Omladina
Број 44
СТАЉИНСНО ПЛЕМЕ
Историја на познаје други гакав народ; такљу епоху у којој је младо покоњење велаке земље послало тахо моћна ствараљачка снага, као шло је
а, као наше
зација одгојила је за време Отаџбинског рата изаамредне кероје. Москва је дала домовини Зоју Космодемјанску, Василија Харитомова, Илију Кузина, Натешу Ковшову, Марију Поливанову. У украјинском Комсомолу родили су се
револуција створила услоње за развијање младог покољења с да нењњ-
хероја —
(расмодома, Белоруски _ комсомолц»
дзлм су земљи Гастељо, Сиљницхог; Ло" упорношљу, која руши све препреке на путу ка постављеном циљу, решава најтеже задаске. уедино је слаљинско руковод ство обезредало неминован пораст све што је најооље, о најдрагоцмније 3. мову епоху младог покољења наше зе мље. једино у совјетској земљи налезе подлогу најбоље маште младости 6 стваралачком животу, о борби за промвег нероде м његовој срељи.
Једино у совјетској зомљи, у вели кој стаљинској епохи, вечити сен човека о узвишеној правичности, тј. мајсвеТије, најчистије м мајузвишеније тежње ладе човечије душе су се мзједначипе св садржајем м првацем живота земље, И наша омладина — верни сино»и и кћери своје домовине — увек се жеројски им самопожртвовано борила де одбрани, де очува живот изграђен ње. ним рукама и рукама њених очева и, овладаиши њиме, да иде напред, увек м само непред ка својој дивној будућ ности.
У сеспитажању овог стаљинског пле мене пресудан значај имала је Партија бољшевика коју су створили Лањин + Стаљим. Велико учење ове партије о светљава делско умапред пут народа Њена историја, препуна страсти рево луциомарне борбе и бозгранимне ода мести, пожезује да мема тих тешкоће
куством ове партије, духом њене бор
Петрожу; Комсомол Туле — Сашу Чекалина; Орелци — Владимира Рјабока; Жубанци — браћу Игнатово; Смоленци — Волоћу Куриланка; Калињинци Лизу Чајкину; Осетини — Хазимурзу Миљдзихова; Грузини — Ноје Адами2; Туркмени — Курбан Дурди; Узбеци — Кучкар Турдмјева; башкирске оргазизација — Александра Матросова; кајело-финска — Ану Лисициму, Марију Мелентијању,
Али није се само у рату, на Фрону м у мепријатељској позадини пока20 кероизам стаљинсмог племена. ПеоЗ~ над мепријатељима наша домовн-
(6, над мрачњацима м гушитељима слојодмог животе мароде кује у позаднчи многобројна војска херојских бора-
8 на радном фронту,
Наш појам о хероизму неупоредиво 9 шири м дубљи од свих појмова о њему који су раније постојали. У ке зоизму совјетског човека нема личних «мтересе, славољубивости им користо љубља — то је хероизем којм је својствен читавом мароду, хероизам коме » циљ домовине. Баш зато што у озе особине типичне за наш народ, те су чврсто везане за лих младог редитеља нашег живота. Њему су свој тасне, пре свога, висока идејност, чвертина карактера м у постизањ%у циња — особине које су васлита м у младим покољењиме наше земље г партија, Ке “ на
бе је“ се сте њљинско племе. Дизни ликови бољше емчке жељезне гарде — мледог Ло-
њеина, мледог Стаљина, Кирова м Ор удмикидаео, Свердлова и Ђержинског Фрумзе, Кујбишева и многих други» слввних симова Бољшевичке партије помаже овом покољењу омладине ду васпита у себи особине борце за мај чише идевле човочанства.
Достовно свака обласма, покрајинске
» републиканска комсомолска органи-
зод. Такви су бесмртни хероји Отаџбинхог рата који с оружјем у рукеме Хране рођену земљу. Тамзи су сам ом» тоје меумормим радом, мадехнутим стваралаштвом _ помажу народу у по"тизању великог циља — пораза непријатеља. |. 1ароспавскиј предговоре књиге „Стаљинско племе“
н. жуков:
ЗОЈА КОСМОДЕМЈАНСКАЈА
ОМЛАДИНА
Владимир Назор
ТИТОВ „НАПРИЕД“
Друг Тито јаше на челу колоне Уз уску стазу планниску. високо,
На врху, лед, Крш, блато наоколо. Доље, у кланцу, мутан поток шуми, Облаци тмасти вуку се по небу, А прамен магла као дим се диже Из шуме јела, букви м оморика, — Он јаше; свс то не видк, не чује. Камо га Мжсо пренијела! У ком Самјету живи! Од чега је бора Ма челу м трч око тардих уста! Ал наједном је стао; тргнуо се. Авет је пред њим. Сва је од блата
смрзнута, Од симога н мраза. Стојм, студен шири И поли:
„Куд Њеш, дрзниче! Ја владам
У тој планини. Окренн се, гледај
Кипове од птеда направит ћу од вас ИМ стајат ћете, крути, непомичин.
У тамм ноћној м у свметлу дањем На овим горским стазама, знамење Веље мм моћи, људма опомена
Да човјен не сме преко неких граница Окренм се м прати у низине,
Да кости гријеш код огњишта свога, Покоран м тил; — највећи је закон Човјечји: живјет, ма м како било!“ То авет рече; он очима бљесне
МИ ватру проспе из пламених зјенмца: Ошмну коња м неман прегази,
Па викну с вмсат
"
Друг Тито јаше на челу колоне Стазом све тарђом,
Страшмло ново сада пред њим стоји И затвара му пут. Од, грдне ам је! Мршаво, жуте. Кожа ма њом тиси; Клетпећу у њем кости кб ораси
У празној врећи. Говорм му: „Стани'
Гледај ње. Давно већ ме знаш, ал ннкад; Читавм лик ми још не смдје страшим, Онај сам, који већ те дуго прати
Огњишту, у свакој штали; м руку тура У сваку торбу; м зовем се Глад. Сјашм с тог коња; ја ћу да га јашим! Па нека водим твоје бисдне момке По шумама м кланцима м пустињом, У којим само кос м вјеверица Налазе гране. Симни црвен-заставу (Са сттега и дигимн црим барјак мој |Побједу м славље ја ту славим. Стани! (Оканм се свих сања м врати се Доље на равни. Орм, сиј ми жањи, Јер ништа нема важикје од хљеба, И највећа је срећа трбух пун!
Те узде дај мм м местани!“
Тито
Са коња сиђе, ал се не окрену. Прнгну се и земљи, зграби груду блата; У прах је смрем м Немани оној камкну:
„Мапрнед! Мапрнед!“
жвапо баци
".
Деуг Тито стиже на челу колоне Под врх
Литице м магла
Вркунац крију. Омдје гдје би мого Уз напор проћи, нова авет сједи На литици м гледа у дошљака. (Очи су њене ко у сове, њушка Лисичја, зуби ко у штакора,
А сваки зглоб је грбава му тмела Угласт м драчав. Гледа м говори:
„Откуда дође, пустолове! Куд ћеш! Знаш пи ме! Ја сам отац свију сумња, Несреће вјесних, претеча кајања.
Онај сам који оштре монте има,
Да њима копа у савмести вашој
Гроб, гдје ће трумут луда сања људска. Што хоћеш! Чему дигну сву ту чељад Да трпи м страда! Идеал је воће
Што зре на грани коју никад не ће Дотватит рука човјечја; врхунац Планине ове сиже до небеса.
Окренм се м сиђм, пустолове,
Па чин свој мјери према својој снази
земљом ходај ситикм корацима.“
Ал тржну гром на врху планинскоме, И вјетар духну, м магла се дигну. Закрешти оро вод облаком; засја Сунце што славно сја м храни м гријег И Титов глас се просу као дажд
На мзмучену чељад, увнек жедну Његових рмечи:
„Напрнод!“
— Победа биће наша! То су речи које су гореле на њиховим блздим грчењито стисмутим усмама када су падали покошени непријатељском ветром по планинама и шумама, равницама и ољима — широм целе наше напаћене домовине, То су речи које су изражазале њихову дубоку, безграничну веру / победу наших марода над мрским рашнстичким о освајачима. И нису се изаљуд угасили њихови млади животи ла Козарм, крај Сутјеске мли Неретао, ча Козјаку ми планинама Словеније, мли / страховнтим фашнстичким затворима « логорима.
Победа је извојевана, победа је нама! Њу су својам сет бајонетима славни борци мопобеднве Црвене армије херохком одора«ом Ствљинграда и Лењинграда, 0ор“ом испред Москве, истреољењем сраоаистичке гемеди у својој совјетској
јуришем на не жачку и гажењем фашистичке звери у љемом сопственом брлогу.
стичке чизме. Њу су извојевало аза уаших западних Савезника и свих Ује-
дињених народа у борби против фаоезма. Поседу су извојевали маши на заћенм, али никад непокорени народи. чаша јуначка Југословенска армија стободитељица наше о домовине. Њу мо добијали сваком борбом, свакиљ 'алим животом, сваком капљом крви, кроз славне подомго у Првој, Друго, четвртој, Петој, Седмој непријатељске „фензиви, кроз невиђено тешкоће » запоре. И данас наши народи са сигур зошћу могу рећи: добро смо припре "или сетву, моша четворогодишња же за је богата м обмлна. Другови, =' «ојих нема међу нама, зи сте пали али је дела, за које сте своје млад животе давм, победило.
У огњу и крви, у борби за слобод ницдли су хероји. бола није тако је ко забљештала безгранична љубав, ода. мост м пожртвованост наше омладине пе својој домовини као кроз овај дилачки рат ес зегрепчанина | подрегли
јали, ломили му кости. Фашисти су хтели зверским поступцима присилити омладинског руководиоца јунака Јожу Влаховића да открије рад својих дру го Његово лице је 'смршавило. Кр' |" му је каасила подерано одело, али же ве, дубоке очи горепе су за победу чак и онде кедо су та измрцварено: повели на стрељање.
разбијала електричне сијалице | фешистима и ексерима бушила аутомобнаске гуме, а одрасли одлазили у пергизане. Сплит га добро познаје по њесовим диверзантским акцијама. Дрхтаом су фашистички кожодери — гразни18 мл казтала прим помену његовог ммена. А он је био неуморак м неустрашне. • У замосмом јуришу за време мапризтељске офанзиве, ма челу свог пр. +ог омладинског љона „пео је Аите јомић — Народни херој. .
Војвођенско село Реметица подрхтазало је од шеалског налета и митраљеза. Немци су маваљивали друмом. Али тигурна рука омладница Бошка Палков- |У евића — Пинкна, није подрхтавала Он је грчевнто стегао митраљез и им'• пвопуштео швабе. Али ипак, Пинку је био готово сам, а они — хиљаде газјаремих звери.
Пинки је сломио митраљез м револ уедом убио швељгког официра, али је паж погимуо, Народ га је прогласно Херојем.
Полиција ју је трежила ма све стреме. Али је ипак Вера Шлендрова се
лажним докумантимљ пролазила поред
он ће вас победити, говорила Вера падајући покошена.
дине није видела Колона је пролазила.
страшним мучењима. Тукли га, преби-!Он стрмим бреговима Козјака и Герман племине, гледао како са ваља незајажљива лава Црвене грмије пред собом Фашистичке хорде. Он ју
пали су м омледници из Црне Горе, Слободан Примцип, Ко-
кепрежу срећимју и лепшу будућност, маше срца подрхтавају топлом љубављу према свима ониња даљим своје животе за остварење ове велике ствари,
Страна 3
ОНИ СУ СЕ БОРИЛИ ЗА ПОБЕДУ
самих њих, пробијала се кроз њихове заседе и одржавала везу Главног штеба Словеније са партизанима Штајерске. А кад су је ухватили, зето што ју
је издво један изрод, фашисти су се церекали: Ха-жа, и ви стварате војску! Ко командује њоме — бандити. Нико не може
удити Хитлерожу армију! — Неш народ ствара своју војску м пркосно је од-
Другарице Вера, ти си имала право.
Наш народ је стварао и створно сво-
ју војску. Из малих партизанских гру-
па родила се наша Наро,
лачка војска и демас прерасла у мо-
дврму југословенску армију, вичну саЊоме искусми команданти, прекаљени у бор6», спос
обни за сложено фромтелно
ретовањо им верни синови нашег марода. Наши народи се поносе својим командентима: Пеком, Кочом, Костом,
Стара погрбљена мајка њећ три госвога сина Лунета.
— Другови, позмајсте ли мога сина,
мога Лунста — питала је борце.
— Знамо га мајко. Али, чујеш ли
тамо трме топови — то твој Луно борбу води с Немцима.
А када се борба свршнла Лунета су
донели смртно рањеног ма носилима. А није задрхтало њено срце. Ома се чегнула мод сином и прошапутаља:
— Чедо моје, дуго те мајка није ви-
деља. Јумачком си смрћу погинуо.
Карпошови партизани су певали:
„Не плашмо се шевапских крвопије Нас помаже Црвена армија“.
Осећање Да нису Сами у борби, де
о с њима Црвена армија, братски назоди Совјетског Савеза, још више је утврђивало решеност и веру маших боовца. А млади командант Карпош раФалом је опалио у ваздух када је „Слободма Југославија“ су | совјетска мисија стигла у Врховни штаб.
донела вест да је
је у мислима, када је јуришао по
која мрен
еидео м онда када је пао смртно
погођен на Биљачи у борби против фашестичких полицајаца.
Са вером у победу Црвене срмије Буде Томовић
=. ста Боснић, Брацо Немет из Босне, па Амте Јонић родом је из машег ју-|аали су омладинци широм целе наше мачког Сплита у коме су мала деца | домовине.
Цовена срмија је победила. Међу
собна љубав, братство м јединство насода Југославије са неродима Совјетског Савеза, краљу је исписано, а пре меколико недеља потврђено уговором
пријатељству, узајамној помоћи »
послератној сарадњи, Оно што је год» нама тињалљо на дму срца машини наро-
денес је остварено. ИМ уговор, љу-
баз, братство к јединство вечно ће животи. Свамула је зора слободе над нашом
домовином, МИ у тој победничкој зорм,
ове велике демо када наши народи све своје снаге да изграде
који су тако несебично
Слава машка омладинцима-херојама
. који су пали за слободу маше домови. ме и својом краљу допринели победи над фашистичком Немачком,
Аца Шопог