Opštinske novine

Страна 734

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

се на концу морала родити слобода; то је било време, када се тако скупо плаћало свако културно настојања у крајевима изван Србије. У соби на лево изложени су предмети Цавтатске удруге за унапређење везива и ткива, Женске удруге из Петриње и Загребачке удруге. Цавтатском удругом управља г-ђа Јелка Миш. Она на изложби седи поред своје велике збирке од преко 140 таблица, туђа за цео свет, сва у царству своје уметно-

Међу радовима Загребачке удруге истичу се дивни старински миље-и, кожнати предмети, модерне хаљине украшене народним везивом. Уз прозор поређано мноштво дечјих ^хаљиница. Мале беле хаљинице, које својом свежином привлаче свачије око. Загребачку је удругу оснавала гђа Жењка Франгеш, жена познатог уметника Франгеша, а и сама пореклом из старе племићске породице Копач, која је у свој посао унела и сву рафинираност

Претседник Београдске Општине инж. проф. М. Нешић, на изложби у Колу Српских. Сестара са директором загребачког Етнографског Музеја, С. Бергером

сти, која нас преноси с једног до другог краја наше домовине, говори дивним дубровачким акцентом, акцентом некадагпње јадранске републике, чији су трговци залазили у наше најјужније крајеве, доносили отуд разне народне мотиве, који су наишле на своју примену и у радовима становништва Дубровника, као и његовој околини стварајући тако дубоку и интимну везу. Оделење Петрињске удруге води г-ђа Ирма Јурић. Уз дивне мараме, миље, стољнаке, који се налазе међу радовима те удруге, виде се и два дивна костима с богатим хрватским радовима. Један је ткан, а други везан. Го су тако дивни и нежни модели, да овде није могуће не осетити онај велики уплив племства, цркве на које у својим чланцима о народној ношњи упозорује г-ца Милена Лапчевић, наш стручњак за народну ношњу и везиво. Петрињску удругу основала је 1908 наша позната јавна радница Злата Ковачевић.

својих предака. Удругом управља симпатична г-ђа Марија Пајер. И остале све збирке ове изложбе дају довољно материјала за читаве студије. Ту су још особито занимљиве збирке Даринке и Љубице Малешевић, двеју госпођа из нашег Далматинског Загорја, које су се с много идеализма и пожртвованости одале скупљању народних мотива наших голпх кршева и дале могућност зараде стотинама наших сељанки, спасавајући их на тај начин страшне немаштине од које пати наш народ у тим крајевима. У збиркама Кола српских сестара, Београдског женског друштва налазе се раритети, који задивљују богатством и отменошћу својих мотива и сведоче о свим оним разним упливима, који су прешли преко иашег народа и доказују његову велику способност одабирања. У тим је радовима цела наша историја јуначка, велика, која је једнако примамљива и у свом најсјајнијем Душановом добу, као и у доба цара Светитеља. Није могуће овде не одати нарочито поштовање Колу српских сестара, које је на националном пољу, на гоЛзу нашег ослобођења и уједињења стекло та-