Opštinske novine

Светолик Гребенац, адвокат

Називи београдских улица — Један излет у новију историју Београда, Србије и Југославије (Наставак) II Међу руским политичарима и дипломатима XIX века велики је број оних којима се с наше стране дугује захвалност. Са те дугачке листе поменућемо само најзнатније личности и само из времена када су се нова Србија и нови Београд ослобађали испод туђинског ига. По кронолошком реду први би био књаз Адам Чарториски (Пољак) који је на почетку Првог Устанка био канцелар рускога царства и који је као такав био прво руско одговооно лице са којим су устаници ушли у преговоре преко своје депутације (1804. год.). Прота Ненадовић, који је био као неки вођ ове устаничке депутације, детаљно је описао своју мисију код Чарториског и предусретљивост коју је он показао. Осим тога, Чарториски је први дао Србима и идеју о Уставу. „Ваља да имате Синод. Јербо нити ће Росија, нити икаква држава корешпондирати са једним човеком, но са народом и са синодом!" Тако Прота Ненадовић бележи да му је Чарториски рекао пре 126 година! Много већу делатност имала је руска дипломатија у доба прве владе Милоша Обреновића. Свако зна да је Милош своје успехе задобио, у главном, дипломатским путем. Али мало ко зна колико је ту Милошу била у помоћи Русија и руска дипломатија. Осим тога мало ће ко знати да је чак и питање ношње (одела) било једно од питања које се морало расправљати путем дипломатије. Врло позната је слика Милошева са грдном чалмом око главе. Многоме ће то бити необјашњиво, ако

не би знао да у оно време Султанови поданици нису смели носити друго одело до онакво какво је прописано за муслимане. Тако је руска дипломатија морала годинама интервенисати док за Београђане није извојевано право да баце фес и понесу шешир и капут, да се, одевају „по немецки". Данашња ће генерација тешко схватити и разумети ову борбу против феса, па ће тешко увидети значај овога успеха, али треба знати да су ондашње генерације наших предака толико биле огорчене на Турке, да им је све било мрско што је турско. Тако и фес. А победа над фесом осећала се онда у народу као победа над Турцима, као једна нова добијена битка. Исто је тако било и са црквеним звонима. Додуше, Милош није дуго вермао забрану звоњења, и он је наредио да звона звоне и пре него што је забрана званично укинута. Али тек и то је било једно од спорних питања која су се између Милоша и Порте морала расправљати дипломатским путем, па је и та борба имала у народу исти значај као и у питању ношње. Може се тек мислити колико је Србија Милошева доба имала муке и труда док је победила у главним питањима: у питању одређивања граница и у питању кнежеве наследствености. Отуда је врло драгоцена помоћ коју су руски министри спољних послова и њихови амбасадори у Цариграду указивали Србији. Неколико таквих Руса из тога доба заслужују и данас нашу захвалност. То су; Ап. Бутењев, Д. Строганов, А. Рибопјер, граф Орлов, граф Несељроде, кнез Италински,