Opštinske novine

Страна 414

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Брауншвиг је у својим зборницима извршио систематизацију паралелно с дечјим развојем. Најпре долазе песме за сасвим малу децу, за доба кад је дете сво сконцентрисано у самом себи, затим долазе песме за старије доба у ком се дечији интерес шири и протеже преко самог себе на најужу околину: чланове обитељи, као и животиње које види: мачку, псето. Зборник би имао одговорити потребама деце у доби од 5 до 13 године. Поднаслови су Зборника: Дечији живот, Обитељ, Животиње, Дечија размишљања, Школа, Ферије, Дечији портрети, Прве боли. — Најмистеријозније је, а према томе и најинтересантније буђење човека, стварање свести, његово одређивање првих импресија, његове прве жеље и потребе. Из овог најнежнијег дечијег доба дао је један дивни приказ француски књижевник Лихтанберже у својој познатој књизи: „Мали Тро". Тај Мали Тро је сасвим мали, ал он ипак поимље, што је добро, што је зло, тако лик мајке, дадиље за њега већ у почетку значе добро, јер му годи све што за њ раде: прија му млеко које му дају, мило му је кад га успављују, певају, носе и ако он још несваћа што су те велике особе њему. Брауншвиг је свој циклус песама почео са. старијом дечијом добом. То је онај први споменути циклус песама, који носи поднаслов: „Дечији Живот" у који су ушле и познате песме Виктора Игоа „Дете које спава", Роземон-Ростанова песма „Божићни Сан" у којим песница износе, што желе мала деца: Да се песак претвори у драгуље, да мајка добије крила, да кућа постане из шећера, да га анђели однесу у небу, где се не учи азбука У другом циклусу Брауншвигове антологије дечијих песама налази се позната Виктор Игова песма његовој малој ћерци: „Имала је обичај у евојој раној дО>би, да у моју собу дође мало овако јутро, чекао еам је као што се чека еунчани траг, Улазила је и говорила: Добро јутро, мој мали оче! Узимала је моје перо, отворила моје књиге, седела На мој кревет, дирала моје папире и смејала се; А онда је на једеом неетаја,ла као птица, која пролеће. Ја сам се одморнији пововно прихваћао

Остављеног посла и све пишућ, У мом рукопису налазим часто Веселе арабееке, која је она нацртала, Многе беле странице, које је она изгужвала. У циклусу „Дечији портрети" налази се опет Виктор Иговљева песма, коју никад није могуће заборавити, кад се говори о деци. Оноси се на једну епизоду из 1871 године, из времена комуне. —• На једној барикади било је ухваћено и једно дванаестогодишње дете. На питање, да ли је и он усташ, одговара с пуно поноса да јесте. Официр одређује, да мора бити стрељан скупа са осталим одраслим побуњеницима. Побуњеници падају један за другим, дете гледа нетремице, а кад је дошао ред на њега, он се обраћа с молбом, да му дозволе пре смрти однети мајци сат за успомену. Пустили су га и ако су веровали да ће побећи. Дете се међутим вратило и мирно стало на своје место! То је тип детета јунака, који је симболизиран у Малом Французу из Авињона — Вијала. Много типова овакове деце сусрећемо и у нашој историји! Дечији песник није заборавио ни на децу, која су лишена дечије радости, која место игре, сунца —■ раде дуги, — мучни дан, за коју би се могло рећи са Сили Придомом: „Ова се деца нису требала родити, јер је њихово детињство одвише тешко". У циклусу „Прве Боли" налази се песма: „Деца која раде", песма која почиње пита-' њем: „Куд иду сва ова деца, која се не смеју? Ова њежна бића, које мучи врућица? Ове девојчице од осам година, које иду саме? Они иду на рад, који траје 14 сати. Како су бледа, лица су им пепељаете боје, Једва је сваиуо дан, а они су већ уморни. Не знају ништа о евојој судбини! Чини се да говоре Богу: С нама овако малим, Оче, погледај што раде људи." Брауншвигов зборник прозних састава дели се у три књиге: I Дете у својој околини II Дете које сања Ш На путу према реалности тако да прву књигу сачињавају: ■разне дечије сцене, приче о животињама, слике из природе, сећање из детињства; другу: —