам умк

био са вама. Испоручите Лењину моје

ПЈЕОМА У ОРИТАГЊЕ

по »алогу окупатора, Дреже, усташка полиција је убила љубим.

у јежу ведиких непријатељских

захтјев четника војводе а антифашиМостару друга Салку Шестића.

на

мост још појача, да стално добија на спежа м тежо омогуће да се сви кор» Незњано ја сам покопан, пренети пета Фром уметничком квалитету и да се по-| сте њиховим искуством. Од огромне| о али ја знам да змате за мој гроб, По Јајцу прољеће шета свети још већа пажње повезивању омле- | користи за сем рад биће предавање из јер #м знате безброје гробова наших м Бихаћу дине из редних јединица са домаћом пољопривреде стручно оспособљених драгих борзца. по Крајмим прољеће шета. омљадмиом им на подручју културног ра-; другова, Развијење културног рада У Ја змам да на мом гробу По Лици, де Али, уопште је културна сктивност | том правцу имаће зачи утицај = неће Кордуну, у. мелшна Радин. својим до- израсти зова по Сповенмји прољеће шеста. садашњим _ Формема углавном прона- | шег м трава, Свугдје тоћ зори, шља превиљан правац за своје даље ра- не ожнаљавања културног рада јер је сам покопан зорм. звијање. и његовог под = Допази = С друге стране ми можемо м морамо пе рио нњ под допази да комстатујемо да жугтурна сктивност|у најећој мери је мекрсао у нашим уочн симтања. ма бајумстима драгих партизана у семим радним јединицама микеко ме | псљепривредним радним Јединицаља. дољазм ма страна Одговерв својим зедециме, уколико је у | Али, то микако ме зиечи де исти зеда-| У меркчна. питању њен садржај. Зидне новине, кул- |тек не стоји м пред организаторима ропази из страна турње. полреле иза. 2 ни радним | културу. делатности по нашим школа- мелим пава, по | ма. мила досвом садржају од елаће у нашим | мовима. пава! Ми из страна омладинским домовима мтд,| (Сви моремо бити свесни чињенице хеј Садржај мм је сувише опстрантан, за-| да још свуда на терену недостаје ној прољеће допазк! Ме потребкмје радне снаге, док се у на- а шим тредовиња 10ш масе Умјесто суза, Ма пору 5 први која је само у минималној вепаја, => акве мери укључена у маше умјесто беспомоћне јаднковне — не с нек дмциђу. Али Наш зодатек је да убедимо “ ~ д турми рад у нашим је- | ову омладину у потребу њеног уче- у Монике диикцама не испуњава слој задатак ш- | стеовења у ом раљну мобнлизење: у дјелу, вољени друже, 240. роже О-|и б ~ — ни велике, пау адастетан у. културном, не-| ју све ресположиве радис снаге. Огеј мисам — пламена прољећа! ших радних потребно је што задатак услеће утолико уколико иза. Музњи | пре отстренити. Тиме ће меша жуптур- будемо спровели мампењу за њега свим Чујте ме, мало. ецкстрој' на поред об. , преко састе- чујте, другови моји! Чујте ме, раван, митинга им штампе, тако преко Чуће ње чујте: мајшире жултурме активности: преко у- ове ноћм пира вампира — због отстих љета наших, преко кад

оења и

сви услови и тог питања. Остадм зедатак свих оних другова која одговереју за куптурну делатност у адним бетаљонима м бригадама јесте да уче своје другове како да пишу комкретне чланке, песме, рецитације „пи скечеве са мотивима из свог рада и да сами пишу о свом тахмичењу, 0 езуптатиме, о удерницима, као и о не- | достацима које треба уклонити, Културне приредбе у нешим радмим бригедама морају бити прожете духом '

разних

Укључивањем у сљенародну нампању за обреду на широка куптурне ле| матност добиће ммато већи знечај. јон неће ни ариње губити у својој вредности као важен Фактор У васлитаевању и културном подизању наше о мледине. „Али ће зато претстовљати снажно сродство за спровођење што ширег учешћа омладине у борби зв о| безбаћење _ мајмужнијих. животних намирница нашим народна аластиња,

туђе хуље, чујте:

прољеће долази дотазм из страна

мепкчна. нозејажљмва

Митја Бошњак

Први мој 1938 годиче — то је прве езлика м организована прослава празнике рада — од када је шестојануло- | -«и мрам завмо Југославију. То је пржи

сртенизожачи мступ на од земље, један од камена темељаца узидених у докашњи моћни Јединствени фронт.

границу маше земље дошло је житлеровско мудовиште почињући да дет

сподству мед светом. узбуму, прем бојни позив био глас ЦККПЈ, Нешој земљн, _братској Чехосповачкој, свим малим меродимљ прети смртна опесност, Мобилизаци;) | по. свих снага, једикство свеге што је де

Спремим зв покрет. Војска по касарнама била је приправном стању. Требало је много излоре, одлучности “ организаторске вештине дз се мепред много штијумских очију обовости м доведе ма зборно место хиљаде људи, да ниједан који је спремљи да дођа ма њ зостаме, о да истовремено ниједан погицисим доушчик не дозна ништа.

Неколнхо дана пред | мај припреме

радионицама з ЕЈ људи. Само руководство је зне-

целокупан плач, други су знали ме сто где ће се збор одржати, а неки са-

можратско м родољубиво, и| ме место где ће се састати се' другом, зенопрааногт марода у земљи, чарст| који ће га одвија на збор. Тако се ослонец на Соајетски Сазез — то је био обезбеђивало да м гко полиције са

о фашн Први. мај 1938 године требало је де буде снежан протест против реакције,

Је организује легално, синдиката, још у семом почетку Синдикалми актив, Одбор радмичке омладине м руховодство Уједињенс студентске омледмне прими. ли су се да проглеву | меја мзведу не легално по цему сукоба са полицијом. И рванција се спремала. Читав апарат је стевила у покрет. Ма сво стрене су се узврдела полициска њу“ шквле, начуљилн уши де разаберу шепет, жандврм спевеју са фишеклијам»,

Пожушеји који су чињени да се простава Првоге мај преко

<вој

м усте до сазме о припремама не де у могућности де нос спречи у одржавању прославе.

Ујутру Првога ~ Топчидерским путем, прехо од Ракозице, преко њива чек 5 друге др у

путу, којм су очекмаали ослике поворка се црвеним заставама, мису готово им обраћали пажњу ма веселе парове, меки су можде помислили де су сви заљубљени младићи пошти из БеограМЕ ТОМ Јаве вене ма ог између групе бео-

мечог: сломи шегрте, која иде у Кошутњак

терајући пред собом фФ' тапног

Али то је Био само спољни изглед. Да је жаце стојећи почреј пута мапо више размислио и пажљивије зегледао папо би му у очи да све те размоврсне групице м парњак крећу

коњи су оседлани а жемиони сваки час

у истом правцу. Можде би се им сетио

лава!

дв се они нагде могу сестати. Апм жеца Није научио да мисли, њему то мико Мијо режео им зато је он остао миран,

У Кошутњеку, по шуми м ма пропланцима окупиле су се на разним стрвнама већа групе, то су мсти они који су мас прије пролазкли поред »чувора Ру |да и поретка, семо су сада мање маиван изглад. Ако је ко па и видео их, па опет ме мислио ммога,

ваздуху. Неки мграју кола или какаа рруге дечије Пиро. други певају, трећи разговарају. једна

мледима отворени пути, где штују старм, пролећни ветар у ка и такве земље на свету више нема,

се изнад : улицама традове. Небо је прекривено има аанона, а земљом тутње моћ.

због цркавних Јудиних цекина, због лажи

м новог зејерског ктијења, мек пронатље крвава шира

џелати, од ваше џуслатске кром! Безнзимњио мем плате стрводери! НУСРЕТ СЕФЕФОВИЋ

шом. Зато тако смажно м одлучно из четири хиљаде грла избише речи »Устаје ви земаљско робље.“ То пежа густо збијена маса од четири хиљада гологлавих људи, која са из сами шумарека окола у једам час слила не пропланак. Ту су се веселе групе безазлених изпетмика претворила у масу пожртвованих бораца зе стободу, ту је на своје

-итувције, нови зедоци м — поворка се песмом и поклицима жреће миз брдо. #

За то време кемиони са жендериме јуре ма града. На свим путевима м пролазима постављају заседе. Сигурно де је многи амбициозни жендарм, стискајући свој , замишљао како удара по манонађеној поворци, која пред њим м, други са стражом мисли о каменицама, г трећи је већ видео себе неко дигмуте главе стоји пред стројем. жандере, док му читају похвалу. Негде на мћевом вемцу увалио је свој дебелм трбух у Фотељу лескок и чека поред телефона извештај.

нелрм тудсве улице ћотекљле су живе реке, затресло се радничко предграђе, из

ћаљали поворку, а са отворених прозора озарена лица прихавтају пароле м песму.

Да ститнеш са Чукгрице у град треба дг прођеш испод подвожњежа. Док смо ми мемифестовели преко Чукарице прошло је досте времена, 2 реекцији стоје ма ресположењу телефон и жаммони.

су блокирали подвожњен пре него што смо ми до њега стигли. Натрег више није имало смисла ићи неређено је пробијање. Про су полетеле кеменице и окдз јуржш. Измажнули су пендреци им мастала је трка. За време рата често сем се сећао овог сукоба са полицијом. Пљусак камемица м пробој код подгожњака потсећао ме је на школску пожбу за јуриш на бун-

ко, неограничено,

нере припремљен зртиљермском ватром.

Алм руководство прославе је било зе

његове ам се пред њим м желим да то сви Знају Испоручите свим пријатељима мој исжреми поздрав м моје жеље да поу њихо будућем

КУЛТУРНА ГРУПА „ИВО-ЛОЛА РИБАР" НА ЦЕТИЊ:

Ових дама је гостовала ма Цетињу омладинска културна група „Иво-Лола Рибар" из Београда, Омладинска културма група долази са своје турнеје по Албанији, где је гостовала не Другом

реми са резноврсним програмом. Ма

програму су биле народне игре, сопјет-

ске м партизанске песме, рецитеције м музичке тачке.

После Цетиња културна омладинска група „ИгоЛопа Рибар" посетиће Под“ торицу, Дубровних и Мостар.

У МОСКВИ СУ ШТАМПАНА ДЕЛА

преведена Х!Х м ХХ столећа: Брзике Јежшића, Илића, Стамимировића и Зи» је Јовановића.

Исто тахо су објављене м песме песмик: описују меротлу борбу мерода Југосвавије протна мачких зезојењоча. Нарочито се беле песма "Неприједи посвећена маршалу Титу од Владимира Назорз, хрватског партизанског 70-годишњег песника.

С. Мершек — школских праекпа, ученицима да науче мапељет. Библистежа »3а мало ђачен.

Уредник Но Сучевић. Издење НОПОК 1945

о брењи Жујовић — Гозар на првом ванредном заседвњу АСНОС-•, 9 спри ла 1945. Издање ЈНОФ-а,

Мала маучма књижица бр, 3. Др. иван Супек — — дивно дбрме технике. друштво, Сплит 1945.

Савремено питања, свеска 2 — За братство Југославије м Бугарске. Издање: „Просвета“, државно предузеће Собије.

Нови — читанке која пружа штиво из меше осљободнлечке

А. Толстој — Златни кључић или доживљајн буратина, Издање НОПОК 1945 г, Превео с руског Никола Никопић,

Прам мај 1945. ИМадење редекције „Родн, оргеча Једмиственик синдиката раднике и намештемика Југославија.

Еаселин Мастеша — Сестозар Марновић, студије. Издање Културе, Београд.

Млада Босна студије Веселина Маслеше. Издање Културе, Беогред.

Групе које су се пробиле меставиле су манифестације према Мостеру, • осми који то мису услели враћали су се заобилазним путежима у град,

Нисмо се у целини пробили, вли з5Азтам |5 извршен. Неродне масе су још фише пожремуте у борбу за одбрану независности и демократију, Праомајска прослввз показале је де у Београду моји ја пригњечен те кпак гора искра слободе које ће се сутра разбуктоти у огењ борбе против фашизма. Следећих дама у фебрикема, школама м радиомицема само се причало о Првом мају. Оми који су учестеовали у манифестацијама, мепраметмо од других, значајно ту се погљедали жао да би хтеви рећи: нису ном мстли тиште, ми смо наш задата мој сторски извели. Они други, који кису били учесници, ко зна по који пут, са усхићењем су препричавели оно што су чули. Радници, студенти м занатлија демокргтски Београд одобрава нам м дман св, смо да су поклици, које смо нас четири хиљаде мзвикивави, у ствари мисли, жеље и осебаји свеге онога што је » ро

демократско. дољубиво им то је учвршћиваљо код нос

капија су излазили мови људи м повевише. устежом су псптожили испит. Три година касније они су постали праи наоружани осветмици свога нерода, доста њих часмо је положило жизоте у борби за коју су св у демонстрвцигема припремали м стимели искуство. Школа илегалног рада, штрајкашких м демомстрантских сукоба са полицијом, дала је отаџбини одама и проксљене је за заштиту њене части, искусне руководноце и спо-

собне градитеље.