Opštinske novine

Страна 276

Стева Тодоровић: Портре поч. Ккеза Андри.је Карађорђевића

било суђено, да живи и умре далеко од «ас, П0'Д страии.м иоднебљим-а т иије залуд ирефињена уметница дала сво.ме .моделу о-нолпко сентименталне заљубљености, у какав. плас Пигал, сликајућп га у часу коитемп.шпнје Париза са .свога балкона, с дигаром у руци, после турске кафе и руских дебата. И док је Музеја увек ће нас заустављати портрети оеа два от.\. брата из племена Карађорђевића, чији је живот сагорео отмено и брзо, са ното-м !ра.гичностп. * Југословенски сликари, обилно и све јаче заступани, налазе ое у приземљу. Заеебну еобу, лево) од ,,хола", куд је немогуће проћи без евокације каквог дниана из времена Кнез Милошевог, заузимају претставници старијег нараштаја. Сликарство друге полоеиме XIX века заступљено је са Новаком Радонићем (један портре) и Стевом Тодоровићсм (два портрета) и најзад Ђорђе Крстић са изванредном религиозном композицијом, више колористичких одлика. Па,ја Јоваиовић је уиет такође (женски портре и једна популарна композиција) >а од Стевана Алексића су узете две «мпресивне главе. Влахо Буковац је >већ бројнији. Четири су му дела ушла у Музеј, од којих су: аутопортре, две женске бисте и Ј 'една композиција. Акнарели су такође заступљени од неколико аутора по један: од Бете Вукановић, Миховил Крушлин, Бора Стевановић и Стјепан Бакотић. Импраспонисте имају засебну ообу, десно.

— ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Међу њима су највећи словеначки сликари: Грохар и Чакопич, затим Стернел, Весел, Вавпотич, Цотич и Тратник. Са њима су заједно импресионисти из Орбије и Хрватске, од једке школе која је. п.мала следбекика. Видимо ту: Косту Миличевића, Надежду Петровић, потом Милаиа Миловановића, Бету Вукановић, Владимира Бецића и Драгомира Блишића, ,са: по једном или по више слика, које јасно сведоче о њиховом смислу за музику боја. Псред њих, можемо' осетити какву су они важну улогу играли у развићу шшег новкјег еликарства. Они, који представљају наш последњи сликарски 1на:раштај од ауторитета, добили су »а тој десној етрани музеја, своје знатво место. ВидимО ту Бранка Поиовића са једним ауто1потр|тетом м пејсажом а за њим ее ређају: Петар Добровић, ^са св,оји.м наглашеним стилом из „сезонске епохе", (две пашге шог!:е), јован Бијелић са једнкм босаиским пејсажом, Марино Тартаља са пределом Јужне Француске, Вељко Станојевић еа два портрета,, затим Живорад Настасијевић са пејсажом и фреском и портрети од Ивана Радовића и Воје Петровића, пејсажи Саве Шумаковића и Миливоја Узелца. Ту су још: Моша Пијаде, Вилко Гецаи, Игњат Јоб, Васа Поморишац. За коју годину и са <незнатним допунама, цела наша савремена сликарска уметнојст биће изврсно заступљена у Музеју, тако да ће посетиоцу дати потпуни утисак Модерне код нас. Страни сликари се налазе на спрату, у седам одаја. Ми ћемо их павести према г. Каша-

Мештровић: Уметник народа мог (слепи гуслар и унук)