Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 271

средњи сталеж и сваки овај, који је могао ма шта одвојити на страну, купује плацеве и зида колико само да има кров «ад главом. Радни свет запоседа до тада пусте пољане. побија по четири дирека, са стране мало облепи итд. Обноћ виче стотина оваквих страћара у којима живе људска бића. То се паралелно 'Врши на свима празним и запуштеним пределима около Београда. Стварају се нова периферијска насеља чијем раввоју не беше тада никаквих грамица. Законски прописи о бесправном зидању нису могли ништа учинити пред елементарном снагом нових безбр 0'јн и х , ,ку ћевл а сн ика''.

кости комуналне акције централни део града морао је годинама остајати нетакнут у својим битним потребама. Реперкусије периферије (на централни део града осећају ее још и данас, али у нешто мањем обиму, него ли пре неколико тодина. Оне ће се оеећати све дотле док 1се дефинитивно не реши проблем београдских периферијских насеља. Постоје ли објективни условм за решење проблема београдске периферије? На ово питање можемо одмах одговорити да не постоје. На име, не постоје непосредни услови т. ј. да се замени данашња периферијска страћара хигијенским станом, а читава периферија у-

Са београдс Периферијека наееља Беотрада створена су под гаајгорим условима. Зато <су она данас право ругло наше престонице. У њима није постојао ни један услов здравог и нормалвог васеља. На против, сви су услови били за (развој људског живота под најтежим и најгрубљим околвостима. Постанак београдске периферије морао је имати реперкусије на цео град. Комунално етарање, ма како да се није могло проширити нагло у тако великом обиму, (ип-ак ее нешто морало учинити да се барем она приступачна и најближа периферијска насеља сиабдеју основним 'потребама. Тај је посао вршен под 'најтежим околностима и оа великим жртвама на штету цеитралног дела града за чије је 'обрађивање остајало и мање средстава и мањ е времена, Блаподајрећи тој великој растрга-

ке периферије

гледним и здравим насељима било из властитих било из државних или комуналних средстава. Али, по нашем уверењу, постоји један посредан услов за решење проблема београдеких периферијских јваееља коме би требало поклонити сву пажњу и развити га до максимума. Тај услов лежи у л|рнвредном подизању и мапредовању Београда. Привредии развитак и просперитет Београда основни је услов да ее повећа доходак 'београдског етаномништва, а стим у вези и његово блапостање. Судећи по извесним симптомима београдско становништво, узето као целина,не развијасе јошна степену извеоног минималног благостања. Ова се чињеница најбоље утврђује ниским 'Стандардом живота, који се огледа у недовољној исхрани. Потр 'ОШња основних животних намирница на