Opštinske novine

Страна 488

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

купљају се све оне економске и социалне чињенице са којима се има рачунати у појединим земљама, да би се иа основу свег прикупљеног материала могле испитати могућности једног интернационализовања читавог тог проблема. * Прошле је.сени одржан је у Франкфурту н. М. „11 интернационални конгрес за ново грађење". У вези са тим конгресом била је приређена и интернационална изложба, на којој је било изложено око 200 планова, послатих из разних европских држава. Сви ти планови решавали су један исти задатак: на површини од највише 70 кв. м. изнаћи што савршенији и што рационалнији тип стана за

Терасе ва крововима и

једну породицу. Изложба је одавала сву ону озбиљност коју су учесници конгреса показали и на конгресу: низ униформних табли приказивале су.само научне студије, основе станова са најважнијим податцима. Ниједне фасаде, ниједне перспективе — место тога само цифре које говоре о квадратури и кубатури, броју постеља и површини прозора! Јер то су они елементи који су апсолутни, независни од укуса, од народности или културног нивоа становника. Конгрес је третирао питање станова за минимум екзистенције, станова који ће у погледу удобности и хигијене потпуно задовољавати, али који ће бити срачунати на минимум тих захтева. Да се не би схватило да је ово само један тренутни привремени проблем, интересантно је чути да је један од познатих, водећих архитекта модерног схватања, Гротиус, тврдио и чињеницама доказивао да такви станови, чије су просторије прецизно срачунате, до максиума искоришћене, без и једног сувишног квадратног десиметра, али зато ипак снабдевени свим модерним помоћним средствима и инсталацијама, грађени онако како то захтевају модерна хигијена и социални обзири, — да такви станови не значе само једно помоћно, привремено решење тог питања. Историски развитак друштва и породице посебно, показују јасно

тежњу за све већом самосталношћу појединаца, нарочито жена. С друге стране статистика нам јасно доказује да су деца просечно много боље чувана и стручније негована по обдаништима него од своје мајке, која данас све чешће мора да тражи посла ван куће. Грађевинска политика која потпомаже градњу великих станова проглашује се за погрешну из више разлога: већи станови условљављају или живот веће заједнице у њему или издавање у пазакуп страним лицима. Ни једно ни друго не одговара данашњим захтевима социологије и психологије, изузев случаја ако је у питању једна породица са више деце, где се стан мора повећати. Од непотребно великих и нерационално искоришће-

њихово искоришћавање. них станова целокупна друштвена економија бива оптерећена превеликим, и сувише скупим становима, који крај свега тога још увек врло често не задовољавају ни оне најосновније хигијенске и практично-комуникативне принципе који се у потпуности спроводе код минималних станова грађених у серијама. Стога ће у најкраћем времену један велики део скупо али нерационално и нехигијенски грађених станова изгубити своју вредност, те ће представљати мртав, уништен капитал и још више — стални баласт за друштво. Са биолошке тачке гледишта здравом човеку су у првом реду потребни ваздух и светлост, кад је реч о стану. Простора му треба много мање. Било би стога погрешно гледати спас у великом простору: напротив — повећајмо прозоре, штедимо у простору! У данашњем нервозном времену биће човеку после дневног замора драгоценија једна мала засебна соба него заједнички простор 5 пута већи од ње. Стога: сваком одраслом своја сопствена, па ма и мала собица! Домаћица, која све више тежи ка својој духовној и економској самосталности — неће још дуго хтети да пола свог времена (пола свог века!) проводи у кухињи, а другу половину у осталим ситницама. Модерна економија иде за тим да целокупну производњу