Opštinske novine

Страна 272

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

главу стаиовиика у Београду ие износи ии толико, колико иотрошња у читаеим државама западне и централие Европе. Године 1928. Београд је потрошио на главу 18 кг. шећера, док се у напјредним државама гроши 25 килограма и внше. Уистој пропорцији стојиипотрошња млека у Београду, а још у горој потрошња во'ћа, поврћа итд. Могућност зараде у Београду, последњих година, све се више сужавала, јср Беопраду данас недотаје економска подлога на којој мора засИивати свој разеитак у будућност-и (индустрија). Ранију своју еконоимску подлогу — трговина на велико —• Београд је у велнко ивгубио и све је више губи. Од 1923—1929. год. број мануфактурних радња на еелико у Београду сведен је на половиЈау (смањио се за неких 40 радњи). Друга екоиомска подлога Беапрада — индустрија није се после рата развила у неком значајнијем опсегу, да би се сразмерно великом порасту становништва увећала и произкодна моћ. За последњих осам месеци (јуни 1929. — јануар 1930) у Беотраду је Нуђено за продају и предају 146 трговачких радњи, 285

радњи са храном и пићем, 14 фабричких предузећа, 67 занатских предузећа. У овој је статистици нарочито интересантна појава, да је у овом периоду, поред осталопа, нуђена и продаја 14 фабричких предузећа, која треба да буду база иове економске оријентације Београда 1 . Ове је оио знак слабог економског стања великог дела београдског становништва. А то је један од главних услова не само за п^остојање данашњег стања на беопрадској периферији, већ и .за њелово 1 погоршавање. Оеигурају ли се, пак, Београду сви неонходни услови за његов привредни развитак у будућности, фаворизује ли се тај развој смишљеном и позитивном акцијом комуналне политике у свима иравци.ма, онда ће бити ство.ре!ли предуслови! за подизање благостања београдског становништва. У таквоЈ ситуацији несумњиво да би се и на крајњој периферији осетир процес регенерапије, који би требало прихватити и помоћи свнма расположивим средствима, која би била 'Обухваћена привредним програмом наше оиштине.