Opštinske novine

Страна 266 =

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ду стварали. Дамас, у времену иаглих и ше бржих рефорама у овима правцима друшпвеног живота 1 , у добу када нас техника из дана у дан ставља пред ове савршеније овоје про>изводе и тиме екоро оиемогућује предвиђања, која су мање или шише неопходна за оваку људску акцију, — даиас заиста није ни мало лака ствар упустити се у предвиђања за читаиих 50 годигаа унапред, како се то обично чини приликом израде гепералног плана, где се главни посао заснива баш на тим предвиђањима за будућност. И баш стога што су та предвиђања скопчана са много тешкоћа, од којих иије далеко до немогућноети, ба !Ш стога 'се ту мо|ра бити више иего обазрив. Један од занимљивих примера у овом емеру је случај са планом Њујорка, или тачније острва Менхетана. Комисија која је радила на изради плана очекивала је и предвиђала да ће се главни саобраћај развијати између источне и западне обале, између Хедзоновог залива и „Источне обале", што је би,јс сасвим оправдамо онда када се Њујорк простирао 'Само 3 километра на север од јужног рта. И стога су сше улице, којих и^ма двапут више него авенија, постављене тако да везују те две обале. Међутим, претиоставка је била сасвим погрешна, Њујорк је отишао на север, град се развијао у подужном правцу много више него што се то очекивало, иа се према томе и главии саобраћај развио у правцу север - југ. Авеиије које су постале главне саобраћајне артерије, а којих је сразме(рно веома мало, крај аве ширине, не могу да приме сав онај огром^ни саобраћај који етруји дуж Менхетена, и сад би био једини лек у томе када би се сви блокови у сити-у могли окренутп за 90°, те да улице и авеније пзмењају међусобно своје иоложаје, како то леио примећује иисац једне ^студије о Њујорку. (Сл. 1.) У целој 01В0Ј ствари је можда најинтересантвије и иајжалоснпје то, ш ( т!о је одбор, који је тада, 1807. г. радио ва плаиу Њујојрка, сматрао себе за далековидог и говорио о „будућим столећима", и не помишљајући да ће их већ прио идуће проклињати за њихоно дело. Међутим, ако -се пре 120 година морало радити само „према осећању" или још п|ре без икаквог осећања, данас, поред 'великог

искуства у томе правцу, иисмо више принуђени на лутања1инагађања. Данасћенам упоредна статистика бити од неоцењене користи, и њоме ћемо се моћи послужити скоро са математичком тачношћу, баш када је реч о предвиђањима за извесии период в|ремена унапред. Техничари данас не желе да раде сами, затворени у један узани круг, јер су свесни да им је у њиховом раду на уређењу градова потребна еарздња како хигијеничара, тако и социолога, економиста и свих оних који могу допринеги у овоме правцу, и који данас већ и учествују као сарадници н!а томе пољу. Резултати такве колаборацвје у напредним европским државама 1 иоказују се већ, и јасво обележавају нове путеве. Ако сам нааднио ово м'ало скретање од главне теме, то је било само етога што сам желео да подвучем да је данас немогуће и апсурдно третирати извеане техничке проблеме само са чисто техничког гледиштаПоготову је то немогуће када су у питању комунално-технички проблеми, међу којима, како емо већ споменули, прво и најглавније место заузима генерални план. Да би генералии плав могао бити респектован као неприкосновени закон, нотребно је да и он буде заснован на респектовању оних природних, неписаних закона који обележавају живот једног града. Другим речима: генер ! ални план, м'а како да је један вештачки етворени рагулатор, он мор!а бити органски везан не само за физичко тле града, него мора да про1никне у психологију његову. Шта В1ише, ово последње ће бити често важније од оног првог. И само тако моћи ћемо> да објаснимо како се могло деоити да ее на међународној утакмици коју је расписала Београдска општина 1921 за генерални план, не добије од двадесет два пројеката ни један који би могао бити узет за основну идеју. „Учеовици на стечају за Геверални План Београда, не познавајући општи и специјални карактер града, махом нису пројекто^вали многе неоиходно потребне саобраћајинце, а још мање су могли водити рачуна о поменутом ековомском чиниоцу, који је од пресудног утицаја на могућност извршења пројектоване регулације. „Због свега тога (Комиаиуа за израду Генералног Плана није се могла послужити 1 ни