Omladina
Страна 4
КОРУШКА, НАША КОРУШКА
УКОРУШКА, наша Корушка“...
Август 1942. Логоровали смо тада ка Комну у Смрековским планинама. Прам штајарски батаљон — скоро сами руАври из Трбовље, Храстиика им Зегзрје м Доњосавинци, Ноћу по месечини смо мшли на врх. Према нама се уздизала Поца, велмчанстесна и спокојна, сва обасјама месечином,
— Сервац, погледај Пецу, погледај тамо спава краљ Метијаш. Запењеј песму Корушку.
Толлим глесом почео је Сервац м ми 30 њим: Гор чез изер. Испочетка.
Сервац плаче, ми плачемо, Као да је меслућивао: кроз месец дама је пао прам у Корушкој.
» Септембар 1942 — весело је у лого-
= Куда момцић емо у Бистру да видимо шта раде ноше одечвеч.
Потрола се вратила ухрашема цвећем м са пуним ранчевима. Дон сав сија, на прсима му црвени маранфмл:
— Хеђ Дон, одокле!
— Дела ми га је корушка »дечава, О ммого чему смо »ћеретали«. Рекле су ми да се сада више не бојс ешумских«, јер су добри момци, и из дна душе мрзе Немце и жарко желе сло-
у
Дон је пао у децембру — о првоме снегу:
»
Децембар 1742 — двамеесторо нас је. Преко Пеце, Радухе ми Олшеве дува (оштар ветар. Газимо кроз смег м тихо певамо: »В снагу, мрезу м вихарју..м
крчи с лспатом тут у снегу мења. Зе нама Руди
ФОсти, а нама податке о кретању шве-
|62 м друге потребне створи. Људи вермо роде с нема, а упорно ћуте се швабама. (Сећам се Кригтемке, здреве де| војке плеве косе им очију — јуначке у | својој пожртвованости. Она је прза знала пертизанске песме и за њом ускоро све девојке у Бистри, Коприани и пли).
Јемузр 43 — Хитлер мобилише, »Два друга морају демас из вис по новога друга“.
У прво свмтењо вратила се патрола и (с њом први ксрушки Слозенац — партиљам, То је Миха, 16-годишњи пастир испод Пеце. Од незматног пастира, који је живео само за своје стадо, постео је у тим годмнања борбе јунак. Ом са ме бојм никаквог, ма како рђавог времена, миједме стрмине, никаквог снего, никакво заседе — познаје га сва Источна Корушка,
Опет стижу нози. Треба оружја. По смегу и леду у мрзлим моћима идемо не пут преко е вустриско границе. Заустављамо се код сељака. Испочетка су плашљиви, Ф затим не знају како би нас што боље угостилм. Народ ја овде добар, поштен и дубоко верам. Омладина, мако је била присиљена дз иде У шевапсхе школе, мисти м осећа словенечки. Отсуство корушког Словенца из Хитлерове војсже значи за Хитлера војника мање — за мгс храброг борца внше. Дведесетотодишњи о Ладо одлази, При одласку појављује се његов |4годишњи брат Стан.
— Куда ти, мелић
— Борити се, За Словемачку, за нашу корушку стободу.
Налоре, патње, све је савладао наш Стане без жаљења, -
Оба су брата била међу мајодвожнијим бордима у Корушкој. Ладо је погимуо на Лужама, Стане с оне стране Лобчика.
Певоју митраљези, преште пушке и бомбе. Оштро одјекује од вмсоких сметом покрмвеник стена. Рексте осветљовају моћ, Газимо, падамо м поново се
МЛАДИ УДАРНИЦИ
Индустриски кварт. Дамсе рађатамо негде иза димњака. Сив, матмурен, Сифапице са издуженим кончићима гасе се
у самтање. Фебрувр пропушта кроз зу- Њ
бе ледене струје м шиба ране пролазчика. Негде избија сат — шест удера—.
Фебрика „Глобус“ ноја је већ прореудиља. отворила је њено уста — гута ре,
ће моја голубица... Чуј, у глесу јој трепери Септембар!
И заиста, ома данас поново дише, Жи-
стотине и хиљаде дрљача. Стафанове очи горе. Оне су тако миле. Оне ве
Сеоска омладина манифестује за стварање јединствене омладинске органи-
је у
ке пролазника, Рано је, али овде је већ одавно дан. Мспуцане руке грозничаво баратају по челичним п: огром-
не пресе. Бљешти елехтро-оксиган. Свет- | бар.
лост оштра, бљештећа баца велике отсјаје по зидовима, миструментима, прозорима. Са редосних лица сија сунце капомрачене среће. Очи милују груби костур
срушена. „Глобус“ је једина фабрика у читавој области која производи ако неопходне данас. Раније је она била у рукама фашиста. Данас су њени власни-
ексцентрична преса, Резервних делова нема. Па шта! Редник Стефан Стафамовмћ почиње сам да оправља машину. Ом постаје конструктор, бравар, окснженист, нова, мон-
Бугарској
де велику гомилу земљорадничких машина. миого тога — неуморам рад, ммото златног жита... Трепери Селтем-
„Мародна од 19 марта 1945
ЗЛОЧИНИ ДОМАЋИХ ИЗДАЈИЦА И
НЕМАЦА У ПОСЛЕДЊОЈ НЕПРИЈА-
ТЕЉСКОЈ ОФАНЗИВИ У СЛОВЕНАЧКОМ ПРИМОРЈУ
нероч у средњем ми северноприморском округу, Посебној комисији, коју је саставио Покрајински неродно-освободилни од-
тер.. За месец м по дена преса ће би. ти готова! — то Али обећење јесбећање. Друг Стефан објављује такмичење семом себи! Он је осе тио у својим рукаме победу привредног фронта. Дамас му очи радосно светле. У њима гори вера у ову пободу, окупану у толико крви... Машинска сала грњи. Једна јака десница подигнуте у вис стеже удер за ударом, Сива глеве пресе оживљује. Кратки починан.., затим нови :
бор за Словенечко Приморје, стигле су ! пријаве о У срезу
Војска четници су опљачкели миз села, У Горњој Кономљи су одвели оца
осморо недорасле деце децу сталилм заједно са жућом. У селу Средњој Комомљи до:
деце која су стара од 5 до 9 година. Народ је једва спасво децу испред митрањееза федног четника који је хтео да их
— Брате, осећаш пи... оживљује, живе. ! стреље.
и убили га, а ||
- дали Талијзимма. Јој, де см видела ке.
ОМЛАДИНА
дижемо, Где је Славец! Још мапочас смо чулм штектањо његовог митраљезе. Дошао је после двз дама, исцрпљен до смрти. Носио је свој шзрац, Шеснаест пута је пао у шеалску заседу, газно смег до појеса, од малоре пљувао крв.
— Слевец, како си издржао!
— Е, боље би било не арстити се ни кажо, него се вратити без митраљеза.
.
Април 1943. Ветар м ледена кише бију мас у лице. Први корушки батаљон. С нама је Стано — маш Стане — доцније командант свих словеначких јединица, Амција на Межицу. — Зепленили смо 32 пушне, перабелу и много друтог ратног метеријала, Погинуо нем је командант батељона друг Лемарт, Син сељека код кога је Ленарт умро однео је моћу на својим леђима његово мртво тело на гробље, На његовом гробу је било сважи ден свсжог цвеће, у. покос свих а и шазпских стргжа. Китиле су га корушке девојке.
.
Мај 43. Долина, зелена им пуна цвеЊе. Беле цесте, пространа поља, чисте »хметијех, Плибершко поље. _Куцамо. Отварају нам се врата, па м срце. Нерод ради с мама. Могуће су м мање акције. Само мема шуме, нема могућности за повлечење, Напад на логор. Три погинула друга, четири мостаља. Ма терену провала, ОД мале чете остало нас је свега неколико.
Куцамо, зовемо. Уплешемо се одазива дечји глас.
— Где је Трезинка!
— Одљукли су је — и оца, и суседову Розу и Гелу.
Сен се сећамо девојака, златних срце, очију пуних ватре. Ништа им није било претешко, ништа преопасно, Туили су их м мспребијали, мучили их и коначно их одвукл у Дахау,
•
Септембор 43. Кепитулација Италије. Наша војска у Корушкој расте, али расте и швапски терор. попаљени: домаћинстава, много поубијаних м за творених људи.
Алм је корушки род чврст и челичен, сеодомзникао — како каже наш Прежнихов Воранц,
.
Јули 44. 19-годишњи понаноан батаљема говори после у Бистри м Копркени где је убијено 150 шааба.
— Нисам говорник, ја сем борец, = иначе радник. Хоћу да вам кажем само то — да нећемо мижада дозволити никоме де господари но нешој земљи, да пљачка неше домавс, убија н гони у птогоре наше очеве, мајке, жене им децу. Бормли смо се и борићемо с.
Цео батаљон одговара:
— Тако је. Борили смо се и бориће-
Број 45
ПЛЕМЕ ПОБЕДНИЧКО
„Омзадино! Сваки од вас чуо је често из уста својих оч мајки ријечи „Узденицо моја“
Никада пиједан народ у својој
историји није с више права из•|
говорио овакве ријечи милоште и признања својој омладини као колектив, као наш народ својој данашњој оиладипи!“ (Др. Војислав Кешмановић-Ђедо, прстседник Народне скупштине Б. и Х. на Првом конгресу)
„Први нонгрес омладине Босне и Херцеговине претставља крупан догађај не
Никада
је тешко у борби с непријатељем, али
и|ем Ти у најтежим ситугцијама говорно
|да ће доћи празмих м на наше улице.
Данас, кода славимо тај знамо две имамо мајаише Теби да зежвалимо да је он заиста дошео. М ми знамо да ће теј празних остати вјечно на нашим улицама, јер је вјачна снага нашег јукачког народе".
За тај празних којм је дошао омладима Босне и Херцеговине спремала се кроз борбу, кроз напоре.
празник, ми
ру, о Јању м Пљеви, Не може никада ка
сва но аб
У току рада Конгреса поштар је донсо одговор друга Тита на позив делегата да дође у Сарајсво, да га виде и да га чују. Салом се орнао : „Ми смо Титовн, Тито је наш!“
њакев конгрес: окупљену м збратимљену омладину српску, муслиманску м хрњатску им то омладину које се послије свог славног покоде, који је трајао четири године, вратила кео племе побједничко да каже својој земљи м свијету шта је уродила за ове четири прелом ме године наше историје Као у пр. ким данима борбе кад им је, окупље-
м мепор, м тада ња свом Првом конгресу око две хиљаде младића и девојка слушало је и упијало речи свога оммњеног друга Родољубе Чолажовиће, претседника прве владе Б. и Х., коју и они поздрављају са „Неша влада“. То је омладина која је држтом нашем другу Титу писала: „„„Сретни смо м поносни, јер знамо да се у тој највећој побједи, побједи коју смо дожмијели, магазин и дио наших и борби, јер сма — то није било тако давно — заједно с Тобом овдје по нашим басанским шумама ства-
ма се! Опгица Кастелич-Марнетка |
рели своју сретмију будућност, сретнију будућност стих наших мерода. Било
|зр ће годинама м годинама срцу предавати песме о њима — о Коњух планини. И зато је ова земља света! Чули
За момемат ма
о пне им чули командира чете УП бригаде Х дидивизије, жоји је само у борбема за ослобођење у коме се одрзмавао Конгрес, уништио 140 непријатеља, У тим истим бојевима на Изаи-пламинм, млади Требињац који је пре 8 месеци ступио у ХХЈХ дивизију уништио је преко 45 немачких војника, међу којима је било 17 официра.
Онда сте чули о Стани Врачар, из бригаде „Раде Јованић“, која је дала 257 радних дана, па 9 седем радних бригада бихаћког округа које су дале милиом и го радмих дама и завет делегата да ће к редне бригаде.
ДЕЦА ОПТУЖУЈУ
луже времена кано су у | Београд стигла партизанска депа из Босне, Херцсровине и Црне. Го. |
ре, Иггладнела, гола и боса дошза су овамо да им се обезбе- | ди миран живот, да им се омо-|
тући школовање,
„Улицама Београда Титова се шета
гарда,
У Београду Тенк до темка под коман-
дом друга Пека.
Зе тенкове ко нас пита — тенкови с
друга Тита".
Деца певају Титу м војсци. Ома пева. ју ономе који их је ослободно
има ма себи чисту хаљиницу и потшишану косу.
— Мојег тату су хтели да стрељеју Телијани. И би га да није колитулирале Италија. Ук, што је страшно, другарице мед некога стрељају — уплашено је разрогачила очи девој чица.
— једном сам видепа кеко то изгледа. Повели фашисти човека горе, ма стену изнад пећине, поставили му главу доле, а ноге горе м гађали. Посте су га четници скинули м прежлали..
– ћемо ти причати како је би ло — прекида тишиму ИМА вих очију, мутних од еетровитих моћи и зедимљених пећина у којима је жи— Нама је увек долазила једна
занка.
меки ки писмо за шуму. Све наше комшије су давеле, Кад је једном опет ушле у Цу, ухветилм је четници м пре
ко су је тукли! Била је сва модра. Кад сам ујутро изашла ма друм, видела сам ужас. Четници су је заклали, а црева јој изећдили. Страшно! — стресе се мала
сти, причају дње сестрице. Треће јз мапа м не говори, али тако важљиво гле-
да као да м окз учествује у разговору. |
Оно што кажу њене сестркце зна се да 13 истина, Не трепће им слуша,
— И децу су убијали м“ мучили, Ми смо код куће чувале овце. Често су са мама била и два брата, Кажић Чедомнр и Стражимир — бмпм су нам другоан. Тог дана смо баш ми биле код куће. Неишли су Немци и Италијани. Испалипи су неколико њетака као од шале, су онда нишанили у њих. Вежбели сигурно, да гађају. Обојицу су их погодмли, Ма смо чуле пуцњаву на путу м мисмо могле да не иза напоље. јосој, сестрице, никад тога јода нећу заборавити. Полетели су као да су мажнити До њих м матакли их још живе не бајонет. Наши другови вриште и пре. вијају се. Тек кад су фашисти отишли, Људи су их премели у нашу мућу, је дан је живео читав сат, а другм пет мимута, Само је рекао: „Ор мејко!“...
Неисцрпне су дечје приче. Још би Они хтели ммото да межу. Свака њихова реч оптужује — оптужује фашистичке зликовце, М веће оптужбе мису потребне за све те зликовце, но што је резорено детињство ових наших мепишаме. Иагладнели су м измучени. Како су смела неша деца да остану неписмоњађ Зешто се мико ни пре рата није старео да им отвори школе!
Наша деца су гледала прижована човека за стену, дрхтаља су младе тела им све око лепо, што је везано за детињство, разормпо се. Мржња према убицама се родиле у срцу мапишана, чије су међе другове фашисти пробили бејонетима. За патње наше деце море да се маплати дуг.
Овеко више неће остати! Наши су се борци постаралн да одегмају зликовца. Они Ња се осветити убицама маше деме, осветиће се за уништено детињство хиљеда каших малишана,
Живе даз дечка прободена бејонетом — и још многи друти — и данас гогоре гласом плотуна које испаљују наши
- За њих говоре испрекидане дечје реченице и сведоче, још једном, о зликовачким делима италијанских м немачких фашиста и наших изрода — да
, па се,
Јелена. Где им је била душе! — Најгори су били ителмјански фаши-
а појачају снагу наших осветиика. Алечновић
Спушаћи сте о мостарској омладини која је само од ослобођења дала 30.000 Радинх дана, а смвадина у зеничкој мељезври ммото допринела да со продукција климаце повећа за 300, па о омладини Тузле...
И осетиш бујкцу, нарастајућу силопиту бујицу, стварања јединства и братства младе тенереције макар м из кратних података делегата низ Херцегозине да се број членова Савеза омледимне од Другог конгреса до денас са 6000 повећео на преко 35.000, да је створено осам _радмих бригаде са 15.000 чљаноња им да је у саставу ХИХ херцеговачке дивизије формирана Омладинска гада!
Онда сте, са до тада неслућеним оптимизмом, слушали о Т
ли на говорници курира ХХУН источно-босенске дивизије Ибру Хасомбоговића, а у Дунчиће мз Власенице или малу Десанку Биленовић мз Мостера-
Зато је то племе победничко — зато је то титовсжа омладина, зато се громко проламало салом: „Хоћемо Тита на Комгрес!“, „Ти си мас, младо покољење све земље, извсо на прави пут и ми Ти зето дугујемо вјечиту захвалност“, писали су они Титу кад су сезнели да је спречени великим им свавним догађајима, те да на Конгрес не може доћи,
Управо зато, што је то титовска о мтедмна, она се успесима ноће заносити, она неће бити само пусти сањар. У њижова срца, у родну њиву забраздило су речи драгог Ђеде: „Будите будми као добра мајка, коју из дубоког сна мишта не може тажо леко пробудити као м најблажи глас из њезимог чеда у колијевци. крвавих напора родмла се наша мова отаџбина им стобода — то је до. Док год будете тога свјесми, ви нећете од ратног умора задријематн"
Они су зето примили нове задатке — доказ да се нису м да се наће услесима замоснти и да се моће уморити оним што се досада кроз борбу по-
путем. м,
|
стигло. Примајући мове задатке, идући а збра'
м стварењ . они ће снове о том да Херцег—Босма буде цастна баште уистину у потпуности остварити,
То је племе победничко!
А