Opštinske novine

Проф. Д-р М. Јовановић - Батут

Београд са здравственог гледишта почетком овога века (Студија — јавно прсдакање. одржано у сали Вел. Школе 29. фебруара 1904.

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ" радо доносе ову врло занимљиву, карактеристичну и за историју Београда богату студију ироф. Д-р М. Јовановића-Батута, коју је он овако текстуелно написао пре равно двадесет и шест година. Господин проф. Д-р Јовановић ставио је данас, дајући нам ову своју студију за „Општинске Новине", следећи коментар-примедбу: „Ја сам ово предавање држао равно пре двадесет и шест година. Молио бих кога од млађих колега да — упоређења ради — данас према садашњим приликама Београда покрене то исто питање. Из тога упоређења могло би се видети, јесмо ли ишли за духом времена; у колико смо здравствено напредовали, и шта још недостаје". Ми се уздржавамо од априористичког закључка, али неможемо а да неподвучемо једну тешку и жалосну истину: Да су и после прохујалих двадесет и шест година многе странице ове студије врло актуелне, ако не и сасвим верне стању и хигијенским приликама послератног Београда, Нарочито његове крајње периферије, која је за последњих десет година ижђикала без икаквог система, контроле и смисла. I. ЗДРАВЉЕ БЕОГРАЂАНА ЈЕ ЛОШЕ Кад под |Ое поведе реч © чувању народвог здравља, махом се имз на уму сеоско стаио1вн 'Ништво, — управо еамо сељак. Леклри, свештеници, учитељи, у ошше сви просвећенији синови гаашег народл, који с њима долазе у додир, цртају тај жи:вот и здраиствене прилике №ома еумормим бојл.м;!. Износе доиазе, да он управо немилице сатире своју снагу и своје здравље.

Али се варамо амо мислимо да је само наше село и сел>ачка кућ<а, где ваилазимо иа Тако жалосне црилике у здравствввојм иогледу. Ко је пажљиво пратио живот ваших варошана; ко је боље загледао у статистику — & тр ће рећи: у гдавну књигу тог живота —. ко је и овлаш срачунавао 'поједине позиције и цео> биланс његов: тај ће ми без сумње потврдити, да и по нашим варошима и паланкама није много боље. Шта више, за саму престоницу државе — за наш „лепи Београд" — може се, на жалост, с правом рећи, да у здравстваном погледу не стоји добрО 1 . О томе ћете се и сами умерити, чим вас подсетим на веколико вајобичнијих прилика ,н1ашег престоничког живота. Јесте ли пажљивије поематр>али београдску децу, кад- из школе излазе или (вашу одраслију о.младину, кад је сва на окупу, н. пр. на забавама и С!веча1Н0 1 Стима! Је ли вам кадгод пало ва ум, да пребројите, колико је међу њима румених, једро снажшх и добро ршвијених?... Не знам, како сте их ви валазили, али ја као лекар .рекао бих, да их је мало ■врло мадао). Више их ј1е кржљ^авих, нер1аз1в1ијених, цигљастих, бледих, попијени(х, туберкуЛ013ВИХ ... 31 много их је баш и малокрвних, шкрофуловних или иначе болешљивих « мањичавих. Јесте ли кад разбирали, колико је у Беогр^аду 0!00|ба ш каквом шод видљивом или скривемо!лМ ма!но!м ? ... Колимо 'сваке подине својих одличних грађана и честитих домаћица огпратимо — у дом за душевне болести ? . .. Колико је у Београду бракова без деце ? .. . Колико је бракоразвода због болести?... И тога је В!И!ше, него што бисмо ми желели. Јесте ли кад узимали ва рачун, колико је Београђана, који траже лека по бањама, оанаторијумима и исцелиштима и код нас и у туђ>ем бвету ? ... Некад то беше велика ретко!Ст, а. данас је то сасвим обична војава 1 . У