Omladina

Страна 4"

ПРЕД ПИОНИРСНИ СЛЕТ

Опште интересовање за организацију мведих пиокира расте сваког дана. То се примјећује код семе деце — пионира. Број чланова расте, рад се грена и добија сигурни:е м одређеније Међу родитељима је испочетка _ било ањмашње, неизвјесности. Међутим, како се м родитељи упозмају са циљезима м задацима пиомирске организације, теко се јасно види да је повјерећ освојено. Настевници су, у прњи мах, стражоваљи да би ове органи.

та није само успјех пионире, него успјех |целокупне омладине Југославије. То ће |бити свједсуба о напорима и успјесима јесве, младе, слободне им снажне мла-

с на становишта ће све |аемост посматрати и просуђивати слет, тако треба да га прими м сва омладина. У при“ преме и организацију слета треба да

уложи сву своју снагу м сву своју љу. |

бав. На слету треба да се покаже што бо-

Далматински пионири вежбају

зације могле да постану терет школи и супарник вуторитету учитеља. Данес, када су намјере пионирске организације познате, међу наставницима свих шкота овај рад стиче пријатеље. Наше ноаниство показује велико разумевање за овој облик њаспитног реда. Што је најважније сам маршал Југославије показао у» јесно колико пажње посвећује мајмлађим у држави, колику важност полаже ма што бољи ред пионирске оргамизације. Блегодарећи свему томе, организација мледих пионира данос је обимма масовма организација, која се уздиже и обећава да ће, и поред меких ешаже у раду, постати омо што се од ње очекује, прави васлитач будућих грађана,

Пред нама стоји пионирски слет, који ће се одржати 220. м. по свим окрузима у држави. Тај слет је вежан у сваном погледу. Он је јавна офирмација организеције којв треба да своју снегу покаже јавности, а м самим пионирима. Том приликом треба показати шта пмонирска организација хоће и жеи, показати шта је ока кадра да учи ми. На слету ћемо омјерити снаге појединих организација на терену. упозна“ ,и мане м врлине, уочити недостатке да бисмо их могли да мсправњамо. У том правцу је врло важно што се слет одржава истовремено у читавој држави. Тих дана ће читава Југославија живјети у змажу смеге м радости младих пионира, Изкед стега је важно што се слет држи у прве дане мове, велике, скупо стечене слободе. је за младе писмире завршетак тешког и мрачног живета, в почетак и увод у ове, веселе а ведро дене, Тај печат треба слет да коси,

Млади пионири су сеставни део УСАОЈ-а, који их руководи. Успјех сле-

ља саредња секх васпитних фактора, = ту долазо у првом реду родитељи им

имтеросује, да се о њима интимно и другарски повеже у раду око слета, да се покаже хармонија у раду свих васпитача. Без те сарадње ће устјел бити

мелем.

Уложимо своје снаге у овај рад оно. лико колика је његове важност по васпитање нових гемереција и по обно-

ву отаџбине. Бранко П. Сучевић

Ми млади трактористи,..

Живот нас младих тракториста тече врло весело. Звук трактора не бисмо заменили ми маглопшом музиком, јер нам је драг и присан, Наша опаљена пица смеше се на пролетњем сунцу, 8 уректор одмиче м указују се брезде из којих ће брзо нићи усев.

До недавно смо били нестручњаци (2 нерочито ми другарице), па када се у Иригу ишло на тракторски курс, без ожтевања смо се уписеле. У року од месец дама смо положили испите, те сада већ утелико оремо. До седе смо нас 40 са 7 тректора пооралм и посејали 700 јутера земље. Међу маме има и Мађар» се којима се одлично слажемо.

Културно-просњетни рад није запослављен. Одржевемо редовно конфеали мтрање им шалу, Истина, оремо м дању и ноћу, алм ммамо смену. Кад наступи вече наше собе оживе; песме и игре треју до дубоко у моћ, Затим лежемо да би били одморни за сутра.

Млада тректористкиња мришког среза

СЛАВОНСКА ОМЛА

Испод Папуна на једном месту, Ру: шевине говоре да је било нехада св. де повеће место. Усред њега кочи се на влсоком брду стара гредина — Во: Њим, сжо које су већ зарђеле, у густом реду поређане, одбрачбене жице. Градине је некад била поприште тешких борби, свака стопа земље на успону к

Др » 3

Петизестогодишњи бригадир

њој, матопљена је мрвљу " прича о језивом отпору устеше и легионара који су дуго бранили ову тврђаву. Овдо је у једном јуришу пало осам омладинки — бомбеша. Овде су оне похезивале пут осталима, којм су у безбројним |уришима комачио освојили тврђаву.

(О омладиним Меци Манојловић из ХИ удерне бригаде требало би писати мото. 15-годишња Маца је пошла давкспрећена Ра благоспо5 је данас храбри арне и У борби код Чаглина је |уришепа се своја два брета. Чаглин је пао. Пала су м њена оба брата, док се трећи био »ећ девно изгубио негде у некој борби. Маце

ДИНА КРОЗ БОР)

|« теда стегла срце м мајци: три ситне, трм јумака за свој мерод, буди мајка поносна!". Мање Долежап болничарке ссојим примером по стоти пут је по тардила братство славонских Чека се Хрватима и Србима, којим данас несебично бране земљу да би у њој осњ гурати себи достојно место. ма је слесла много живота. Једном,

ђутант батаљона, Мања је трчала до њега брисаним простором. Палз је тешко рањена, А нада су је износили миспрениданим гласом је мотила:

— Оставнте мене, Изнесите рањеног ећутакта! и то су биле њене последње

речи, Припреме за Први конгрес омладине

Млади журио Фрањо Галко добио је поруку ма батаљома с којим је морао поћи у штеб бонгаде. Пут је водмо бри-– семим простором који је био изложен мепрмјатељском видику. Пошао је је ни шестину пута превелио м осетио је тешну бол. Ков је цурком цурила из ране, Није сустао, а мити клонуо. Стисмуо је зубе им кроз даљну ватру продужио до штабе. Стигао је коначно са извештајем блед, зли радостам. Он је

достојно изаошио свој задатак.

Овако се бори омладина Славоније. Она је на бојним пољима ислисала 10ком четири Године стоанице историје свога коаја, уједно свога народе. Данас, кад је Славонија ослобођена, она ће маставити даље ред чувајући тековине борбе и изгређујући своју опустошену домовину.

наставници. Омљадине треба де их за ~

пред непријатаљским тенком пао је а- |!

Хрватске помеле су ову омладину. Зе |бе

ОМЛАДИНА

МАРШАЛ ТИТО ПОЗДРАВЉА ОМЛАДАНУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Поводом Првог кожреса ентифешњестичке омладине Босне = Херцеговине који је одржан у Сарајеву, маршал Тито је упутио следећи поздрев омладими Босне и Херцеговине:

| „Другови омладмнци м омладнике наше јуначке Босне м Херцеговине, Спрмјечен развнтком данашњих крупних догађаја нисам могао да одржим своје обећање да дођем м да вас лично поздравим на вашем монгресу. Че мм то овим путем са жељом да ваш монгрес буде снажан потстрек читавој омладини наше капаћене Босне м Херцеговине у мапорном раду за изградњу нове федератмене Југоставмје, онакве југосљавије накву је наша омладина јеш давно прије рата хтјела, а каква је данас већ створена — федеративна

марода, којм треба да жише у братској слозм да би могли створнти покоље. њима сретну будућност, За такву Југо. славмју наша херојска омладина, а карочкто омладима Босне м Херцеговине, дзла је десетине хиљада младих жи-

устјеха у вашом

| ЗА МАСОВНИ

Број 44

И СВЕСТРАНИ

|__ФИЗКУЛТУРНИ ПОКРЕТ

7 " 8 априла је одржан у Београду састенак претставника физкултурних м стортскик организација мз свих федерелних једимица. Циљ састенжа је био: доношење заједничког плана реда м формирање једнистаоног физкуптурног руководства Југославије. _Састамку су присуствовали и гости из Централног спортског савеза 2 гарске — Мерко Божаров им Георги Павлов, затим министер просвете владе демократске фе-

нижар, претставних Једимствених симдимата Јосип Цазм и члан политичког 0дељења Министарства народне одбране Владо Мађарић.

Сестанаж је отворно друг Мирослав Кревчић поздравииши присутно м предевши делегатима из Бугарске велики букст цвећа. Министар проасте Вале дмслав Рибникар је поздравио рад конференције и подвукао њен значај за развитак физжултуро им спорта. фугарски делегат Марко Божарог је, бурмо по: здрављен, предао машој Љимутогрној

име ортског сввеза Бугорске почасни пон " у свом говору наглисно да ће физкултура још више продубити братство и јединстео наших братских |ужностовенсмих народа.

После поздрааннх гов дзлогата,

друг Мирослав Крвачић је одржао реферат о организационим формама рада нашег физкултурног покрета. Освр. нумши се ма нездраво стањо спорта » физкултуре у старој Југославији, АРУ Креачић је скренуо пажњу ма основне земетне ноших схватања м принципа у

које су се изгр. у прамм годинама мародно-ослободила чке борбе, управо омеко кео што су се у то време изграђивала и нова, здрев: сиватања у свим гранама нашег дару

штвеког живота,

25 априла у Бијељини је формирана омладинска радна бригада из Источне Босне. Око 300 омладинаца м омладинки, подељени у 6 чета, дошпи су на рад у етере румски м иришки. Три чете су су сместиле на Црној пустари, а по једна = ња Кипозима, у Врднику и Бе-

Дошие је вредна м пожртвована омладина јуначке Босне, која је толико дала

|неродњо“ ослободилачкој борби, да и |она допринесе сњој удео на пољопривредним радовима у Срему, да се кроз ред повеже м зближи св ом „реља, де учврсти и појача јединство читаве маше омладине.

Пуни одушевљења, они су се одмах а се иде у Вог

јељину, одакле су сви заједно кренуи преко Шапца за Срем.

Има ту много омпадинаца и омладинки из рано који су најактивније полбор- ОМЛАДИНА ИСТОЧНЕ БОСНЕ У СРЕМУ

дошло до изражаја у прославама Првога маја, које су одржане у Врднику на Венцу у Фрушкој Горм, у Петровци ме заједно са омладином оближњих села и места. Одржане су спортске ве жбе, утакмице, и културне прире,

Сремци су се грабили ко ће да прим» ма преноћиште Босанце, За време ускр-

шњих празнике ишли су у Ривицу и Жерковце. Када су се после прославе

На сетви

Првога маја а ускршњих празника вра ћали на своје сместишта, коља су биле препуна колаче, меса м ускршњих ћаја, које је за њих секупила сремска омладина, Поред пољског рада, босанска омла дима ради ма културно-просветном по дизању. Одржавају се четно конферен ције, читају се новине, се занимањем се прате сви догађаји у стету м код нас Нарочито је са пажњом и љубављу о

су они у мислима били у Сарејењу, жиФо су се зенималм коће ли маршел Тиго (бу, који су м раније давали све од сеза наше партизанске одреде, а који су и денас међу прамма м истичу се непрестано о ударничким залагањем. да се сво што се постав», па било то окорањање амнограда, или радови на сетеи или поља од заостале шаше, што успешније ми боље уради.

које нису никада ми виделе машине сејалмце, показале су се одлично. У првој чети су посејали око 60 јутара и подрљали око 50 јутара, преко 25 јуТаре су очистили од шаше, г такође су радили на окопавењу ве

У трећој чети се истакла у окопавању еммогреда Аница Крстић, која окопа 1,5 врсту, док други окопају једму. За њом ње заостаје много ни Љубица Перић.

Нераскиди»о во

то ња села шу мсписаам су паролу: „Живимо Прек конгрес Босне и “

Пошто има много неписмењих, у не ким четама скоро половина од укупног броје, свуда се одржавају атски. течајеви, Много им ту отежава што не тају ми мајнужнијих ствари, као на пр олофака им папира. Неке омладимке скоро плачу кадо се услед оскудице материјала не може да одржи немо да на час из писања,

Колика је воља те омљаднине за радом амди се најбоље каде се упозна

деративне Југстлавије — Владислав Риб-|је др

Наш физкултурни покрет мора да буде мегован м свестрам м он не може да се одвоји од народног живота, него мора с њим да буде најтешње повезан. Он мора да допринесе свој удео у веспитању нашег млодог покољења које ће бити способно да одбрани тековине наше 6 и дз мешу попељаму м уништену земљу магради м у чини пепшом него што је икада била

— Из тих осмовних принципа, режво југ Креачић — промзлазили су ортанизацисни облици н систем рада кеко основмихл физкултурних јединица. тако и физкултурних форуме, почевш" Од најмањих, па до форума појодиних федералних јединице гдо су они жећ обликовани.

Указавши на неке недостатко и грешке РА зарона реда друг Крвачић

ИК, споменуо да та ктивне спортске пр де, иродаву текмичења, слетов тил.

После овог рефергта, делегати су измели стање физкултурмих оргенизације у својим федералним јединицама,

Из тих извештаја може де са види да је ма пример у Хразтској Физкултура спонтено обухватила и најзабачемија крајеве који су дотада били о слебођенм, дз су у читавој Војводини микле ноге физкултурне организације, до се у Макодонији спрема физкуптурни слет који ће се одржати месеца 28-– густе у Скопљу. У Босми им Херцеговини у формирани градски спортски одбори, а после ослобођења су стаорени услози да се фазкултура прошири на село. У Србији постоје услоши који дају могућност у најшире неродна масе.

У дискусији које је отворена посла

тресена сва питања и донесеми закључцм о свим актуелним проблемима физ-

тило оснивању физкултурних удружења и ликвидирању старих слортских друшл која ме одговарају данашњим условима физкултурног покрета оемм тога многа су се активно огрошила о неродис-ослободнлечку борбу.

Прихваћено јо гледиште да сви чле»сви старих клубова чису серађивали са окупатором~ Али ти ам збег сњоје немасовности неће моћи да наставе ред.

Осим тога се дискутовало о решењу питања спортских традиције м старих имена клубова, о заспитењу спортске публике и сл.

На крају конференције је формирен Физкултурни одбор Југославија који је

пау у Београду. У секретеријет су ушли: Мирослав Креачић, секретер, Рато Дугоњић, се инж. Обред Бојо ректор Школе за физичко азспитање, Михемло Шаабић, члан Главног одбора јединствених синдиката, Радивоје Маркожић, новинар и инж. Микица Арсемијевић, Изабран је м физжуптурни одбор за дан физкултурника који треба дв се одржи у јесен. појачају теорији у ке: Физкултура кео саставни дво општег образовања треба у ножој ској федеративној југоса жвати модшире мародне масе града села. Да би се физкултура у Југослењији развила у широки масовни покрет она ће се ослањати у свом раду не

" синдикстне, омладинске м друге ме-

совне организације...

На тај начип основана физкултурне друштва ммаће своје огранке у свакој гвсрнним, радионици, установи, у св2«ој школи, дому, а већ, у самом помоћи ће да обухаате својом шизином и оне који нижада доседе нису чмалм прилике им могућности да се 62 зе фижултуром.

Де Би физкултурми покрет свестрано

обносли _ физкултурмике,

зевезно је осковно телесно вожбење оја већ само по себи свестрано реззија тело.

Овако постављена физкуптурна друштаа биће моћне сргамизације, које ће

се битно разликовати од бивших спортзвих клубова Је су редовно били уски свога раде дете центри за: растирмвање шовинисличких тежњи и који су асночапизмом унели у физкултуру мејпрњажији трговачки дух.

Из ових прмиципа – прензла: ши Физкултурмог одбора поје који ће у свом раду обухватити м де о двадесетак некадашњих савеза

ња тај начми правилно м ревномерно

ааин у читавој земљи физкултур“ ми покрет — дејући му једннстеност идеје, плача м животе.

и боси м поцелани, али упркос свему томе ведрина ме сиљазм са њиховог чела. До масно у ноћ оре се салаш» од

песма омладинске, Мгреју се народима босанска кола, Радом м песмом која се

низ сремске поља поздрзеља омладина напаћено Источне Босне сво-

омладине |е!је сремске другове.

тешжоће са којима се сми У као претставних вом реду долази ма. каквог | о сре 3ие зе дренрубља, теко да када се пере рубље ао- | У“77У Ме Р ћима их ме може да мде на рад, јер стовљаће Југославију у међунеродном нема у шта дз се Многи су погледу »

физкуптурме манифестације, које ђе до. принети међународном »ближењу | братсмих слоземских народа.

Резолуцију су потписали сан деле. тати

Посље тога састанак је завршен.