Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 487

је у питању појединачна производња, где се сваки поједини примерак разликује од другог. Рачуном је доказано да се продукцијом у маси уштеди на кубном метру озиданог простора 25 динара, што на један стан од 200 м 3 значи 5000 динара. Када ту уштеду помножимо са бројем 3000 (просечна годишња

продукција станова једног града око 600.000 становника) — онда се долази до уштеде која представља суму са којом је могуће саградити 40 једнопородичних кућа! Не применити тај рационални систем — значи губитак, бацање друштвеног новца. Из свега тога јасно је да се изградња модерних, удобних станова има вршити на онај начин на који се решавају и остали комунално-технички проблеми: под директивом општине, посредством повољних хипотекарних зајмова од стране државе. Да је ово питање упућено само на ту страну и да га морају решавати држава и општина, јасно ће говорити и ови податци: а) приватни капитал, којим се граде приватне зграде скупљи је од предратног око 2,5 пута, б) грађевински трошкови, изражени у златној валути, скоро су двапут већи него пре рата, в) и као последица тога двога јавља се да су закупнине таквих станова два и три пута скупље према онима из 1914. Међутим, приходи радништва и чиновништва, изражени у златној валути не само да нису у тој сразмери повећани него су чак и мањи од оних из 1914. Како је стан једна од најпречих потреба, могућа су само два решења: 1) ограничење у просторијама испод потребног минимума или 2) поремећај финансиске равнотеже на штету других основних потреба. Међутим, поред побројаних позитивнич чињеница које говоре за тако организовану производњу станова у маси, треба подвућн да ће се тек тим путем моћи задовољити у највећој мери и уметнпчка, формална страна

урбанизма, да ће се тек тада, када један архитект буде компоновао не само једну једину зграду, често без органске везе са околином, него читаву насеобину, где ће архитектонска композиција појединих елемената имати подређен значај према главној, урбанистичкоЈ композицији, —- да ће тек тада урбанизам моћи да добије шири замах, веће потезе, јер

неће бити везан свим оним ситним интересима и обзирима према појединцима у граду. Изведени примери таквих насеобина заиста импонују баш том монументалном целином, јединственом у коме се види велики потез једне исте идеје. Како су такве насеобине грађене у главном на потпуно слободном простору, то је могуће тражити урбанистичке и архитектонске ефекте какви се на једном са-

Стан у три етажа: приземље, први и други спрат су поређани једно до другог на слици. На другом спрату је тераса, окренута према унутарњем дворишту — башти.

свим ограниченом простору никад не могу добити. Цео овај проблем, постављен на најширој основи, неће више да зна за границе данашњих држава. Напротив, непрестано се констатује и истиче да је за нова решења преко потребна међународна сарадња. Уосталом, ствар је сасвим природна: у свим културним земљама потребе једне породице у погледу уређења стана веома се мало разликују. При-