Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 275

Од њепа је још « знаменита фигура жене у дрнету. Једна драгоцелсост за Музеј. Од млађих, наила-знмо на Перу 11алаинчинија, на Срегена Стојавовића ( оооЉфо су упадљмве његове резбар;.'је) и Франа Кршимића. Наравно, овај одел>ак скулптуре расте, гомпла се из годиие у годину и за једну деценију значиће већ огроман трезор. Ваљало је ночети. Благородви Кнез, указао је пут у ово.ј кући, у мојој је фИни и млади К"лез Михајло предосетио можда блиставу звезду евог рода. Пре ■ ,него што. би обишли тлаваш благо 01вог Музеја, његош вредноена и многа платна, наша и страна, споменућемо да у ооби кустоса г. Милана Кашанира, виси портре једног Карађорђевића: Кнеза Алексија, којн премнну од грипе, у коемонолитоком Монтреу а земни остаци још и данас му стоје, привремено са.чрањекп, у приземљу женевске цркше. Из иортреа којн свакиг шармира, наслућује се она фина, европока фпгура, која је умела наћи сној топли «ут у мгаогим параским салонима и радо виђена у првим клубовпма. Сусретао је че.сто Анатола <1>ра:иса и можда је одлазио не мало путз у вилу |Санд или код Мадам де Кајаве, пошто је бно интимус еа учвтељеватм издавачем и одличним прнјатељем, Калман Левијем. Долазио је и у Србију. Понудио је свој живот за време рата. Београд га је видео у мајорској униформи а касније и Албанија, кад је са снојом супругом, књегињом Дарјом, осетљивом и богатом американком, проиазио кроз веумитни онег. И док је на цичи албагаских гудура, неустрашима и спортска Американка писЈдаа! утиске, да ! их доцније на евглеском изда под-називом Ка бољим часовима, он је ваљда предосећао, да је то његов последњи поход. Убрзо, на глас

Мештровић: Краљевић Марко

Росандић: Млада жена трубе мира, џентлмевски Кнез ,је склоппо своје. сиве, словевске очи. А горе, баш више одаје где је портре Алексијев, висп портре млађег његовог брата, још чуднијег живота, Кнеза Божидара. Ваљда 1887, Марпја Бпшкп;)цев,а, љупка руска девица благородве душе, сликала га је, свог брата — Словена, на једнс-м балкопу ондашњег Монмартз, по свој прилици. Кроз њен таленат изражен је Париз и уметнички занос најчуднијег Карађорђевића, путвика у далеки евет, (Следбеника и пријатеља Пијер Лотиа, од којег је можда и добио ту прилепчи:ву болест стравствовања и чежњивих лутања морима и континентима. И штета је, по српско слово, да.се тако раво угасио живот овог осетљивог, уметничког и надахнутог Киеза, са француском бр>адицом и нашом сенсибилношћу, који је из Индије донео тако' и.мпресивни и богати свежањ утисака. Њему је