Opštinske novine

Страна 268

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

говорити једаом пО'Себ : ном приликом, — и ако узмемо да је о« добио своју важност и санкцију као „Генерални План Града Београда", анда ћемо пре свега морати да коистатујемо да ои адије могао ни носити тај нази;в из простог разлога што се њиме нмје био обухватио ии из близа цео ат'ар тадање Општиие београдске, што је прв« услов да се један илан може назвати .генералним. Без тога, ои је још увек иека врста парциалног решења. Одсуство плана за периферију и околину чинило је Генерални План непотпуним, као што га је чинила непотпуним празнина у замонодавним мерама, ,о начину на који ће се имати спроводити у дело оно што се замислило. Та празрина и данас се осећа и отежава у мнстоме ироцес правнлног разшја Београда. Покушаји ствајруња једне уредбе о и'зво1)ењу Генералног Плана доспели су иајвише до стадиума дефинитивног пројекта, даље не. Немогућно је замислити спровођење једне сасЕЖм конзеквентне грађевинске полити*ке, ићи! једним одређеним правцем без јасно (ј/орму.чисаног, на савременој основи створеног закона или уредбе, којим.а би се генерално обухватиши и регулисали сви они комуналн« проблеми који су данас тако често камен спотпцап.а читавом напретку Београда. Данашња појединачна решења, око којих се губи више времена него што често у ствари вреде сама. била би тако просто уведена под законску одредбу, која одлучује брзо, правилно и аутоматски проблем који је даиас замршен без те одредбе. Примера ради навешћу само колико се има тешкоће са соисшвеницима приликом експропријације, парцелисања имања, одобравања планова за зидање, јер у многим од тих питања општина је принуђвна, у недсистатку законског ослонца, да одступа од оних прин-

ципа које би желела да спроведе, јер их сопственици не желе. Г1оследи:це оваквог рада штетне су и по општину, и по гр-ађапство, и по развитак Београда. Београд би већ и без тога био прииуђен да од парциалних решења ствара једну целину, морао би да вештачми, са великим тешкоћама саставдаа ееорганске делове и парчад, и да их повеже тако да Нови Београд заиста буде онако уређен како то данас налажу савремени принциии урбанизма. Међутим, та ће могућност из године у годину постајати све мања, и у колико будемо више изграђнвалп Београд по данашњем систему, парциално, без једн:ог генералног плана у правом см1ислу те речи, у толико ћемо се све више удаљавати од онога што би Београд требао да буде и што би могао да буде. Никад није црекасно почети са поправкама. Истива је да ће даиас бити у томе празцу више тешкоћа него што ик је било одмах после рата, али је исто тако истина да ће кроз 10 и 20 година бити много више тешкоћа непо што их данас имамо. То су факта ко [ ја морамо примити и сакојима морамо рачунати. Пошто сам овде само у главним потезима обележио и подвукао велики значај који припада генералиом плану — или тачније плановима — и законодавним одречбама које ће бити у ствари једна допуна, коментар планова, ја ћу пре него што приступим даљем излагању начинити једну претпоставку, која ми је неоиходна. Ја ћу претпоставити да се већ има један потпун генерални план, којим су обухваћеие све оне специалне области урбаНско-техничкограештка једнсг града, и д,а се има, И1СФО тако, један закои или уредба, којима ће се регулисати и омогућити несметано, правилно и систематско остварење идеја означени1Х у генералном плану. Оа том претпо1ставком, ја прелазим ва даље излагање проблема комуналних техничких радова. [ће се)