Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Страна 687
И међу посетама забележеним у протокол чувених и славних дела наше Општине, Парижани брижљиво чувају, као какву драгоценост, успомену на ону велику част коју нам је учинио Њ. В. Краљ Петар I., сада већ велики покојник, који је примио чланове нашег већа као и позив Париске Општине са
година, били смо тако сретни да примимо званично у нашој Општини Париској две делегације Суда Општине града Београда, предвођене: прва, 2. марта 19,21. год. г. 'Лретседником Кара-Јовановићем, а друга, 1. јуна 1928 г.г. Потпретседником Костом Јовановићем. А данас, ми смо радосни што можемо да
г. Лсран отпоздравља Београду
једном таквом срдачном добродушношћу, да је она остала дубоко зарезана у срцима свију нас. Године 1911. 17. новембра, придружујући се радосно својим изабраницима, становништво града Париза приредило је сјајан пријем бившем ученику својих школа и Војне Академије у Сен Сиру, који је у једном тешком и мрачном тренутку наше историје, ставио свој мач у службу Француској, борећи се храбро за њена права на пољу части. Никада ни једна краљевска посета није толико узбудила и дирнула душу грађана Париза. Она је у пуном миру доказивала колико је јако пријатељство француско-српско, које није постало из неких рачунских или дипломатских интереса, већ се зачело из међусобне симпатије наша два народа, коју је створила тежња за остварење заједничких идеала. Пет година доцније, 23 марта 1916. г., Париз је примио у своју средину са жарким одушевљењем Њ. В. Престолонаследника Александра, регента Србије, сада Вашег Узвишеног Владара, мешајући своје боле и своје наде са Његовим. И, тога дана, узбуђење целе Француске надимало је груди Престонице, и у откуцајима његовог срца чули су се откуцаји срца целе Француске, горде, што може да поздрави победника и јунака са Куманова и Дрине, чија је јуначка младосг побрала више лаворика но што је потребно да се нрослави за цео живот. После тешких и мрачних дана дошли су сунчани дани. У два маха, у току последњих
Вам вратимо донекле, посету, и да се у истом тренутку дивимо развитку младости, снаге и одушевљења, које све истиче оно што покреће и даје вашој радости виталну снагу, а тиме ојачава и учвршћује веру Вашег народа у своју будућност. У неколико махова се речито славио препорођај неговања физичких особина у озом савременом времену. Све је ово чињено са потпуним правом, јер нема ничег лепшег од тога, ако се само паметно уме да искористи и настане да се развију све оне лепе особине, као што су: снага, дисциплина, издржљивост, равнотежа духа и тела, одмереност и савлађивање себе. Али, да би се то васпитање физичких особина могло показати у свој својој врлини, потребно је било да оно буде управљано једним идеалом, који би га правазилазио и у коме би се оно утапало. И ево зашто сте Ви хтели од Ваших дивних соколских скупина да створите школу у којој би се васпитавало у духу развијања националног солидаризма. Још нешто више; као некада стари Хелени што су закључивали трајање својих олимписких игара једним неповредивим миром, како би на тај начин спојили народе своје расе у једној заједничкој успомени и заједничким осећањима, — тако сте, Господо, и Ви на свој свесоколски слет позвали и друге словенске земље, и као у добу античке Грчке, хтели сте да се Ваше славље манифестује у знаку патриотизма и духу помирљивости.