Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 4'3

других институција, разних хуманих и каритативних удружења. Већ смо раније споменули лист „Про Јувентуте" —■ За младеж. Лист излази у Цириху упоредо на: француском, талијанском и немачком језику, а орган је истоименог, опште познатог швајцарског хуманог друштва за дечију заштиту. И овај лист, као и лист »Кеуие 1п1егпа1лопа1е с1е Г ЕпГап!«, који излази у Женеви као орган Интернационалног удружења за дечију заштиту, доноси богате чланке из свих подручја дечије социјалне заштите, о свему што стоји у директној или индиректној вези с децом. Претежно дечијем питању посвећен је и лист »Ргае Моћ1Гаћг1брПе&е«, који излази у Берлину, као орган Немачке лиге за слободну социјалну заштиту. Дечијим законодавством бави се одлично редиговани лист: »2еп1га1МаИ Шг Ји^епсЈгесћГ ипс1 Ји^егкјеп оМГаћг!« — Централни лист за омладинско право и омладинску социјалну заштиту — у ком сарађују људи од највећег ауторитета (на пример познати проф. у Франкфурту на Мајни, Клумкер). Дечије питање данас заузима и једно од главних места у данашњим комуналним листовима, листовима појединих градова, као и у листовима савеза градова. Т-у се иарочито илуструје оно ново схваћање о задатцима локалних управа, које иде далеко над пуким материјалним стварањем и ка новим душевним вреднотама. И тршћански: »КтзГа теп$Пе с!е11а сЈГГа сћ ТпезГе« ■— Месечна ревија града Трста, Болоњски: »II Сотшипе сН Во1о§па« — Болоњска општина, као и Римски: «СорП;о1шт» често су пута у целини посвећени обради разних дечијих питања дајући на тај начин нове директиве рада не само општини као таквој, већ и свим њеним каритативним и хуманим друштвима. Наши листови овога карактера, дакле градски листови: „Београдске Општинске Новине" већ од почетка свога излажења у данашњем свом облику савремене градске социјално-политичке ревије, будно прате дечије питање у вези са комуналном просветносоцијалном политиком, а исто тако из овог подручја доноси чланке и лист нашег националног Савеза Градова: „Савремена Општина", која је ово питање обрађивала и у свом

великом енциклопедиском делу: „Наше Село", т. ј. првој нашој енциклопедији села и сељака. Од других стручних листова с овако једног широг становишта третира се дечије питање у „Гласнику Црвеног Крста", „Полицији" и т. д. — Сви ти листови скупд сачињавају данас потребан материјал за проучавање дечијег питања, те су доказ велике пажње, која се данас овом питању посвећује, но док се у свим тим листовима и њима сличним публикацијама говори о деци, постоји и једна богата литература, која је као и у почетку споменути зборник из Достојевсковљевих дела намењена самој деци, у којој деца живе, у којој су главни протагонисти и која је у стању да нам даде најбољи одговор на питање, да ли деца по својим душевним квалитетима заслужују пажњу која им се данас свестрано указује, да ли у њима доиста можемо гледати носиоце нове културе! Под редакцијом проф. Брауншвига штампан је 1911 и 1910 у Паризу зборник дечије прозе и поезије: »КесИз еп Ргозе роиг Г ЕпГапсе«, »Роетез роиг Г ЕпГапсе«. У зборнике су ушле песме и фрагменти прозних састава најзнаменитијих француских књижевника и песника: Виктора Иго-а, великог песника француске романтике, који носи и назив: »РоеГе с1е Г ЕпГапсе«. — Дечијег песника, Ламартина, Де Мисеа, Жорж Сандове, Ромен Ролана, Лихтан Бержеа, Анатола Франса, Додеа Код избора песама редактор је нагласио, да му је био главни циљ, да с тим зборником помаже развијању дечијег »ауап!; §ои! деб јо1еб езШе^иез«, које ће дете касније у целости осетити. „Дете не може" — вели професор Брауншвиг — „схватити оно што је поглавито песничко у поезији, јер у свом кратком животу још није имало времена, да у својој души прикупи доста успомена, да би стихови могли на њих деловати својом мистериозном моћи евокације; на дете не делује ни поезија будућности пуна радосних и тужних визија, јер дете живи инстаталним животом, који је сав у садашњости", — а затим одмах додаје, да дете ипак воли стихове ,јер осећа њихову хармонију, њихову меланхолију, да су му потребни, јер они — како је већ речено делују на развој његова естетског укуса.