Omladina
Број 45
С ПОЉСКОЈ ОМЛАДИНИ
ОМЛАДИНА
— ОСЛОБОЂЕНА МЛАДОСТ —
У старз времема када су се словен-ј ски мароди дизали ма борбу против ме- | пријутеља, када је било потребно да се| сежупи народна војске како би се одбранила родме груда, по целој земљи палиле су се ватре. Оке су пламсала че пломинским врховима, на стенама,
поред речних обала, Глесници су јуриод села до села,
ги Они су држали у
Артиљерци пољске дар
рукама буктиње од зепаљене конопље и одбљесак буктиња је звао: У Бој Словени! То је био »Ви — свети позив о борбу. »Вици“.. тако се дакас зове чајвећа омладинска организација Поље ске, савез сељачке омладине.
Преко 20 година постоји савез који је ујединио пре ра' стотине хиљада младих пољских сељака. Преко 20 годима је ма његовој зестави стајао знак: грама со четирм листа комопље _ која отсећа на борбени позив, зевештен
омладини од њених предоке.
Коо и сље друге смљадинско оргенизеције »Вици« је биле золд њена 22 време окупеције од стране :„емаца. Савез сељачке омледине је отишао у њ
вегвлност. МИ друге пољске омладимске, првемствеко радничке, су по-
оргонизо шле путем борбе против фешистимког поробљ-ивоча њихове отаџбине. Нем
чејму улогу, Миоги мледи пољски родољубим су пели смрћу храбрих и тако продужили насаетлије традиције пољског народа у његовој борби за слободу им независност. Омладина се листом одазиваља са взлижим сдушевњењем у ољску ермију. Они су изваљивапи: "Хоћемо да згазимо хитлероеска црве и де одбранимо домовиму«, Мада су
изнје Тадеј Кошћушко
мледићи појединих
полазили у вону сблести су стизали у градове са пе
смом ом Омледине _ најоштрије о ссуђује рад ребжциомерних емигрантских кругова,
жојм коће де сживе угњетечку протне-
неродну У
велепоседмичку Пољску, предрстној Пољској омладини није био
И. ГОРЕЛИК
У јесен 1943 године, у једној од мо-. Кроз хиљаде ситних примера
омогућен ежтивчи политички м социјални живот, док дакес омледима има шире могућности да се слободмо рез сија. Пољска родничке омладина стоји чврсто уз своју привремену владу. Лига сељачке омладина — ВЈСЈ је такође објавиле своју потпуну солидарност са политиком привремено влада. Све њих прежимо исте воља м че решенст да сет сеоје смеге стеве у службу своме народу, сем су оми им »Сезез борбо младих» и »Вицим мн студекти одлуче ми ке путу изградње срећније будућмости њих младих у оквиц, демократска Пољске.
У предратној Пељској реггимке и сељачко омладина кије имала могућности да се школује, Пољске са“гција (владе зућа партија у предратној Пољско!) прсгомила је омладинске сргочизације по тредовима и гелима, полиција је забрењивала скупове. Алм је омладина била мерсте у одбрлми својих права. М нада су Немци ходапм по пољским сепима и сеоцима м слепи своје кезмеме експедиције у шуме, пољска се омладин: није поколебела. Ома је маучиле до <е и омима ко-
Р “ Ти су својом издајничком Чеминења гурали младе Пољако ма пут уништења,
Архива Вици-ја је била земљом у шуми код СЈед билм различити дожументи м мовиче издати од стране созеза. То је била мсторија оргемизације. М мирис влете који је пепир још сачувао милијн је и дрежи срцу сваког мледог Пољака више мего сам миомириси света, То је ваздух борбе, черстике и воље.
Пољска омладина то не заборавља, пољска смладнна корача најодлучн ма једином мо-ућем путу, путу демократске, народне Псљске. То је пут коим иду и партизани Перче х шума им радмичке омладино Варшаве, краковски студенти и млади сељаци Лублинске области.
Сутрашњи дан се рађа данас
|Маписано специјазно за „Омладнну“)
осећа се бржгта да се поред решевења завшњег дена, сегледа, већ данас, 6у-
море, ре-
. ст. цм | лова, весма а и паметног чоње- | дућност. су побили око 5 милиона Пољехе м тријка. Пре рате о земеник мачелника и по мипмоне пољских Јевреје. _ Међу | московског ке пи оне бање. "н девоока.| У данима су У зн извори, су м х у ноге и" сте за одмор им за лечење. Али гу Мајдемеж м друге месовна мучилишта дно ом, осим жане, мије имао микоге ји у нашој земљи огроман уоке.
сми нерод. Али тој страковнти кезне, мучења м убиства нису покоље
изјавиле да њеће да живи у немачком Префешистичка _ емигрантска пољска владе, с стојећи ка становњшту «стојих уских егомстичних интересе, не само да мије организовала стлор керсдо против ожупатоло, фећ је, капротив, очиле ослобедисмладима одлеанске одреде м, заједно поени зеље ређе оче жељама емигронтске вледт, почела 6е-– скомпроммску _ борбу за истребљење Немеце.
а у партиз
Пољски партизани су знали о јуна ким биткема совјетских партизана, од њих су со учили искуству, Зколи су мсто тажо да ће доћи Црвена армија да их помогне да се ослободе ОД хитлеровских скупетора.
ЏИ сто, дошао је најзад дан, кадо поље ска омладине у својој слободној домомини мсже поново да се секупље, дз гљесно говори о својим проблемниме м да узме ноживљег учешћа у стварењу пољске држеве,
џа заједно Дола= када је Црвена врмија заједи
првом реду са Совјетским томе правцу пољска омладине настоји до што више ојача везе са совјетском
Омладине узима најактивнијег учешћа
гиж провинције кад м прва омладину и Домбровског басрка постевљем је велихм број зедатака чијем је решаасњу потребно што пре приступити, да би се појачела м учерстипа демескретска пољска држава,
Пољска омладина ма свима _ својим конгресима м конференцијеме поздравља привремену владу, као једини легални суторитет, који изражава имтересе целог пољског негрода.
У стварању изродне Пољске, у бор6м зе бољу и срећнију будућност поље ског народа радмичка и сељачка омле-
своте. Сви његови посетиоци су били његови стерм чиновници. Ом мије мотад моого де говори, зазо су углавном разговарали његови посетиоци. Мајор је већ девмо био одтојен од своје уста-
троу, како напредује изградња
и пажљиво слушели његоње савете.
Нећу, жеда би кзступила тишина, шапутљо би ми :
— Поглед“ шта се радк!.. Води се жесток рет. Било би природно да се само мисли о њему, да се мисли само о окоме што је неопходно за данашњи ден. А људи већ саде мисле о онима који ће после годину мили две да се возе метроом од куоске станице до кијеаског булевара. Људи мисле о томе како 6м од мових стакица мапрхвили још љебше подземке дворце. Треба де оздравим! Хоћу мсто тако да мислим о будућности.
Нестојео је де оздрави. Било му тешко де издржи – »стрдшму нежности пекгре-физжултурмика, _ који је печко његову рењему ногу, Мајор је стењао, јечво.. И немоћно се смешкао. Нестојао је да оздреан да би м у дзнима рата могао да ради за будућност,
У оним денижа када су се водиле крвеве борбе ка совјетској територији, у оно време када су-се Немци хвалили и свет до су поб ми зе тренутен није преостала да пламмисто усмерене у будућност. Такве била вера у победу. Недавно
шено је де се пошеље из војске натраг у школу, да се врати нертемо и атласима. Наша деце требе да одлично знају географију и о томе треба већ седа де се мисли, сада зе време рета исто тако као н после њега. Видео сем како је у жестокој борби за Оршу, кеде је био вожон свами човек, отишла с фронта, на Дуго учење, велико група официра. Било им је жао да се рестану од својих ретних другсва са којима су делили све тешноће ратних пожода, ли они су схватили сва знечој сва чињенице: да зе време мејтежих борби команда ми спи о томе какви треба да буду офишири после рата
Не зном где је сада мајор Вевилоз. Бори ли се он сада или ради у позадини. Међутим његово чедо, московски метро, у чијој је изградњи сем учествовао, тако се развило да мо можеш да ге препознеш. Само у току ратних годмиа пжимја метров се посећела за једам м по пут. После годиму дана бић пуштена нова линија, која ће да будс
дмна је одиграла м још увек мгра зне-
дужа од свих осталих. Често се сећам ноћног разговора с рањеним мајором.
мове, али људи који су му долезили у првим месецима рата ни: посету реферисали су му кво свом ше- браћало много пажње, Али то је било
звамих „месних бање, моје се налозе на далеком Уралу, у Алтејским плени– мама, на обаламо Волге. Свде се налазе многобројна сумпорне годе, редноожтивни извери. Природно је де се у 6 на њих о-
фФуотоме штасе ради у московском ме- само у почетку. На недс>«о одржаном нових | састанку радника »меских бања видољимије, кеквм су успесм и тешкоће. До- ло се да је у свим бањама већ сбновмосили су му пист гређевинара метрог љено 12.500 лежза. То је, разуме се,
мхжого мање од мотућнссти које гостоје. Се сестанех због знажу, попудљомслња ји ж,а, Ургла, Подмоскоз, ма другим местима. Није више потребно да се из далеког Сибирг иде на обалу ог море. Радис-сктивни извори Алтејо успешно замењују слажна мацестинске воде.
ма а
У оно време кад се одржавао састокек бењских редмика, заседала је комисија 38 млучааоње о громзвоћачких снега земље при Ахадемији науке СССР. Префесер _ Пригсроаски је пожазивао слетним совјетсиим научницима _ карту.
Донбас
маслета угља, коју је сестевио колежтна радника под његовњм — руководством. Научници су још 1937 године установи“ ли да општа залиха угља у семој земењи ианоси један трилиом пет сто шездесет милијарди томг, број који је тешко напмсети бројкама, већ само словима. Колектив професоре Пригорсвскос је израдио карту која даје о јасну слику о местима мослага, казлмтету овог ипи оног угља. Карти су биле до-
дане белешке са објашњењима на 65
политихом 0-|
е- | стеовољи овој седници.
Страна 3
(Јмладинске вести
ИЗ СТРАНИХ ЗЕМАЉА
Велика победа радничке омладике Ат не и Пиреја
У последње време радничка омлади на Аткне и Пиреја је нмала прилике |да величемственим поступком похаже |педом свсту своје право лице, своје ам“ | тифашистичко осећање.
На кзогрима радничких синдихата, који су се сарсводили у Атини и Пи-| реју под надзором претставниха емгде- | ских синдиката (тред'унист), комдида. | ти антифашистичког посрета БАМ-а| (ЕРГАС) победили су са већеном од! преко 90% гласова.
Најбољи резултати су постигнути У оним струкама где је запослен већи | број омладинаца, Ево само кехолико примера по којима је лако уочити ве- | дихо зитифашисљичко струјање у да нашњој Грчкој: |
твосницама дувана ЕРГАС је до. | био 700 гласова, деслица ништа. Код |књиговезаца Лтинс розултат је 174 : 0, ка 137 : 25, код 89 : 3, код ти. | попмића 340 : 31. код текстилних раа-
ника Пиреја 1.700 : 2, механичара Атине 281 : 0.
Ови резултати показују да омладнва Атине и Пиоеја која је била заангарда у борби протка окупатора м најбољи део свогрчке јелинстаене омладимске организације (ЕПОН) маставља ватифашнистичку бообу, увех достогна својих борбених традиција.
| код биоскопских радни:
Омпадина омруга Норче је дебила _заставицу | ненгреса
Застава која је требало да буде дата омладини оног округа Албгније коћи 12 највншк н набоље радио у току припрема за 1! конгрес (које су тра-
| штампемих о пистова (оттрипиже – 1500 страница куцаних ма машмнн), _ Корта ског третставље први покушеј
маучници им мкжењерм, који су прису-
За седо је изређено само нехолико
Сличне ессти дољаље са разних стрена, У Бетовеновој сали Великог позоришта у Москвн приказана је про кратког времена совјетска корфа, коју |> израдио музичар и номструктор Сергеј Мајков. Херфе је једен од мејкомлликсљечијих м мојсмупљих До садо је у Руски уопште мису травићи а м друге европске земље је доносе преко океана. М ето, деа млада конструктора Сергеј Магков и Алексеј Капљук су почели да израђују харфе по сопственој и. То је било не-
метку семо растазљали херфе и тек кадз су севршено проучили њихову »анотомијух почели су де стеграју нову. Рат их је одвојио од омиљеног рада. Оба конструктор» су отншле не фронт. Апенсеј Капљук се м седе Мајков се после лењоча од тешке рекс вратио у родчу Москву. Недгено је у присуству славних музичара м композитора одржано зжрштењем. Чист, јесан звук
имструмената. | —
колихо годико пре рата. Оми су у по-! зе.
фале око три и по месеца) предата је, од стране Посзидума конгреса, омладини округа Корче, која је постигла следеће резултате:
Шест бригада м десет радних бата.
љона, укулно о/000 омладинаца и омла“ динхи. дало је више од ЧУДА радних чесова. Поправљено је 51 мост, 53 чесме, 41 кућа, 3) м пута, 6) м калар= ме, 15 спортских игралишта, 3 казала од 400 м дужине, Очишшно је 58 км пута од снега, посађено је 700 јабука, помогнуте су породице палих бораца (отворено је 180 аналфабстелих осева које је посећивало 1.740 особа: отворено је такође 5 поакжтризрсдних , 10 кројачких курсева и 4 курса за стране језике; основано је 190 позоришних група, које су извеле 2.470 постстава; издато је 1.085 жистова са 2.703 бројев,, основано је 1:6 спортских друштава са 3.560 чланова, као. и 152 омладинска дома, Организовано је 12.000 пионира у њиховим организацијама. _ Поред тога, омладина округа Корче је обећала да Ез у току маредла 3 ме. сеца извести још већи рад: обралити 8 ланзца земље, поправити 225 кућа, 30 мостова, 60 ки пута, 202 омаадинсхе баште и до. Омладинци су се обавезали да ће дати друштву за помоћ пострададима (мако је округ Корча је дан сад округа који су највише пострадаљи у овом рату) 18 кекнтала млечних производа, 235 квинтала житарица м 22.000 албамсхих аизка (то јест, 55200 див. ДФЈ).
Ст
Н дикске организац у Бугарској
Идеја о стваосњу уједињене
шистичке омладинске организације у је са
У многим местима У земљи је већ почело уједињење засебних омладинских организација. Центрадна омладниска комисија Националног комитста непрестено добија извештаје о овом уједи њењу.
омлаије Совјетска смладинска дег гација у Старој Загори
На путовању по Бугарској посети. за је Совјстска омладинска делстација и Стару Загору, где јој је приргђен срдачан мн одушевљен пријем. На при. редом која је одржани у позоришту, говарила је н јунакиња СССР Нађа ројан.
КСмајетска филиска глумнцз Гаља Водјаницка је одржала предање 0 томе како је интерпретирала удогу Зоје у фиаму „Зоја Космодемјанскаја“.
+
Пнонирски зогори на ришкој обали,
а шуми. пссак и море чине од ришке обалс ванредно место за ЖЕТЊН одмоо. Раднички синдикаги Ле тоније отерају на обали шест пионирских жогора но дечијих саматоријума. За време летњег распуста овде ће се одмарати деца војника који су на фрол-
+ такође и штколска деца града
х
Комгрес претставника сељачке омладинске оргамизације у Варшави. У Воршави је одржан конгрес претставника сељаке омладинске органмзације ВИЦИ. Учеснихс конгреса је у име вазде поздравио претседиик владе Осупка-Моравски, Гсворсћи о задаци. ма који претстоје сељачкој омладили Пољске, претседник вазде је подвужао да је потребно елиминисати унутрашње разлике које је изазвала про поганда агемата лондонске пољске реакције. „Није истина — рекао је он А пољска њлада хоће да иззрши ко Хектиљизацију имања у Пољској. Ми се боримо за разантак поједнначних
На конгресу су товорили министар политрнвосље и аграрне реформе Бертола, потпретседиих владе Јануш и маинстар просвсте Скизешевски, На конГресу су изабовин нози чланови прет-
лечи рапе
ове дине, беле жао смог, харфе олчино је слушаоце.
Пеоспе концерта, Мајког је причао:
— Био сам тешко роњен и нисам ижво смеге да се борим проти« боло-– сти. Лекери су ме молили: Осаостите се! Будите бодри! Борите се!... Али ја сам ћутао. Неједном ма је изненадила мисао: зар збиља мећа сико чути кеко свмра совјетска харфа! Па, мој друг Аљоша Капљук може да погине на френту! Не, ја хоћу да совјетска харфа
=
седништва сељачке омдадинске оргавизације ВИЦИ. са
свире, да пружа радост људима... М почео сем да се Борим против смрти, Сад ме видите овдо.. о Многим сличимм с стварима МОГЛО би још дљ се прича, О новим селима
њи О ради ћи, чији се пројекат сада прави у Мосиви. Ова нова радио кула биће висожа 400 метера, то јест
биће скоро четири пута виша од саде шњих московских радно кула, а биће тежође за 100 метера виша од Ајфело-
ње куле,
Сви се сећају стере библиске легонде о старцу који је садио нрушку и Ф детету које га је питело — зашто то ре АМ кад м тако меће јести њене плодоње. Мудер одговор старца може да се пореди се делима денашњих дана, Само с том разликом што ће са тим дењ | Брно наши савременици, ко-
у добили то право аброј бор6и против мепријатаља. кум