Opštinske novine

ИСТОРИСКИ ФЕЉТОН

Манојло Озеровић

Херојска одбрана и пад Београда 1521. — Одломци из персијског рукописа Абдула Еме, савременика султана Сулејам чаиственог. —

год. султана Сулејамана Вели-

Сви знамо и говоримо, колико је бурна и узбудљива историја наше престоиице, па ипак с'е не може.рећи да смо богати прилозима за иопуларисање њено> у ширим народним масама. Насупрот градовима неоравњено окромније шрошлјости, Београд још нема свога Г,радског Историјског Музеја, а оскудева у радовима о евојој истарији, приступамним и обимнијим кругавима. Један од најтрагичнијих момената у великој прошлости данашње престовице Југославије јесте леоспорио његово заузеће султаеом Сулејманом Величаиственим. Насупрот толиким другим тврђавама, које су доцније као снопље иадале под ударцима овог неодољивог оовајаиа, Београд је тада «ао предстража западњачке цив^лизације поклекао тек после дуге надасве херојске борбе. Одломци, које ћемо даеас дати, у толико су занимљивији, што потичу из пера тадашњег цротивиика, из дела савременика султана Сулејмана Величанственог, писаног на персијском језику. Превео га је први пут пре неколико подина један од најугледнијих чешких научеика, Д-'р Тауер. Кро.3 све јаке изразе, у којима се у стилу онот времена —■ пре равно 400 година, кад је првом опеадом Беча Г529. под. османлијека слава била доетигла врхунац — говори о противнику, „веверницима", ипак избија неоспорно признање крајњег јунаштва, којим су бравиоци, удружени Срби и Мађари, до поеледњег часа бранили овај бедем хришћанства и заоадњачке цивилизације. Одбрана Београда августа 1621. год., којом је обележен први период владавине султана Сулејмана Величанствееог, достојае је пандан лабудове пееме овог знаменитог владара, оигетске трагедије 1666., која је овековечила име хрватског великана Николе Шубића - Зринског. СУЛТАН СУЛЕЈМАН КРЕЋЕ ИЗ ЦАРИГРАДА. „И ако је јашо за шаког паметног чове^ка, почиње 'н|ујвееи еавременик султана Сулејмана, да су гаи султаеи из Оомановог дома сматрали 1свој'0;м думвошћу ,да ратују лротив невершка, где год ик је било и кад год би

дизали главу, ипак је за 1 -војну, кој-а >ће сада почети, било неких посебних разлога". Пиоац, чији су иаводи овде-онде иопресецаии песмама, изла1же да >ау но стутању н.а престо ОДлтана Сулејмана „сви ©ладари, како муолимански, тако и неверничми" честитали НО1В01М султану 1ступа!н>е на престо „и изјавили му своју покорност", али да то није учинио угарски краљ. Пошто је отац Сулејманов, еултан Селим, био заузет ратовањем са иранским шахом и са черкеским емири ма у Епиптју, то се није толико ба |в1Ио проши рењем државе на северу. То је, вели, 101смели ло угарског краља, иа је с тога 1 султав Сулеј ман решио, да пође ираво на престоницу ње гове државе, Будим. Помиње се, да је угарски краљ Ла)још нреко Балиј-бега босаномог, 1сина Јахије-паше, позван на покорност, >али да није дао з.адо1В'Ољавајући одговор. Зато је султан Сулејмж хтео да га казни губитком ирестола. Онако (узгред, мислио је да аврши и са Беопрадом, те да окаје пораз освајача Цајриграда, моћиог султана Мухамеда, који је на Видовдан 1466. год. био оисео Београд, ш 1се кра'јем јула 1И1сте године морао, до ногу потучен, повући. Међутим, у том се очекивању преварио, бар у толико, што осв^ајање Београда није било (само еташа!, већ коиачни циљ целе војне, што је његову војску толико истрошило, да заузавши Београд, није могао ни помишљати на наставак ратовања и одложио поход на саму Угарску за доцније. Тако је херојски отпор Београда шродужио живот Угарској за пет година. Битком на Мокачу (29. ашуста 1526. год., тачно на дан пет годива по паду Београда), најзад је и Угарска потпала под туроку власт. Да видимо сад како овај историчар сју\лт.ана Сулејмана описује полазак „Гооподара