Opštinske novine

Страна 282

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Међутгам је школска зпрада што и пр>иватни дом. Још и 1више, јер је еа миото више члаиова. И каО што' ее дашас у модерним хишјенеиом до>м!у води) рачуна о еваком иа и н1ајмањем члану, тако се и у школи мора водити брига о сваиом детету. Оваки родитељ који иошаље дете у школу ово' с иравом очекује; а 1овак1о дете има право да !тражи да се хигијенске прилике зграде удешавају и прилагођанају таио да се његово здЈравље не поторша већ и побољша. Беогрвд треба још доста 1основних школаНајглавније је ироучити и исп«1таши иоји еу крајеви најоотребиггији, да би ее еадање школе ослободиле превеликог бр6ц'а деде. Према броју деце зидати школу; а де озидати школу ио нлану, -а већ при отварању школе прве године нокаже ее да је недовољна за бро'ј деце из тога краја. Данашња школска хигијена осуђује досадањи тип великих школскпх згр1ада оа по> 1000 деце. Нагомила1в1а1ње толиког броја деце Л сме се чиНити. Нарочито- због заразних болести .које деца преживљују у време шкодаског доба. Школа је редуцирапа на што мањи број деце. Школа са: 100—120 деце је идеал. Изашло се из великих архитектонских грађевина у мале пакил>опе, из којих ее одмах излази у парк, шуму или игралиште. Тип школа у слободној природи победио је зазиђи;вање деце У нелике зграде касарнског типа. Оне оу иетина много екупље,' јер их је много више потјребно, као и учитеља, али су здравије и хигијена да се боље изиеети. И настива и здравље лакше ж контролира над стотином него над хиљадом. Зграде еу обично мали павиљони са мн(ого стакла, у последње време УИа - §1аз-ом. Обичво дв!а крила — здраво тело' — и^ здрава душа. Једно крило су учиоиИце за наставу а друпо 1к)рило су школска поликлиника, купатило, 'трпезарија;, млечна кујна и гимнастичка сала. Зар се не би наше школе п;о периферији! по овом типу могле озидати?

Зар не би свака .оваква; мала школа имала свој парк, школеке баште, шралиште. Зашто се Ме би изашло и родитељима и! деци на еуерет, да им школе буду близу, да им пут до школе буде асфалтиран те да де'те певајући и веселећи се иде у школу, да родитељи! могу доћи у школу кад год хоће да се посаветују еа учитељем и лекаром? Зар је добро сазидати и 10!творити школу, а пут оетавити (непроходан, да се једва може и колима проћи и да мајке на леђима преноее децу у школу? ЗашТо не би једном архитекта напранио план за оеноину школу по предлогу етручњака за школску хигијену? Зашто је потребио узидати школу између зидо1Е (а и осталих зграда усред цштра и са највећим прометом. Зар не би би;ло; рашионалније сазидати школу и даље где би деца имала у исто' доба и свој пар 'К. Зар се не би специјјалним школским трам!в1ај!ем могли одвестн, на да ее из зиданик камених кућа из цеНтра увезу у шуму у слоб!одну природу ;а не из камених соба у камеве учионице? Зашто се о свему овоме води рачуна у Евглеској, Америци и Швајгоарској а код вас ском питању? Ако хоћемо, ово једно од најсавршенпје. Зашто 1 ми у Беонраду не 'би при!мили тип школа ореп ак ко'ја ое већ одоадаћила на страни? Сва ова питања дала би се са мало воље ■и труда правилнО решити. Живимо у доба реда, рада и иоправке. Садања општивска управа посветиће сигурво ма ло више пажњебашепецијалво школском пијташу- Ако хО'ћем'0 ово је једно од нај'важнијих и најпопуларнијих питања а обавезујемо све родитеље и сву децу у Београду. Није. нескр !ОМ 'во ако кажемо да у нашој средини имамо младих лекара који- би ое 'овом питању посјветили, а имамо и старијих и ис'кусних хигијеничара који би од срца помогли.